Pređi na sadržaj

Liland Stanford

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Liland Stanford
Liland Stanford
Lični podaci
Datum rođenja(1824-03-09)9. mart 1824.
Mesto rođenjaVotervlit, SAD
Datum smrti21. jun 1893.(1893-06-21) (69 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, Kalifornija, SAD
UniverzitetKazenovija koledž (Kazenovija)
Profesijapreduzetnik, političar
Politička karijera
Politička
stranka		Republikanska
Potpis

Amasa Liland Stanford[1] (engl. Amasa Leland Stanford; 9. mart 1824 — 21. jun 1893) je bio američki tajkun, industrijalista, političar i osnivač Univerziteta Stanford.[2][3][4][5][6] Preselio se iz Njujorka u Kaliforniju za vreme zlatne groznice, gde je postao uspešan trgovac i veletrgovac, i nastavio da razvija svoje poslovno carstvo. Odslužio je jedan dvogodišnji mandat kao osmi guverner Kalifornije nakon izbora 1861, a zatim je osam godina bio senator iz Kalifornije. Kao predsednik Južnopacifičke železnice, i počev od 1861. Centralnopacifičke železnice, imao je ogromnu moć u čitavom regionu, i dugotrajan uticaj na Kaliforniju.

Rani život i karijera

[uredi | uredi izvor]

Leland Stanford je rođen 1824. godine u tadašnjem Vatervlitu u Njujorku (danas grad Kolonija). Bio je jedno od osmoro dece Džosije i Elizabet Filips Stanford. Među njegovom braćom i sestrama bili su senator države Njujork Čarls Stanford (1819–1885) i australijski biznismen i spiritualista Tomas Velton Stanford (1832–1918). Njegov imigrantski predak, Tomas Stanford, nastanio se u Čarlstaunu u Masačusetsu u 17. veku.[7] Kasniji preci su se naselili u istočnoj dolini Mohok u centralnom Njujorku oko 1720.

Stanfordov otac je bio imućni farmer. Stanford je odrastao na porodičnim farmama u oblastima Liša Kil i Roslevil (posle 1836) Votervlit. Porodična kuća u Roslevilu zvala se Elm Grouve. Kuća Elm Groive je srušena 1940-ih. Stanford je pohađao javnu školu do 1836. i bio je podučavan kod kuće do 1839. Pohađao je Klintonov liberalni institut u Klintonu u Njujorku i studirao pravo u bogosloviji Cazenovija u Cazenoviji, Njujork, od 1841. do 1845. godine. On je radio u advokatskoj kancelariji Vitona, Dulitla i Hedlija u Olbani.[7]

Istorijsko obeležje podignuto je u Port Vašingtonu, 2014. u čast rezidencije Lelanda Stanforda

Nakon što je primljen u advokatsku komoru 1848, Stanford se preselio sa mnogim drugim naseljenicima u Port Vašington, Viskonsin, gde je započeo advokatsku praksu sa Veslijem Pirsom.[8] Otac mu je poklonio pravnu biblioteku za koju se kaže da je najbolja severno od Milvokija.[7] Godine 1850, Stanford je nominovan od strane Vigovske partije za okružnog tužioca okruga Vašington, Viskonsin.

Brak i familija

[uredi | uredi izvor]

Stanford se 30. septembra 1850. oženio sa Džejn Elizabet Latrop u Albaniju u Njujorku. Ona je bila ćerka Dajer Latropa, trgovca iz tog grada, i Džejn En (Šilds) Letrop.[9] Par nije imao dece godinama, sve dok njihovo jedino dete, sin Leland Devit Stanford, nije rođen 1868. kada je njegov otac imao četrdeset četiri godine.[10]

Biznis

[uredi | uredi izvor]

Godine 1852, pošto je izgubio svoju pravnu biblioteku i drugu imovinu u požaru, Stanford je pratio petoro braće u Kaliforniju tokom kalifornijske zlatne groznice. Njegova supruga Džejn se privremeno vratila u Olbani kod njene porodice. Ušao je u posao sa svojom braćom i postao čuvar prodavnice za rudare u Mičigen Sitiju u Kaliforniji u okrugu Plejser, kasnije je ime promenjeno u Mičigen Blaf. Kasnije je posedovao veletrgovinu. Služio je kao mirovni sudija i pomogao je u organizaciji Bibliotečkog udruženja Sakramenta, koje je kasnije postao Javna biblioteka Sakramenta. Godine 1855. vratio se u Olbani da bi se pridružio svojoj ženi, ali je smatrao da je tempo života na istoku bio prespor nakon uzbuđenja oko razvoja Kalifornije.

Obveznica Pacifičke železnice, grad i okrug San Francisko, 1865.

Godine 1856, on i Džejn su se preselili u Sakramento, gde se bavio trgovačkim poslovima velikih razmera. Bio je jedan od četiri trgovca popularno poznata kao „Velika četvorka“ (ili među sobom kao „Saradnici“), koji su bili ključni investitori u plan glavnog inženjera Teodora Dehone Juda za Centralnu pacifičku železnicu. Njih petorica su je inkorporirali 28. juna 1861. i za predsednika kompanije je izabran Stanford. Ostala tri saradnika bili su Čarls Kroker, Mark Hopkins i Kolis P. Hantington.

Prva lokomotiva Centralnog Pacifika, nazvana Guverner Stanford u njegovu čast, sačuvana je na statičkoj izložbi u Kalifornijskom državnom železničkom muzeju, u Sakramentu.[9][11][12]

Stanford se bezuspešno kandidovao za guvernera Kalifornije 1859. Ponovo je nominovan 1861. i pobedio je na izborima. Odslužio je jedan mandat, u to vreme ograničen na dve godine.

U maju 1868. pridružio se Lojdu Tevisu, Darijusu Ogdenu Milsu, H.D. Bejkonu, Hopkinsu i Krokeru u formiranju kompanije Pacifik Junion Ekpres. Ona se spojila sa Vels Fargo i kompanijom 1870. godine.[13] Stanford je bio direktor Vels Fargo i kompanije od 1870. do januara 1884. Nakon kratkog penzionisanja iz odbora, ponovo je služio od februara 1884. do svoje smrti u junu 1893. godine.[14]

Univerzitet Stanford

[uredi | uredi izvor]
Memorijalna crkva na Univerzitetu Stanford posvećena je sećanju na Lelanda Stanforda.
Leland Stanford, Žan-Luj-Ernest Mesonije, 1881, Stanfordski muzej
Glavni članak: Univerzitet Stanford

Sa suprugom Džejn, Stanford je osnovao Univerzitet Leland Stanford Junior kao spomen na njihovo jedino dete, Lelanda Stanforda mlađeg, koji je umro kao tinejdžer od tifusne groznice u Firenci, Italija, 1884. dok je bio na putovanju po Evropi. Univerzitet je osnovan 9. marta 1885. Zakonom o zadužbini Kalifornijske skupštine i senata, i donacijom zadužbine od Lelanda i Jane Stanford potpisanim na prvom sastanku odbora poverenika 14. novembra 1885. godine.[15]

Stanfordovi su donirali približno 40 miliona američkih dolara[16] (što je ekvivalentno $1,115,000,000 dolara danas) za razvoj univerziteta, koji je održao svoje uvodne vežbe 1. oktobra 1891. i bio je namenjen studijama poljoprivrede. Njegov prvi učenik, primljen u Ensina Hol tog dana, bio je Herbert Huver, koji je kasnije postao 31. predsednik SAD. Bogatstvo porodice Stanford tokom kasnog 19. veka procenjuje se na 50 miliona dolara (što je ekvivalentno $1,506,000,000 dolara danas).

Radničke zadruge

[uredi | uredi izvor]

Stanford je imao ideje o vlasništvu zaposlenih na Univerzitetu Stanford više od trideset godina pre nego što ih je izrazio u svojim planovima za univerzitet, predlozima kao senator i u intervjuima za medije.[17]

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Stanford je bio aktivan slobodni zidar[18] od 1850. do 1855. godine, pridruživši se Prometejskoj loži br. 17 u Port Vašingtonu, Viskonsin. Nakon preseljenja na zapad, postao je član gradske lože Mičigena broj 47 u Mičigen Blafu, Kalifornija.[19] Takođe je bio član Nezavisnog reda čudnih momaka u Kaliforniji.

Dugo je patio od lokomotorne ataksije. Leland Stanford je umro od srčane insuficijencije kod kuće u Palo Altu, Kalifornija, 21. juna 1893. godine.[20] Sahranjen je u porodičnom mauzoleju u kampusu Stanford. Džejn Stenford je umrla 1905. godine nakon što je otrovana strihninom.[21][22]

Nasleđe i počasti

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Burlingame, Dwight (19. 8. 2004). Philanthropy in America: A Comprehensive Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 456. ISBN 978-1-57607-860-0 — preko archive.org. 
  2. ^ Tuterow, Norman E. (2004). The governor: the life and legacy of Leland Stanford, a California colossus, Volume 2. Arthur H. Clark Co. str. 1146. 
  3. ^ Carlisle, Rodney P., ur. (april 2009). Handbook to Life in America, Vol. 4. Facts on File. str. 8. 
  4. ^ Cummings, Bruce (2009). Dominion from Sea to Sea: Pacific Ascendancy and American Power. Yale University Press. str. 672. 
  5. ^ Lindsay, David (2005). Madness in the Making. Universe. str. 214. 
  6. ^ Goethals, George R.; et al. (2004). Encyclopedia of Leadership, Vol. I. Sage Publications. str. 897. 
  7. ^ a b v Dictionary of American Biography. XVII. New York: Charles Scribner's Sons. 1935. str. 501. 
  8. ^ „Port Washington Downtown Historic District”. LandmarkHunter.com. Arhivirano iz originala 10. 03. 2019. g. Pristupljeno 18. 08. 2022. 
  9. ^ a b Powers, William H. (1929). „Dictionary of American Biography”. Science. XVII (1805): 121—2. Bibcode:1929Sci....70..121P. PMID 17813847. doi:10.1126/science.70.1805.121. 
  10. ^ „Jane Stanford: The woman behind Stanford University”. Stanford University. Arhivirano iz originala 21. 5. 2016. g. Pristupljeno 14. 6. 2016. 
  11. ^ Wheeler, Keith (1973). The RailroadersNeophodna slobodna registracija. New York: Time-Life Books. str. 60–61. 
  12. ^ Dieberg, Timothy S.; Strapac, Joseph A. (1987). Southern Pacific Company Steam Locomotive Compendium. Huntington Beach, CA: Shade Tree Books. str. 25, 33. ISBN 0-930742-12-5. 
  13. ^ Loomis, Noel M. (1968). Wells Fargo. New York: Clarkson N. Potter, Inc. str. 199—200. 
  14. ^ Loomis 1968, str. 215, 255, 270.
  15. ^ „The Leland Stanford, Junior, University”. archive.org. 1885.  The Act of the Legislature of California. The Grant of Endowment. Address of Leland Stanford to the Trustees. Minutes of the First Meeting of Board of Trustees.
  16. ^ „Stanford Estate Worth Seven Millions”. The Evening News. 5. 4. 1905. 
  17. ^ Altenberg, Lee (zima 1990). „Beyond Capitalism: Leland Stanford's Forgotten Vision”. Sandstone and Tile. sv. 14 br. 1. Stanford, California: Stanford Historical Society. str. 8—20. Pristupljeno 9. 6. 2016. 
  18. ^ „Famous men members of Masonic Lodges”. American Canadian Grand Lodge ACGL. Arhivirano iz originala 17. 11. 2018. g. 
  19. ^ Denslow, William (15. 6. 2007) [1957]. 10,000 Famous Freemasons. IV. New Orleans: Cornerstone Book Publishers. str. 390. ISBN 978-1-887560-06-1. 
  20. ^ „Leland Stanford”. Kate Field's Washington. sv. 7 br. 26. 28. 6. 1893. str. 403. 
  21. ^ The National Cyclopaedia of American Biography. II (reprint izd.). New York: James T. White & Company. 1899 [1891]. str. 129. 
  22. ^ Powers, William H. (1929). „Dictionary of American Biography”. Science. XVII (1805): 121—122. Bibcode:1929Sci....70..121P. PMID 17813847. doi:10.1126/science.70.1805.121. 
  23. ^ Ambrose, Stephen E. (2000). Nothing Like It in the World. The Men Who Built the Transcontinental Railroad 1863–1869Neophodna slobodna registracija. New York: Simon & Schuster. str. 115, 117. 
  24. ^ Hollingsworth, Brian (1984). The Illustrated Encyclopedia of North American Locomotives. New York: Crescent Books. str. 40—41. 
  25. ^ Dancis, Bruce (28. 5. 2008). „New California Hall of Fame class includes Fonda, Nicholson”. Sacramento Bee. 
  26. ^ Erwin G. Gudde, California Place Names, University of California Press, 2010, ISBN 9780520266193, page 373.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Liland Stanford na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лиланд_Станфорд&oldid=28679074”