Pređi na sadržaj

Letnje olimpijske igre 2024.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grad domaćinPariz,  Francuska
Moto„Podeli”
fr. Venez partager
Broj država~ 206 (uključujući AIN i EOR timove)
Broj sportista~ 10 500
Broj sportova329
Broj takmičenja32
Otvaranje igara26. jul 2024.
Zatvaranje igara11. avgust 2024.
<  Tokio 2020. Los Anđeles 2028.  >

Letnje olimpijske igre 2024. (fr. Jeux olympiques d'été de 2024), zvanično Igre XXXIII Olimpijade (fr. Jeux de la XXXIIIe Olympiade), bile su olimpijske igre koje su se održale od 26. jula do 11. avgusta 2024. godine u Parizu.[1]

Nakon što je prethodno bio domaćin 1900. i 1924. godine, Pariz je postao tek drugi grad koji je tri puta bio domaćin letnjih olimpijskih igara, zajedno sa Londonom (1908, 1948. i 2012). Olimpijske igre 2024. godine takođe obeležavaju stogodišnjicu olimpijskih igara iz 1924. godine. Francuska je bila domaćin igara po šesti put, računajući i letnje i zimske olimpijske igre.

Osim u Parizu i njegovim predgrađima, određena sportska takmičenja su bila održana i na drugim mestima. Takmičenja u rukometu su održana u Lilu, jedrenje se održalo u Marselju, surfovanje na Tahitiju u Francuskoj Polineziji, dok se fudbalski turnir igrao širom Francuske.[2][3][4] Na Igrama u Parizu su prvi put održana takmičenja u brejkdensu.[2]

Izbor domaćina

[uredi | uredi izvor]

Šest gradova kandidata bili su Pariz, Hamburg, Boston, Budimpešta, Rim i Los Anđeles. Dana 27. jula 2015, Boston je odlučio da povuče kandidaturu Bostona za domaćina Igara, delom zbog pomešanih osećanja u gradu Bostonu. Hamburg je povukao svoju ponudu 29. novembra 2015. nakon održavanja referenduma.[5] Rim se povukao 21. septembra 2016, navodeći kao razlog finansijske probleme.[6] Budimpešta se povukla 22. februara 2017, nakon što je 260.000 ljudi potpisalo peticiju protiv kandidature.[7]

Nakon ovih povlačenja, Izvršni odbor MOK-a sastao se 9. juna 2017. u Lozani, da bi razgovarao o izboru domaćina za 2024 i 2028. godinu.[8][9] Međunarodni olimpijski komitet je zvanično predložio da se istovremeno 2017. godine izaberu gradovi domaćini Olimpijade 2024. i 2028. godine. Predlog je na vanrednom zasedanju MOK-a odbren 11. jula 2017. godine u Lozani.[9]

Na 131. zasedanju MOK-a u Limi, 13. septembra 2017. odlučeno je da domaćin Letnjih olimpijskih igara 2024. bude Pariz, a Letnjih olimpijskih igara 2028. Los Anđeles.

Grad Država Glasovi
Pariz  Francuska Izabran za domaćina
Los Anđeles  SAD Domaćin LOI 2028.
Hamburg  Nemačka Povukli se
Rim  Italija
Budimpešta  Mađarska

Mesto održavanja

[uredi | uredi izvor]

Većina olimpijskih događaja održaće se u gradu Parizu i njegovom širem području, uključujući susedne gradove Sen Deni, Burže, Nanter, Versaj i Ver-sur-Marn.

Košarkaške preliminarne utakmice i rukometno finale održaće se u Lilu, koji je udaljen 225 km od grada domaćina, jedrenje i neke fudbalske utakmice održaće se u mediteranskom gradu Marseju, koji je od grada domaćina udaljen 777 km, a surfovanje održati u selu Teahupo na prekomorskoj teritoriji Francuske Polinezije, koje je 15.716 km od Pariza. Fudbal će se održavati u još pet gradova, a to su: Bordo, Desen Šarpje, Nant, Nica i Sent Etjen.

Sportovi

[uredi | uredi izvor]

Program Letnjih olimpijskih igara 2024. sadržaće 329 događaja u 32 sporta, uključujući 28 „osnovnih“ olimpijskih sportova koji su bili na programu 2016. i 2020. godine,[10] i četiri neobavezna sporta koje je predložio Organizacioni komitet Pariza. Brejkdens će debitovati na Olimpijskim igrama, dok će se skejtbord, sportsko penjanje i surfovanje vratiti.[11][12]

Tabela medalja

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Tabela osvojenih medalja na Letnjim olimpijskim igrama 2024.

Na Letnjim olimpijskim igrama 2024. u Parizu, medalje predstavljaju ključne nagrade za sportske uspehe. Osvajanje medalja je vrhunac olimpijskih ambicija, i svaka medalja simbolizuje izuzetnost, trud i posvećenost sportista.

Zlatne medalje su najvrednije nagrade i predstavljaju najviši sportski uspeh na Olimpijadi. Osvajači zlatnih medalja su proglašeni pobednicima u svojim disciplinama i dobijaju najveće priznanje za svoj uspeh. Osvajanje zlatne medalje često podrazumeva izuzetne sposobnosti, strategiju i izdržljivost, što je čini vrhunskim postignućem u svetu sporta.

Srebrne medalje se dodeljuju sportistima koji su završili na drugom mestu. One predstavljaju veliki uspeh i postignuće, iako nisu najviše nagrađene, srebrne medalje su rezultat izuzetne konkurentnosti i visoke performanse. Sportisti koji osvajaju srebrnu medalju pokazuju izvanredne sposobnosti i takmičarsku spremnost.

Bronzane medalje su nagrade za treće mesto i priznaju trud i veštinu sportista koji su se borili za visoko rangiranje. Bronzana medalja predstavlja važan uspeh, posebno u veoma konkurentnim disciplinama, i nagrađuje sportsku veštinu i upornost.

Medalje na Olimpijadi ne predstavljaju samo fizički trofej, već i postignuće na globalnom nivou, priznanje za posebno visok nivo sporta, i uvek su rezultat dugotrajnog rada, treninga i ličnih žrtvi. One su simbol nacionalnog ponosa i individualne veličine, a takođe služe kao inspiracija i motivacija za buduće generacije sportista.

Ova tabela pruža jasan i sveobuhvatan pregled osvojenih medalja na Letnjim olimpijskim igrama 2024. i omogućava upoređivanje rezultata između vodećih olimpijskih nacija i ostalih učesnika.

Zemlje učesnice

[uredi | uredi izvor]

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, MOK je suspendovao Olimpijske komitete Rusije i Belorusije zbog kršenja olimpijskog primirja. Ruski i beloruski sportisti će se umesto toga takmičiti kao „pojedinačni neutralni sportisti“ (AIN) bez nacionalne identifikacije.[13][14] Pojedinačne neutralne sportiste mora odobriti međunarodna federacija svakog sporta, a zatim i panel MOK-a.[15] Kao pojedinačni sportisti, oni se neće smatrati delegacijom tokom ceremonije otvaranja ili u tabeli medalja.[16][17][18]

Kontroverze

[uredi | uredi izvor]

Ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Parizu 2024. izazvala je značajne kontroverze među hrišćanima i drugima zbog performansa, rekonstruisanje slike Le Festin des Dieuk Jana van Bijlerta, koja prikazuje različite grčke bogove koji učestvuju na banketu na planini Olimp . Mnogi su predstavu doživjeli kao ruganje Tajnoj večeri Leonarda da Vinčija koja prikazuje Isusa i njegove apostole. [19] [20] [21]

Kritičari širom sveta, uključujući konzervativne političare i verske vođe, osudili su taj čin kao bogohuljan i duboko uvredljiv. Tvrdili su da se tim prikazom ne poštuje sveti hrišćanski događaj i zahtevali su izvinjenje od organizatora. Umetnički direktor ceremonije, Tomas Džoli, izjavio je da nije bio inspirisan Tajnom večerom . [22] [23] Organizatori su se izvinili, ističući da je nastup trebalo da slavi različitost i toleranciju zajednice, a ne da se ruga verskim uverenjima. [24] [25]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Butler, Nick (7. 2. 2018). „Paris 2024 to start week earlier than planned after IOC approve date change”. insidethegames.biz. Pristupljeno 23. 9. 2019. 
  2. ^ a b „Paris 2024 focused on creating an innovative Olympic Games for all of France”. olympic.org. 12. jun 2019. Pristupljeno 17. 2. 2020. 
  3. ^ „Olimpijske igre 2024. jesu u Parizu, ali JESU i 15.700 kilometara dalje?!”. Mondo. 12. 12. 2019. Pristupljeno 17. 2. 2020. 
  4. ^ „Paris 2024: Tahiti chosen to host surfing competition”. Mondo. 13. 12. 2019. Pristupljeno 17. 2. 2020. 
  5. ^ „Five world-class cities in strong competition for Olympic Games 2024 – IOC to contribute USD 1.7 billion to the local organising committee” (Saopštenje). Lausanne, Switzerland: International Olympic Committee. 16. 9. 2015. Arhivirano iz originala 18. 9. 2015. g. Pristupljeno 17. 9. 2015. 
  6. ^ „Rome 2024 Olympic bid collapses in acrimony”. BBC News. 21. 9. 2016. Arhivirano iz originala 21. 9. 2016. g. 
  7. ^ „2024 Olympics: Budapest to drop bid to host Games”. BBC Sport. 22. 2. 2017. Arhivirano iz originala 23. 2. 2017. g. 
  8. ^ „Meeting of the IOC Executive Board in Lausanne – Information for the media”. Olympic.org. 19. 5. 2017. Arhivirano iz originala 22. 6. 2017. g. 
  9. ^ a b Butler, Nick (9. 6. 2017). „IOC Executive Board approve joint awarding plans for 2024 and 2028 Olympics”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 1. 8. 2017. g. Pristupljeno 16. 1. 2023. 
  10. ^ „No Changes in Core Olympic Sports for Paris 2024”. Around the Rings. 15. 9. 2017. Arhivirano iz originala 19. 4. 2021. g. Pristupljeno 16. 1. 2023. 
  11. ^ Diamond, James (19. 7. 2018). „Two phase selection process confirmed for new Paris 2024 sports but esports will not be considered”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 13. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 7. 2018. 
  12. ^ „Gender equality and youth at the heart of the Paris 2024 Olympic Sports program”. International Olympic Committee. 7. 12. 2020. Arhivirano iz originala 12. 5. 2021. g. Pristupljeno 17. 4. 2023. 
  13. ^ „Strict eligibility conditions in place as IOC EB approves Individual Neutral Athletes (AINs) for the Olympic Games Paris 2024”. Olympics.com. 8. 12. 2023. Arhivirano iz originala 8. 12. 2023. g. Pristupljeno 1. 1. 2024. 
  14. ^ „La commission exécutive du CIO admet les athlètes individuels neutres aux Jeux Olympiques de Paris 2024 et impose des conditions d'admission strictes”. Olympics.com (na jeziku: francuski). 8. 12. 2023. Arhivirano iz originala 18. 12. 2023. g. Pristupljeno 1. 1. 2024. 
  15. ^ „Russia still banned, but "things change", says Sebastian Coe”. insidethegames.biz. 20. 12. 2023. Arhivirano iz originala 25. 12. 2023. g. Pristupljeno 2. 4. 2024. 
  16. ^ „Russian, Belarusian athletes will not take part in Paris Olympics opening ceremony”. France 24. 19. 3. 2024. Arhivirano iz originala 19. 3. 2024. g. Pristupljeno 19. 3. 2024. 
  17. ^ „Paris 2024 Olympics: Russia & Belarus athletes will not be part of opening ceremony”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 19. 3. 2024. Arhivirano iz originala 19. 3. 2024. g. Pristupljeno 19. 3. 2024. 
  18. ^ Daffunchio Picazo, Raúl (5. 3. 2024). „Paris 2024: Flag, anthem and rules for Individual Neutral Athletes approved”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 19. 3. 2024. g. Pristupljeno 20. 3. 2024. 
  19. ^ Pontone, Maya (29. 7. 2024). „No, the Olympics Ceremony Did Not Copy "The Last Supper"”. Hyperallergic (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 7. 2024. g. Pristupljeno 31. 7. 2024. 
  20. ^ Srivastava, Aditi (29. 7. 2024). „Historian debunks Paris Olympics act, 'not Last Supper but Greek Gods celebrating Olympics': See similarities”. Hindustan Times. Arhivirano iz originala 30. 7. 2024. g. Pristupljeno 30. 7. 2024. 
  21. ^ Henley, Jon (29. 7. 2024). „Olympic 'Last Supper' scene was in fact based on painting of Greek gods, say art experts”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 29. 7. 2024. g. Pristupljeno 31. 7. 2024. 
  22. ^ „Paris Olympics Organizers Apologize for 'Blasphemous' Last Supper Parody at Opening Ceremonies Featuring Drag Queens”. The New York Sun (na jeziku: engleski). 28. 7. 2024. Arhivirano iz originala 30. 7. 2024. g. Pristupljeno 30. 7. 2024. 
  23. ^ Bolton, Will (27. 7. 2024). „Backlash after Olympics ceremony drag queens parody Last Supper”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 30. 7. 2024. g. Pristupljeno 30. 7. 2024. 
  24. ^ „'Be not deceived': Christians react to drag Last Supper, debauchery at Paris Olympics ceremony”. The Christian Post (na jeziku: engleski). 27. 7. 2024. Arhivirano iz originala 31. 7. 2024. g. Pristupljeno 30. 7. 2024. 
  25. ^ „Catholics, others respond to mockery of Last Supper at Paris Olympics”. Catholic News Agency (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 7. 2024. g. Pristupljeno 30. 7. 2024. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Летње_олимпијске_игре_2024.&oldid=28391946”