Lidija Nikolić
Lidija Nikolić | |
|---|---|
 Lidija Nikolić | |
| Datum rođenja | 24. april 1960. |
| Mesto rođenja | Beograd, FNR Jugoslavija |
Lidija Nikolić (Beograd, 24. april 1960) srpska je pesnikinja, pripovedač, prevodilac i dramski pisac.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Lidija je rođena 24. aprila 1960. godine u Beogradu. Njen otac bio je Danilo Nikolić, jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca druge polovine 20. veka. Lidija je osnovno i srednje obrazovanje završila u Beogradu, a potom je na grupi za Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirala 1983. godine.
Pisac je proze, poezije, radio-drama, scenarija, književnih prikaza i eseja, a piše za decu i odrasle. Osim toga bavi se i prevodilačkim radom i prevodi sa engleskog i slovenačkog jezika. Saradnik je dnevnih listova, književnih časopisa, radija i televizije, između ostalog i dugogodišnji saradnik Politike za decu. Zastupljena je u više antologija priča za decu i u nekoliko čitanki. Autor je dokumentarne biografske povesti „Osećanja. O. Sećanja.” koja je na osnovu Politikine ankete „Pamtiću u 2011” proglašena knjigom godine.[2]
Član je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, kojem je od 2016. godine, zajedno sa ćerkom Anom, u nekoliko navrata poklanjala razne lične predmete svoga oca Danila, a 2020. zvanično je formiran i njegov legat u Udruženju.[3]
Živi i radi u Beogradu.
Dela[uredi | uredi izvor]
Proza[uredi | uredi izvor]
- Neću više da lažem (priče za decu), Vuk Karadžić, Beograd, 1987, drugo izdanje: Sfairos, 1994.
- Biti ničiji (poetski roman), Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, 1992.
- Duše divlje i samotne (roman), Zvonik, Beograd, 2000.
- Anino životinjsko carstvo (priče za decu), Narodna knjiga, Beograd, 2002.
- Buvlje hvatalice (priče za decu), Izdavački studio „Čekić“, Beograd, 2012.
- Mamin dnevnik (roman za tinejdžere), Pčelica, Čačak, 2013.
Monografije[uredi | uredi izvor]
- Osećanja. O. Sećanja. (dokumentarna biografska povest o Margiti Stefanović), Izdavački studio Čekić, Beograd, 2011, drugo dopunjeno izdanje 2012, treće latinično izdanje 2014, Čekić/Makart, četvrto izdanje, Orion Art, Beograd, 2017.
- Post scriptum (nastavak Osećanja. O. Sećanja.), RTS/Orion Art, Beograd, 2017.
Priređene knjige[uredi | uredi izvor]
- Zoran Novaković: O..., (iz zaostavštine), Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, 1996.
- Zoran Novaković: U ratu sa sobom, Književno društvo „Sveti Sava“, Beograd, 2004.
- Dragomir Đorđević: Nije lako biti dete (izabrane pesme), Zavod za udžbenike Srbije, Beograd, 2009.
- Dragomir Đorđević: Blago gradu Beogradu, Pčelica, Čačak, 2015.
- Danilo Nikolić: Dani bez Stevana (memoarska proza), RTS izdavaštvo, Beograd, 2016.
Prevodi[uredi | uredi izvor]
- Jelena Kljajić: Terapija pokretom i plesom deteta sa autizmom (prevod sa slovenačkog), Vedes, Beograd, 2003.
Radio-drame[uredi | uredi izvor]
- Koriolan, radio-adaptacija,
- Vetar veštica, dokumentarna radio-drama,
- Princ na belom oblaku, radio-igra za decu,
- Biti ničiji, radio-drama,
- Duše divlje i samotne, radio-adaptacija romana,
TV serije (sa Vesnom Vidojević Gajović)[uredi | uredi izvor]
- Prvaci u znanju (8 epizoda),
- Književna školica I deo (8 epizoda),
- Književna školica II deo (10 epizoda),
- Večni sjaj detinjstva,
Dela izvedena na radiju (serije priča)[uredi | uredi izvor]
- Neću više da lažem (10),
- Priče o životinjama I deo (13)
- Priče o životinjama II deo (13),
- Mamin dnevnik (12),
- Vini i Puma (4)
- Profesorske priče (8)
Scenski prikazi dela[uredi | uredi izvor]
- Biti ničiji, monodrama, Rada Đuričin,
- Duše divlje i samotne, duodrama, Lidija Nikolić i Vladimir Milošević/Aleksandar Izrailovski,
- Neću više da lažem, monodrama za decu, Zoran Babić
- Osećanja. O. Sećanja., monodrama, Lidija Nikolić
- Mamin dnevnik, duodrama, Lidija Nikolić i Jana Počuča
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Nagrada dečjeg žirija „Dositej“, za zbirku pripovedaka za decu „Anino životinjsko carstvo“,
- Nagrada Politikinog Zabavnika za 2012. godinu, za knjigu "Buvlje hvatalice",
- Prva nagrada „Dositejevo pero“ za knjigu „Mamin dnevnik“
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Vulićević Marina. „Roditelj za igranje, prijatelj za šaputanje — Intervju: Lidija Nikolić, književnica“, Politika, Beograd, 1. 2. 2013.
- ^ „Wannabe intervju: Lidija Nikolić”. WANNABE MAGAZINE (na jeziku: engleski). 2012-02-03. Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Legat književnika Danila Nikolića poklonjen Adligatu”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2020-08-19.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „O. odvažno: „Osećanja. O. Sećanja“ – knjiga Lidije Nikolić o Margiti Stefanović“, Vesti.rs, 20. oktobar 2011.
- Popović, Petar. „Osećanja praznuju sećanja“, Blic, Beograd, 27. 12. 2011.
- Wannabe intervju: Lidija Nikolić
- "Politika": Lidija Nikolić: Pamtiću u 2011.
- "Spona": Magični trag sećanja na Magi.[mrtva veza], 31. maj 2012.
- Promocija knjige “Osećanja. O. Sećanja.” Lidije Nikolić @ Walkow, Vinkovci, 26. 09. 2012. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. novembar 2020)
- Intervju - Novi list Rijeka
- Intervju - Politikin zabavnik
- Politika - Uručenje nagrade Politikin zabavnik
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
