Leto (mitologija)

Leto (sa leve strane) kraj Apolona koji ubija Titija koji je hteo da je siluje;
Vaza, 5. vek p. n. e. izložena u Luvru, Pariz

Leto (grč. Λητώ) je u grčkoj mitologiji Titanka, Kejova i Febina kćer, Asterijina sestra i majka olimpijskih bogova Apolona i Artemide. Rođena je na ostrvu Kosu ili u zemlji Hiperborejaca.

Mitologija

Prema starijem predanju, ona je supruga vrhovnog boga Zevsa, ali kasnije je proglašena jednom od njegovih mnogobrojnih ljubavnica. U Didimi kraj Mileta je sa Zevsom začela božanske blizance, ali je ljubomorna Zevsova supruga Hera pokušala da spreči porođaj svoje suparnice. Zato je Leto dugo lutala svetom jer nijedno mesto nije želelo da je primi. Bremenitu Leto je proganjala i aždaja Piton (ili zato što ju je Hera poslala ili zato što je znala da će je ubiti Letin sin Apolon). Tek kada je došla do ostrva Dela i njenim stanovnicima obećala bogatstvo i slavu, mogla je da stupi na njega kako bi se porodila. Prema jednom predanju, Hera je odredila da Leto može da se porodi samo na mestu koje još Sunce nije obasjalo. Tada joj je pomogla njena sestra Asterija koja se bila preobrazila u stenu na dnu mora. Stena je izronila i tako je nastalo ostrvo koje do tada nije bilo obasjano Suncem. Međutim, iako su sve boginje došle na ostrvo kako bi prisustvovale porođaju, tu nije bio kraj Letinim mukama. Hera je na Olimpu zadržala jedino boginju porođaja Ejlejtiju, tako da Leto nije mogla da se porodi devet dana i devet noći. Irida je podmitila Ejlejtiju dajući joj divnu zlatnu ogrlicu i kada je boginja porođaja stupila na Del, Leto se porodila.

Kult

Poštovana je u Likiji kao samostalno božanstvo, slično Kibeli i njeni kultovi su nađeni na više mesta u Maloj Aziji. Njeno ime je izvedeno iz likijske reči „lada“ što znači žena. U Grčkoj je poštovana tek kasnije i to najčešće uz svoju decu.