Lina Hajdrih
Lina Hajdrih | |
|---|---|
 U Pragu, dan pre napada koji je doveo do njegove smrti, Rajnhard Hajdrih i supruga Lina na koncertu Ričarda Bruna Hajdriha u palati Valdštajn 26. maja 1942. | |
| Datum rođenja | 14. jun 1911. |
| Mesto rođenja | Femarn, Šlezvig-Holštajn |
| Datum smrti | 14. avgust 1985. (74 god.) |
| Mesto smrti | Femarn, Šlezvig-Holštajn |
| Supružnik | Rajnhard Hajdrih, Mauno Manninen |
Lina Hajdrih (nem. Lina Heydrich; Femarn, 14. jun 1911 — Femarn, 14. avgust 1985) bila je supruga Rajnharda Hajdriha, šefa Rajhsziherhajtshauptamta i centralne ličnosti Nacističke Nemačke.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođena je 14. juna 1911. u Femarnu kao ćerka nemačkog aristokrate i seoskog učitelja. Njen stariji brat Hans se pridružio Nacističkoj partiji i bio je član Šturmabtajlunga, pohvalno je govorio o pokretu pa je motivisao sestru da prisustvuje partijskom mitingu 1929. godine na kome je govorio Adolf Hitler. Ubrzo nakon toga se kao maloletna i sama pridružila Nacističkoj partiji sa 1.201.380 članova.[1][2] Sa devetnaest godina je prisustvovala balu veslačkog kluba u Kilu 6. decembra 1930. na kome je upoznala tadašnjeg mornaričkog poručnika Rajnharda Hajdriha, zaljubili su se i ubrzo objavili veridbu 18. decembra.[3] Godine 1931. je Hajdrih optužena za „nepristojno ponašanje” jer je prekršio veridbeno obećanje ženi koju je poznavao šest meseci pre veridbi sa Linom. Admiral Erih Reder ga je tog aprila otpustio iz mornarice. Otkaz je uništio Hajdriha i njegovu karijeru.[4] Lina ga je ubedila da razmotri nedavno formirani Šucštafel kao opciju za karijeru. Tokom 1931. je Hajnrih Himler počeo da uspostavlja kontraobaveštajnu diviziju. Postupajući po savetu svog saradnika Karla fon Eberštajna, prijatelja porodice Hajdrih, Himler je pristao da intervjuiše Hajdriha, ali je otkazao njihov sastanak u poslednjem trenutku.[1] Lina je ignorisala ovu poruku, spakovala je Rajnhardov kofer i poslala ga u Minhen. Eberštajn je sreo Hajdriha na železničkoj stanici i odveo ga da vidi Himlera koji je zamolio Hajdriha da iznese svoje ideje za razvoj obaveštajne službe. Himler je bio toliko impresioniran da ga je odmah angažovao kao šefa nove obaveštajne službe koja je kasnije postala poznata kao Ziherhajtsdinst.[1] Nakon toga se Hajndrih vratio u Hamburg sa dobrim vestima. U avgustu je prebačen u Minhen gde je živeo sam u pansionu koji je iznajmljivao sobe neoženjenim esesovcima.[4] Lina je kasnije izjavila da Rajnhard Hajdrih nikada nije pročitao Hitlerovu knjigu Majn kampf.[1] Venčali su se u maloj crkvi u Grosenbrodu 26. decembra 1931.[5] Zajedno su imali dva sina, Klausa rođenog 17. juna 1933. i Hajdera rođenog 23. decembra 1934.[4] Do kasnih 1930-ih, dužnosti Rajnharda Hajdriha navele su ga da radi dugo i često van kuće što je nateralo Linu da sama vodi domaćinstvo i opteretilo je njihov brak koji je zamalo rezultirao razvodom. Međutim, dobili su ćerku Silke rođenu 9. aprila 1939.[4] Njihovo četvrto dete, ćerka Marte je rođena 23. jula 1942. Rajnhard je preminuo od posledica saobraćajne nesreće 24. oktobra 1943. kada je vozio bicikl sa svojim bratom Hajderom Hajdrihom u dvorištu Panenske Brežani. Videvši da je kapija na ulici otvorena, Klaus je izjahao na ulicu gde ga je udario mali kamion, preminuo je od zadobijenih povreda kasnije tog popodneva, a njegovo telo je zakopano u bašti imanja.[1] Lina je želela da puca na vozača i sve putnike, ali je istraga utvrdila da vozač nije kriv.[6] Kao priznanje za služenje njenog muža nacistima, Hitler je dao Lini seosko imanje u ruralnoj Bohemiji. Tada je prodala ostalu porodičnu imovinu, uključujući kuću u Berlinu i lovačku kuću u blizini Nauena. Na imanju je držala na prinudnom radu nekoliko desetina zatvorenika za koje su svedoci rekli da ih je fizički zlostavljala.[6][7] Porodica je tamo živela do aprila 1945. kada su zajedno sa mnogim drugim Nemcima napustili ovo područje bežući od sovjetske Crvene armije. Ubrzi su se vratili na ostrvo Femarn gde im je bilo dozvoljeno da žive u svojoj kući nakon što se britanska vojska iselila iste godine.[4] Nakon završetka rata je oslobođena tokom postupka denacifikacije i stekla je pravo na penziju kao rezultat niza sudskih sporova protiv vlade Zapadne Nemačke 1956. i 1959. godine. Imala je pravo na znatnu penziju jer je njen muž bio general nemačke policije poginuo u akciji. Vlada je ranije odbila da je isplati zbog Hajdrihove uloge u Holokaustu.[4] U Čehoslovačkoj je osuđena na doživotni zatvor koji je izbegla.[6] Godine 1965. je upoznala pozorišnog reditelja Mauna Maninena dok je bila na odmoru u Finskoj za kog se udala. Vodila je nekadašnji letnjikovac Rajnharda Hajdriha na Femarnu kao restoran i gostionicu sve dok nije izgorela u februaru 1969. tokom zavarivanja na krovnom prostoru koji je zapalio slamnati krov.[8] Maninen je preminuo u septembru 1969. Godine 1976. je Lina objavila svoje memoare Leben mit einem Kriegsverbrecher (Life with a War Criminal).[4] Razgovarala je sa nekoliko autora, pisala ispravna pisma mnogim novinama i branila reputaciju svog prvog muža do svoje smrti, 14. avgusta 1985.[1]
Delo[uredi | uredi izvor]
- Leben mit einem Kriegsverbrecher. Ludwig Verlag. 1976. ISBN 3-7787-1025-7. Reissued with amendments to LH's original text, without the historical commentary included in the first edition, and with an introduction by son Heider Heydrich, under the title Mein Leben mit Reinhard. Druffel & Vowinckel Verlag. 2012. ISBN 978-3-8061-1228-3.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Williams, Max (2001). Reinhard Heydrich: The Biography, Volume 1—Road To War. Church Stretton: Ulric Publishing. ISBN 978-0-9537577-5-6.
- ^ Klee, Ernst (2007). Das Kulturlexikon zum Dritten Reich. Wer war was vor und nach 1945 [The Cultural Excyclopedia of the Third Reich. Who was What before and after 1945] (in German). Frankfurt am Main: S. Fischer. ISBN 978-3-10-039326-5.
- ^ Williams, Max (2001). Reinhard Heydrich: The Biography, Volume 1—Road To War. Church Stretton: Ulric Publishing. ISBN 978-0-9537577-5-6.
- ^ a b v g d đ e Gerwarth, Robert (2011). Hitler's Hangman: The Life of Heydrich. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11575-8.
- ^ Calic, Edouard (1985). Reinhard Heydrich : the chilling story of the man who masterminded the Nazi death camps (na jeziku: engger). Internet Archive. New York : Morrow. ISBN 978-0-688-00481-1.
- ^ a b v Nacisté Reinhard a Lina Heydrichovi – Jejich honosné sídlo v Panenských Břežanech obcházela smrt | Krvavá léta | Stream (na jeziku: češki), Pristupljeno 2021-06-09
- ^ Robert Gerwarth: Reinhard Heydrich. Biographie. Siedler, München 2011, S. 349.
- ^ Lehrer, Steven (2000). Wannsee House and the Holocaust. Jefferson, NC: McFarland.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Calic, Edouard (1985) [1982]. Reinhard Heydrich: The Chilling Story of the Man Who Masterminded the Nazi Death Camps
. New York: Morrow. ISBN 978-0-688-00481-1. - Deschner, Guenther (1981). Heydrich: The Pursuit of Total Power. Orbis. ISBN 978-0-85-613295-7.
- Gerwarth, Robert (2011). Hitler's Hangman: The Life of Heydrich. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11575-8.
- Klee, Ernst (2007). Das Kulturlexikon zum Dritten Reich. Wer war was vor und nach 1945 [The Cultural Excyclopedia of the Third Reich. Who was What before and after 1945] (na jeziku: nemački). Frankfurt am Main: S. Fischer. ISBN 978-3-10-039326-5.
- Lehrer, Steven (2000). Wannsee House and the Holocaust. Jefferson, NC: McFarland. ISBN 978-0-7864-0792-7.
- McNab, Chris (2009). The SS: 1923–1945. Amber Books. ISBN 978-1-906626-49-5.
- Williams, Max (2001). Reinhard Heydrich: The Biography, Volume 1—Road To War. Church Stretton: Ulric Publishing. ISBN 978-0-9537577-5-6.
- Williams, Max (2003). Reinhard Heydrich: The Biography, Volume 2—Enigma. Church Stretton: Ulric Publishing. ISBN 978-0-9537577-6-3.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
