Lekovita jagorčevina

Lekovita jagorčevina
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Asterids
Red:	Ericales
Porodica:	Primulaceae
Rod:	Primula
Vrsta:	P. veris
Binomno ime
	Primula veris; L.
Podvrste
	Primula veris subsp. macrocalyx

Lekovita jagorčevina, jaglika ili jaglac (lat. Primula veris) pripada višegodišnjim zeljastim biljkama iz familije Primulaceae. Cveta od marta do aprila.

Opis[uredi | uredi izvor]

Rizom je vodoravno postavljen sa brojnim korenima. Listovi su skupljeni u prizemnu rozetu i nalaze se na dužim drškama. Oblik liski je jajast, sa neravnim obodom, i hrapavi su sa puno žlezda. Čitava biljka je maljava. Duga cvetna drška polazi iz rozete i na njoj se nikad ne nalaze listovi. Čašičnih listića ima 5 i oni su međusobno srasli.^[1] Štitastu cvast gradi po 5 kruničnih listića, tubastog izgleda i žute boje. Plod je okrugla čaura, sa braon-sivim semenom, veličine nekoliko milimetara.^[1]

Stanište[uredi | uredi izvor]

Otvorena staništa, livade, svetle šume, padine, brdsko-planinskih sistema, gde u sveža leta paste na prostoru najvećeg dela Evrope.

Rasejavanje i razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Rasejavanje se obavlja putem vetra, dok se razmnožava semenom ili vegetativnim delovima biljke.

Upotreba i lekovitost[uredi | uredi izvor]

Listovi su bogati vitaminom C pa se koriste za salatu. Ova biljka sadrži i minerale kao što su natrijum, kalcijum, primaverin, saponizide, pa ima brojna lekovita svojstva. ^[1]

Koristi se kao spazmolitik, potom za iskašljavanje, naročito kod upala gornjih disajnih puteva, analgetik i kod stanja povišene telesne temperature. ^[1] Našla je primenu i kod glavobolja, gihta i razdražljivosti. ^[2]

Kao droga, lekovito svojstvo, se koriste cvetovi koji se skupljaju u vreme cvetanja, dok se koren skuplja u jesen.

Ugroženost i zaštita[uredi | uredi izvor]

Ova biljna vrsta spada u ugrožene vrste zbog intenzivnog branja.

Galerija[uredi | uredi izvor]

cvet
cvet
cvet

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v ^g AGROmedia. „Jagorčevina - lekovita biljka koja se lako gaji | Agromedia”. Jagorčevina - lekovita biljka koja se lako gaji | Agromedia (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2019-08-25.
^ „Jagorcevina - Primula Veris L.”. www.tribulus-herba.com. Pristupljeno 2019-08-25.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Davidson, Alan. Oxford Companion to Food (1999), "Cowslip". p. 221 ISBN 0-19-211579-0
„Cowslip”. Encyclopedia Americana. 1920.
„Cowslip”. Collier's New Encyclopedia. 1921.

[:0-1] v ^g AGROmedia. „Jagorčevina - lekovita biljka koja se lako gaji | Agromedia”. Jagorčevina - lekovita biljka koja se lako gaji | Agromedia (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2019-08-25.

[2] „Jagorcevina - Primula Veris L.”. www.tribulus-herba.com. Pristupljeno 2019-08-25.

[1]

[2]