Lilijan Gilbret
Lilijan Gilbret | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 24. maj 1878. |
Mesto rođenja | Oukland, SAD |
Datum smrti | 1. februar 1972.93 god.) ( |
Mesto smrti | Finiks, SAD |
Obrazovanje | Univerzitet Kalifornije u Berkliju, Univerzitet Braun |
Lilijan Gilbret (engl. Lillian Moller Gilbreth; Oukland, 24. maj 1878 — Finiks, 1. februar 1972), jedna je od prvih žena sa doktorskom disertacijom, i to iz oblasti psihologije menadžmenta; među prvima je ukazala na značaj ljudskog faktora u menadžmentu. Lilijan, koja se smatra prvim pravim industrijskim/organizacionim psihologom, je sa svojim suprugom, sa kojim je u braku bila od 1904, a kasnije ga nadživela čitavih 48 godina, radila je na proučavanju napora radnika i studiji pokreta. Nakon Studije pokreta (Motion Study, 1911. godine), zajedno su objavili još 2 knjige, Studiju zamora (Fatigue Study, 1916. godine) i Primenjenu studiju pokreta (Applied Motion Study, 1917. godine).
Naučni menadžment
[uredi | uredi izvor]Isticala je da naučni menadžment mora da se fokusira na dve stvari istovremeno – analizu i sintezu. Pomoću analize se radni zadaci rastavljaju na osnovne delove – elemente. Pomoću sinteze oni se ponovo rekonstruišu tako da uključuju samo one elemente koji su neophodni za efikasan rad.
Kasnije se okrenula pitanjima unapređenja individualnog blagostanja radnika, sa ciljem da naučni menadžment pomogne radnicima da ostvare svoj maksimalni potencijal kao ljudska bića. Posle Frenkove iznenadne smrti, Lilijan je nastavila njegov, ali i svoj rad.
Godine 1924. išla je u Prag na Prvu međunarodnu konferenciju o menadžmentu. U periodu od 1935. do 1948. godine predavala je na Univerzitetu Perdju, od 1941. do 1943. na Koledžu za inženjering u Njuarku (The Newark College of Engineering) i 1955. na Univerzitetu u Viskonsinu (University of Wisconsin-Madison).
Dugi niz godina je nosila reputaciju „prva američka dama menadžmenta“.