Lesna zaravan

Lesne zaravni su eolski elementi reljefa u dnu Panonskog basena.

Nastanak

Nastale su navejavanjem i taloženjem fine lesne prašine žute boje obično na mestima gde su postojale prepreke u pravcu duvanja vetra. Strmo se izdižu iznad aluvijalnih ravni, a dalje su blago zatalasane. Visina odseka najčešće se kreće od 20 do 30 m, a ređe i do 60 m, što obično predstavlja i debljinu lesnih naslaga.

Lesne zaravni su navejane za vreme glacijalnih stanja i to u zimskim vremenima. Velike panonske reke taložile su pesak i mulj u svojim koritima dok su u jesen i zimu vetrovi raznosili pesak i mulj stvarajući lesne zaravni. Zime glacijalnih perioda bile su siromašne snegom, to je bio poseban slučaj u niskim depresijama koje su bile opkoljene.^[1]

Lesne zaravni u Vojvodini

Bačka (Telečka) lesna zaravan
Titelski breg
Sremska (Fruškogorska) lesna zaravan
Južnobanatska lesna zaravan
Tamiška lesna zaravan

Od svih lesnih zaravni mogla se utvrditi prelesna topografija. Sremska lesna zaravan je navejana oko Fruškogorskog grebena.

Na južnom obodu Bačke lesne zaravni u Novom Sivcu les je u nižim delovima glinovit, a jugoistočno od Starog Sivca peskovit.^[1]

Reference

^ ^a ^b Makar, A. B.; McMartin, K. E.; Palese, M.; Tephly, T. R. (jun 1975). „Formate assay in body fluids: application in methanol poisoning”. Biochemical Medicine. 13 (2): 117—126. ISSN 0006-2944. PMID 1. doi:10.1016/0006-2944(75)90147-7.

[:0-1] Makar, A. B.; McMartin, K. E.; Palese, M.; Tephly, T. R. (jun 1975). „Formate assay in body fluids: application in methanol poisoning”. Biochemical Medicine. 13 (2): 117—126. ISSN 0006-2944. PMID 1. doi:10.1016/0006-2944(75)90147-7.

[1]