La Feniče
Fasada zgrade teatra La Feniče | |
Lokacija | Campo San Fantin, Venecija, Italija |
---|---|
Maks. broj gledalaca | 1.000 |
Konstrukcija | |
Otvoreno | 16. maj 1792. |
Arhitekta | Đanantonio Selva, Tomazo i Đovani Batista Meduna, Aldo Rosi |
Vlasnik | grad Venecija |
Veb-sajt | |
www |
Teatar La Feniče, često samo La Feniče (ital. Gran Teatro La Fenice) je operska kuća u Veneciji, jedna od najznamenitijih u istoriji opere. Njeno ime znači feniks, što se povezuje sa čestim požarima i obnovama kroz koje je prošla. U ovom teatru ima mesta za oko 1000 gledalaca.
Tokom 19. veka u operi La Feniče su se održale premijere čuvenih belkanto opera, dela Rosinija, Belinija, Donicetija i Verdija.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Najznačajnija operska scena Venecije 18. veka, Teatro San Benedeto, izgorelo je u požaru 1774. Obnovljeno je do 1786, ali je 1787. udruženje ljubitelja opere u Veneciji izgubilo pravo da ga koristi. Tada je donesena odluka da se napravi novo, veliko opersko zdanje La Feniče, koje je otvoreno 1792. Požar je oštetio teatar 1836, ali je šteta popravljena za godinu dana. Požar iz 1996. je bio namerno podmetnut. Posle njega su ostali samo spoljni zidovi. Rekonstrukcija je trajala od 2002. do novembra 2004, kada je operska scena ponovo otvorena.
Prva izvođenja opera u Teatru La Feniče (izbor)
[uredi | uredi izvor]- 1813: Tankredi - Đoakino Rosini
- 1823: Semiramida - Đoakino Rosini
- 1824: Krstaš u Egiptu - Đakomo Mejerber
- 1829: Alina, kraljica Golkonde - Gaetano Doniceti
- 1830: Kapuleti i Monteki - Gaetano Doniceti
- 1833: Beatriče di Tenda - Vinčenco Belini
- 1836: Velizar - Gaetano Doniceti
- 1838: Marija de Rudenc - Gaetano Doniceti
- 1844: Ernani - Đuzepe Verdi
- 1846: Atila - Đuzepe Verdi
- 1851: Rigoleto - Đuzepe Verdi
- 1853: Travijata - Đuzepe Verdi
- 1857: Simone Bokanegra - Đuzepe Verdi
- 1951: Život razvratnika - Igor Stravinski
- 1892: Okret zavrtnja - Bendžamin Britn
- 1955: Ognjeni anđeo - Sergej Prokofjev