Lajoš Kočiš

Lajoš Kočiš
*(Kocsis Lajos)*
Lajoš Kočiš; (Kocsis Lajos)
Lični podaci
Datum rođenja	14. jun 1947.
Mesto rođenja	Segedin, Mađarska
Datum smrti	9. oktobar 2000. (53 god.)
Mesto smrti	Budimpešta, NR Mađarska
Državljanstvo	mađarsko
Visina	1,67 m
Masa	70 kg
Pozicija	Napad
Juniorska karijera
1958 — 1960.	Kiniži Moravaroš
1960 — 1964.	Seged VSE
Seniorska karijera
Godine	Klub
1965 — 1966.	Šalgotarjan
1967 — 1977.	Honved Bp.
1977 — 1982.	FK Đula VŠ
Reprezentativna karijera**
1969 — 1975.	Mađarska
Trenerska karijera
1997.	BKV Elere
1998.	FK Dunakesi
Nagrade
Fudbal
Predstavljajući Mađarska
Fudbal
	** Datum aktuelizovanja: 27. januar 2024.

Lajoš Kočiš (mađ. Kocsis Lajos; Segedin, 7. jun 1947 — Budimpešta, 9. oktobar 2000) je bio mađarski fudbaler, koji je najdiuže igrao za Bp. Honved SE. Bio je olimpijski šampion 1968.^[1] Igrao je na poziciji veznog igrača.

Karijera

Klub

Kočiš je karijeru započeo u svom rodnom gradu Segedinu, u trećeligašu Segedi VSE. Lajoš je postao prvoligaš 1966. godine, nakon što je prešao u tadašnji prvoligaš Šalgotarjan BTC. Godinu dana kasnije, preselio se u Budimpeštu da igra za Honved, gde je proveo deset godina i postao jedan od poznatijih i popularnijih mađarskih fudbalera.

Kočiš se smatrao najtalentovanijim mađarskim fudbalerom još od vremena Ferenca Puškaša, a neki navode da je bio čak talentovaniji od svog slavnog prethodnika. Ipak, nije uspeo da ispuni očekivanja navijača i stručnjaka zbog svog nesportskog načina života (uključujući često i žestoko opijanje), što je na kraju dovelo do njegovog izbacivanja iz Honveda 1977. godine, uprkos tome što je bio jedan od najpopularnijih likova u mađarskom fudbalu, obožavan kako zbog svojih visokih tehničkih veština, tako i zbog dobrog smisla za humor. Njegovi protivnici su ga posebno plašili zbog njegovih slobodnih udaraca i nepredvidivog driblinga.

Postigao je jedan od svojih najupečatljivijih golova na bečkom stadionu Prater u kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo 1974. protiv Austrije 15. oktobra 1972. Godine 1975. izabran je za najboljeg mađarskog fudbalera godine. Po završetku svog boravka u Honvedu, igrao je za drugoligaša Đulai SE.^[2]

Reprezentacija

Kočiš je osvojio zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1968. i srebrnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1972.,^[3] a takođe je učestvovao na završnom turniru Evropskog prvenstva UEFA 1972. u Belgiji. Za reprezentaciju Mađarske je odigrao 33 utakmice i postigao je 7 golova.

Ostvarenja

Olimpijske igre
- zlatna medalja: 1968, Meksiko Siti
- srebrna medalja: 1972, Minhen
Evropsko prvenstvo
- četvrto mesto: 1972, Belgija
Prva liga Mađarske u fudbalu
- drugoplasirani: 1969, 1971/72, 1974/75

Reference

^ „Lajos Kocsis Biography and Statistics”. Sports Reference. Arhivirano iz originala 2020-04-18. g. Pristupljeno 2009-10-27.
^ Lajos-kočiš-putovanje-u-noć-95638/
^ Učešće na Olimpijadama

Spoljašnje veze

László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4.
Rózsaligeti László: Magyar olimpiai lexikon. Budapest: Datus. 2000. ISBN 963 00 5577 5
Lajoš Kočiš na sajtu WorldFootball.net (jezik: engleski)
Lajoš Kočiš na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)

[1] „Lajos Kocsis Biography and Statistics”. Sports Reference. Arhivirano iz originala 2020-04-18. g. Pristupljeno 2009-10-27.

[2] Lajos-kočiš-putovanje-u-noć-95638/

[3] Učešće na Olimpijadama

[1]

[2]

[3]