Livonski red

Livonski red
1. Pečat majtora Livojskog reda 2.Grb Tevtonskih vitezova u Livonskom redu
Postojanje	1237—1561
Zemlja	Država Tevtonskog reda (1237—1435) Livonska konfederacija (1435—1561)
Angažovanje	Livonski krstaški rat, Bitka na Čudskom jezeru, Livonski rat

Livonski red je bio autonomna grana Tevtonskog reda, osnovana 1237. godine. Kasnije je bio član Livonske konfederacije, od 1435. do 1561. godine.

Istorija

Red je osnovan od ostataka Livonskog bratstva mača nakon poraza od Žemajta 1236. godine u bici za Saule. Uključeni su u Tevtonski red i psotali poznati kao Livonski red 1237. godine. Između 1237. i 1290. godine, Livonski red je osvojio Kurlandiju, Livoniju i Zemgaliju, ali pokušaj Reda da osvoji Novgorodsku republiku je bio neuspješan i vojska je na kraju poražena u bici na Čudskom jezeru (1242) i bici kod Rakvere (1268). Red je 1346. kupio Vojvodstvo Estoniju od kralja Valdemara IV Danskog. Život na teritoriji Reda opisan je u Hronici Baltazara Rusova (njem. Chronica der Provinz Lyfflandt).

Tevtonski red je pao nakon poraza u bici kod Grinvalda 1410. i za vrijeme sekularizacije pruskih teritorija tokom vladavine Alberta Branderbuškog 1525. godine, ali je Livonski red uspio da se održio kao nezavistan.

Poraz Livonskog reda u bici kod Viljkomiroma 1. septembra 1435, koštao je red života majstora i nekoliko visokorangiranih vitezova, a približio ga susjedu u Livoniji. Sporazum Livonske konfederacije (eiine fruntliche eyntracht) potpisali su u Valku 4. decembra 1435. arhiepiskop Rige, episkopi Kurlandije, Dorpata, Ezel-Vieka i Revala; predstavnici Livonskog reda i vazala, kao i predstavnici gradskih vijeća Rige, Dorpata i Revala.

Tokom Livonskog rata, Red je pretrpio težak poraz od snaga Velike moskovske kneževine u bici kod Ermese 1560. Livonski red je tražio zaštitu od Sigismunda II Avgusta, kralja Poljske i velikog kneza Litvanije, koji je intervenisao tokom rata između episkopa Rige Vilijama i Bratstva 1557.

Nakon postizanja sporazuma sa Sigismundom i njegovim predstavnicima (posebno sa Mikolajom „Crnim” Radzivilom), posljedni livonski majstor, Gothard Ketler, sekularizovao je Red i preobratio u luteranizam. U južnim dijelovima zemlje Bratstva stvorio je Vojvodstvo Kurlandije i Zemgalije za svoju porodicu. Veliki dio preostale zemlje je zauzela Velika kneževina Litvanija. Sjeverni dio Estonije su podijelile Danska i Švedska.

Od 14. do 16. vijeka, srednjoniskonjemački jezik se govorio u gradovima Hanze, ali ga je kasnije nasljedio gornjonjemački jezik kao službeni jezik od 16. do 17. vijeka.

Vidi još

• Tevtonski red

Literatura

• Koch, Kristine (2002). Deutsch als Fremdsprache im Russland des 18. Jahrhunderts. Die Geschichte des Deutschen als Fremdsprache (na jeziku: German). 1. Berlin/New York: Walter de Gruyter. str. 59. ISBN 978-3-11-017503-5. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Raudkivi, Priit (2007). Vana-Liivimaa maapäev. Argo. str. 118—119. ISBN 9949-415-84-5. 
• Frucht, Richard C. (2005). Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture. ABC-CLIO. str. 69. ISBN 978-1-57607-800-6. 
• Urban, William (2005). The Teutonic Knights: A Military History. str. 259—273. ISBN 978-1-85367-667-3.