Летећа лисица (риба)
| Leteća lisica | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | E. kalopterus
|
| Binomno ime | |
| Epalzeorhynchos kalopterus (Bleeker, 1851)
| |
| Sinonimi | |
|
Barbus kalopterus | |
Leteća lisica (lat. Epalzeorhynchos kalopterus) je vrsta ribe iz Jugoistočne Azije iz porodice Cyprinidae. Hrani se zelenim algama. Nekada je greškom zovu sijamski algar, ali se razlikuje od njega po tome što je šarenija. Živi u vodama Tajlanda, Sumatre i Bornea.
Opis[uredi | uredi izvor]
Leteća lisica ima karakteristično dugačko telo sa spljoštenim abdominalnim (stomačnim) delom. Njen leđni deo ima kolorit od maslinaste do braon boje. Donja polovina tela ima žućkastobelu nijansu. Braonkastocrna linija se vidi od njenih usta, očiju i kaudalnih peraja. Iznad ove linije nalazi se zlatna štrafta. Oči leteće lisice ponekad imaju crveni iris. Leđna, analna i trbušna peraja se sastoje od crne trake i bele ivice.
Odlikuju se, takođe, po odsustvu dorzalne kičme, posedovanju leđnog peraja, tanke membrane koja povezuje gornju i donju usnu i rostralnog režnja.
Iako može da poraste i do 15 centimetara, njena prosečna veličina je oko 12 cm u akvarijumskoj sredini.
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Iako su poznate po tome da jedu alge, leteće lisice takođe jedu hranu u vidu pahuljica, vafla i tableta. Kako su omnivori (svaštojedi), hrane se i povrćem kao što su spanać, tikvice i zelena salata, kao i planarijama, tubifeks crvima, rakovima i vodenim insektima.
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
U akvarijumu se leteće lisice slažu sa ciklidima, skalarima, barbusima, danima, geofagusima, guramijima, jeguljama, sifrinoformesima, tetrama i rasborima. Mogu biti agresivne prema manjim ribama iz akvarijuma, pa ih čak mogu i pojesti.
Mala zajednica letećih lisica, može nekada pokazivati teritorijalno ponašanje. Usamljene lisice često izazivaju druge vrste oko prevlasti, naročito muške rajske guramije.
Uzgoj[uredi | uredi izvor]
Pol među letećim lisicama je teško odrediti, jer se ne razmožavaju u akvarijumu. One se ne uzgajaju u kućnim akvarijumima, i ako ih ima to su retki slučajevi. Ženke kada sazre izgledaju punije nego muškarci koji ostaju vitki.
Raspodela i stanište[uredi | uredi izvor]
Leteća lisica je stanovnik dubina koji najbolje preživljava u brzim rekama i brdskim potocimaa Malajskog poluostrva, Bornea, Jave i Sumatre u jugoistočnom delu Azije.
Zahtevi akvarijuma[uredi | uredi izvor]
Akvarijum od 75 do 150 litara ili veći sa podlogom finog šljunka je pogodan za leteću lisicu prosečne velične. Kako žive u dubinama, akvarijum za leteće lisice obično ima biljke sa širokim listovima, kamenje i drvo da služi kao mesto za sakrivanje. Ova vrsta se pretežno hrani algama. Žive u akvarijumskoj vodi koja ima od 6 do 7,5 pH vrednosti, tvrdoći vode od 2 do 12 dH, i ujednačenoj temperaturi od 23 do 27 °C.
Životni vek[uredi | uredi izvor]
U akvarijumu, leteće lisice mogu da žive od 8 do 10 godina.
Slične vrste[uredi | uredi izvor]
Leteća lisica je slična sijamskom algaru (Crossocheilus oblongus) i lažnoj letećoj lisici (Garra cambodgiensis) u ranom periodu razvoja i rasta.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vidthayanon, C. (2012). „Epalzeorhynchos kalopterus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2014.1. International Union for Conservation of Nature.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
