Pređi na sadržaj

Лов у Босни (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lov u Bosni
Filmski poster
Izvorni naslovThe Hunting Party
Žanrakcioni avanturistički triler
RežijaRičard Šepard
Scenario
  • Ričard Šepard
Producent
  • Mark Džonson
  • Skot Krupf
  • Pol Hanson
Glavne uloge
MuzikaRolf Kent
Direktor
fotografije		Dejvid Tatersol
Montaža
  • Kerol Kravec
Studio
DistributerMetro-Goldwyn-Mayer (SA bioskopsko)
The Weinstein Company (SA trenutno)
QED International (međunarodno)
Godina2007.
Trajanje101 minuta
Zemlja
  • SAD
Jezikengleski
Zarada969.869 dolara (SAD samo)
6.674.540 dolara (strana)
7.644.409 dolara (ukupna)
Veb-sajtwww.thehuntingpartymovie.com
IMDb veza

Lov u Bosni (engl. The Hunting Party — dosl. „lovačka zabava”, „zabava u lovu”; „zabavni lov”) američki je akcioni avanturistički triler (sa elementima političkog aktivizma i crne satire) iz 2007. godine. Glavne uloge su Ričard Gir, Terens Hauard, Dajana Kruger, Džesi Ajzenberg i Ljubomir Kerekeš. Radni naslov filma je bio Prolećni raspust u Bosni (engl. Spring Break in Bosnia), a promenjen je tokom postprodukcije u trenutni.

Svetska premijera filma je bila 3. septembra 2007. godine na 64. Venecijanskom internacionalnom filmskom festivalu. Film je bio veliko komercijalno razočarenje na domaćem tržištu, uz zaradu od samo 969.869 $ u američkim bioskopima.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Film počinje disklejmerom „Samo najluđi delovi ove priče su istiniti.”.

Nakon godina provedenih prateći oružane sukobe jedan za drugim, američki novinar Sajmon Hant (Gir) dolazi u Bosnu i Hercegovinu početkom 1994. radi izveštavanja o Ratu u BiH. Uporedo s poslom, uspeo je da se pobrine za sebe na ljubavnom planu: ušao je u vezu sa Muslimankom, koja je ostala trudna s njegovim detetom. Međutim, u kasnom stadijumu njene trudnoće, nju i bebu su silovale i ubile srpske snage pri zauzimanju sela Polje u kojem je živela. Pošto je našao leš, Sajmon je postao željan osvete političkom vođi Srba iz BiH — Dragoslavu Bogdanoviću, poznatom kao „Lisac”.

Izveštavajući o gnusnom događaju kasnije istog dana uključenjem uživo na televiziju za koju radi, Sajmon se razbesni nakon izjave TV voditelja Frenklina Harisa (Brolin) kako je srpski napad možda bio reakcija na muslimansku provokaciju napadom unutar sela. Rezultat njegovog upropašćavanja prenosa uživo je gubitak posla i silazna putanja novinarske karijere. Dok se profesionalni uticaj Sajmona smanjuje, suprotno se dešava s njegovim dugogodišnjim kamermanom Dakom (Hauard). Dak dobija lakši posao za televiziju, a Hanta šalju iz jednog u drugi rat; radi kao frilenser, u pokušaju da se vrati na neku od američkih TV mreža.

U jesen 2000, Dak, sada profesionalac, putuje za Sarajevo da bi napravio „paf-pis” (TV izveštaj sa preteranim promovisanjem događaja) za Harisov uradak o petoj godišnjici potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Došao je sa mladim novinarom koji studira na Harvardu i koji je sin potpredsednika televizije, Bendžaminom (Ajzenberg). Dak se susreće sa svojim starim drugom Sajmonom. Nekada zvezda američkog izveštavanja na televizijama, Sajmon je do dana-današnjeg postao očajni polupijani cinik primoran na stvaranje frilens izveštaja za slabo finansirane priloge u državama poput Jamajke ili Poljske.

Sve vreme Sajmon traži dovoljno veliku priču koja bi mu vratila osećaj kredibiliteta. Govori Daku da je, preko izvora, locirao Bogdanovića; ovaj je tražen u svetu zbog počinjenja ratnih zločina, a nagrada za privođenje je 5 miliona dolara. Sajmonova priča je da samo želi intervju sa beguncem... Lisac navodno živi u selu Čelebići u Republici Srpskoj, blizu granice s Crnom Gorom. Mnoge priče kruže o njemu, a jedna od njih je da voli da ide u lov na lisice (po čemu je i dobio nadimak), kao i da je glavni u njegovom obezbeđenju psihopata koji na čelu ima istetoviranu ćiriličku poruku da je „umro pre rođenja”.

Uveren Sajmonovom argumentacijom, Dak pristaje da snima intervju, a priključuje im se i Bendžamin. Na putu, Sajmon priznaje da je njegov stvarni plan da uhvati Lisca kako bi se dočepao nagrade — za šta Dak i Bendžamin smatraju da je suludo i za razmatrati. Dok se susreću sa ljudima, grupu prozivaju udarnim odredom Cije; među onima koji ovako misle je policija UN i sami Srbi. U jednom momentu, na predlog Bendžamina, novinari sami i počnu lažno tvrditi da su agenti Cije, koristeći ovo kao pretnju da bi izbegli plaćanje računa. Međutim, Boris (Ivanir), komandant lokalnih jedinica UN, stavlja ih u kontakt sa ženom, koja kaže da je bila u romantičnoj vezi sa Srđanom — Liščevim glavnim čuvarom.

Sajmon, Dak i Bendžamin su upali u zasedu čuvara Lisca, a potom odvedeni u kolibu gde treba da budu smaknuti. Srđan se, mašući svojom sekirom, priprema da bolno ubije trojku. U poslednjem momentu, tim atentatora Cije, koje je poslao Boris, upada u kolibu i spasava novinare, ali Lisac beži. Novinarima ubrzo postaje očigledno da postoje ljudi, čak i u međunarodnoj zajednici, kojima nije u cilju da se Lisac nađe pred sudom.

Cija naređuje novinarima da se ukrcaju na avion s destinacijom SAD, ali oni beže da ispune svoju misiju. Uhvate Lisca dok je bio u lovu, bez svojih čuvara. Potom ga puste vezanih ruku u selu Polje, prepunom preživelih članova porodica njegovih ratnih zločina; tu ga linčuje mafijaš željan osvete.

Dok se film završava, pre završnog pripisivanja zasluga, na ekranu se pojavljuje crni kadar sa ispisanom sledećom porukom:

U teoriji, zvanični lov na ratne zločince u Bosni nastavljen je do dana-današnjeg... Međutim, dvojica najtraženijih ljudi — Radovan Karadžić i Ratko Mladić, nastavljaju da umiču SAD, Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji, NATO-u, Hagu i svom civilizovanom svetu koji tvrdi da ih traži. U deset godina koliko je Radovan Karadžić bio u bekstvu, objavio je dve knjige i jednu predstavu. Možda da međunarodna zajednica otvori letnje pozorište... Ali oni su verovatno prezauzeti „traženjem” Osame bin Ladena.

Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine, a Karadžić u Beogradu 21. jula 2008. godine i doveden pred beogradski sud za ratne zločine nekoliko dana posle.

Film završava u montaži ljudi i događaja koji su se našli u njemu, uz podnaslove poput „Stvarno su postojali” kod slika raznih likova. Dok ide pripisivanje zasluga, stari Sarajlija svira gitaru.

Postava[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Ričard Gir Sajmon Hant
Terens Hauard Dak
Džejms Brolin Frenklin Haris
Džesi Ajzenberg Bendžamin Straus
Ljubomir Kerekeš dr Dragoslav Bogdanović „Lisac”
Kristina Krepela Marta
Dajana Kruger Mirjana
Mark Ivanir Boris, komandant lokalnog UN-a
Aleksandra Grdić devojka iz potkrovlja Trajbeke
Zdravko Kočevar Saša
Snežana Marković Una
Goran Kostić Srđan, glavni čuvar Lisca
R. Mahalakšmi Devaradž Mirijam
Džoj Brajant Dakova devojka
Damir Šaban Gert
Nitin Ganatra Eknat Barvani, indijski oficir UN-a
Dilan Bejker čovek iz Cije

Članak Eskvajera[uredi | uredi izvor]

Trejler za film Lov u Bosni sa setom u ovom delu BiH kaže da je „zasnovan na istinitoj priči”. Film je, tačnije, veoma slabo zasnovan na događajima predstavljenim u članku časopisa Eskvajer, američkog novinara Skota Andersona.[1][2][1] Objavljen u oktobru 2000. pod naslovom „Šta sam radio za svoj letnji odmor” (engl. What I Did on My Summer Vacation),[1] članak govori o grupi pet zapadnjačkih ratnih reportera koji su se ponovo okupili u Sarajevu tokom aprila 2000. i, uz nekoliko pića u lokalnom baru jedne večeri labavo odlučili da pokušaju da uhvate optuženog ratnog zločinca i begunca Radovana Karadžića. Pored Andersona, grupu je činilo još dvoje Amerikanaca, Sebastijan Junger i Džon Fok, kao i Holanđanin Harald Dornbos [nl] i Filip Deprez iz Belgije. Osim alkohola, polazna tačka za njihov „lov” bio je članak u lokalnim predominantno muslimanskim novinama Slobodna Bosna [en], koje su poznate po senzacionalističkom izveštavanju i objavi da je Karadžić, pored svojih dobro naoružanih čuvara, viđen u selu Čelebići u Republici Srpskoj (danas većinski Srbima naseljenom entitetu BiH).

Pre nego što su otišli u Čelebiće, grupa pet novinara prvo je došla u obližnji grad Foču, gde su se posavetovali sa lokalno stacioniranim osobljem UN. Uskoro su zapali za oko loše obaveštenom lokalnom zvaničniku UN iz Ukrajine, koji je postao uveren da su oni ekipa na tajnom zadatku poslata da presretne Karadžića; odlučio je da im pomogne stavljajući ih u kontakt sa visoko rangiranim policijskim službenikom srpske tajne službe. Novinari su odlučili da prihvate ponudu i kada su se vratili iz oskudne posete Čelebićima, ugovorili su sastanak sa srpskim policajcem, koji je takođe bio uveren da je u pitanju Cijin tim Blek operejšons (engl. Black Operation). On je tvrdio da zna privatno šta i gde Karadžić radi, a zauzvrat što bi ga odao tražio je američki pasoš za sebe, svoju suprugu i njihovih četvoro dece, kao i deo nagrade.

Iako nisu uopšte bili uvereni iskrenošću niti ukrajinskog zvaničnika UN niti srpskog policajca, novinari su odlučili da odu korak dalje, tako pokrećući lanac događaja koji je na kraju doveo do toga da se lokalni zvaničnici NATO, Američka ambasada, pa čak i najviši američki bezbednosni prekookeanski zvaničnici, uključe u slučaj.

Zaključak Skota Andersona na kraju članka bio je da su UN i NATO imali malo dragocenog interesovanja u pronalazak Karadžića, ali su čak i aktivno sabotirali bilo kakve moguće pokušaje hapšenja unutar svojih ovlašćenja.

Kada je otkriven, Karadžić je bio maskiran i sam.

Junger, Fok, Dornbos i Deprez imaju kameo uloge u filmu kao neimenovani novinaru u pozadini.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Amerika[uredi | uredi izvor]

Kritička reakcija je bila pomešana. Filmski kritički sajt Rotten Tomatoes dao je rejting 54% („truo”), na osnovu 92 recenzije (septembar 2019).[3] Agregirani konsenzus kaže: „Lov u Bosni je tonalno čudan: pomera se iz crne satire do ozbiljnog političkog trilera što stvara neujednačen film, uprkos najboljim naporima od protagonista.”

Sajt Metacritic pokazao je rejting 54 od 100, kvalifikujući film ocenom „prosečne ili pomešane kritike”, na osnovu 22 recenzije.[4] Njujork tajmsov recenzent Manola Dargis o filmu je rekao: „Neuspešna, neispravna potencijalna satira.”[5] Oven Glajberman iz Entertejnment viklija izjavio je, s druge strane: „Ono što Lov u Bosni čini originalnom, gonzo pretnjom je način na koji Šepard predstavlja ton filma negde između lako okidljive istražne opasnosti i direktne razdraganosti iz Houp/Krozbijeve slike.”[6] Elvis D’Silva iz Redif Indije, u svom članku „Neuspela zabava” (engl. Fails to entertain), doveo je u pitanje koliko film odražava realnost Rata u BiH.[7]

Ričard Gir je promovisao Lov u Bosni gostovanjima u Kasnom programu s Dejvidom Letermanom i Kasno u noć sa Konanon O’Brajenom. Kako god, ispostavilo se da je film komercijalno razočarenje na domaćem tržištu, uz zaradu od samo 969.869 dolara u američkim bioskopima. Početak prikazivanja je bio slab, samo četiri bioskopa u Njujorku i Los Anđelesu (7. septembar 2007). Postepeno je prikazivanje prošireno u druge delove SAD (tokom usledelih nedelja), prvo na 40 a onda 329 bioskopa. Bioskopsko prikazivanje u SAD je završeno oko šest nedelja nakon prvobitnog.

Evropa[uredi | uredi izvor]

Gotovo u isto vreme kada i u SAD, Lov u Bosni je imao i premijeru u Turskoj (14. septembar 2007). U ovoj zemlji je objavljen pod naslovom Av Partisi (Lovačka zabava), a tokom prva dva meseca prikazivanja u bioskopima doneo je zaradu od 424.048 dolara.[8]

Sledelo je prikazivanje u Nemačkoj (29. novembar 2007), gde je film izašao pod naslovom Hunting Party – Wenn der Jäger zum Gejagten wird (Lovačka zabava: Kada lovac postane lovina) i u bioskopima doneo zaradu od 203.705 dolara u samo mesec dana.[8]

Dana 29. novembra 2007, film je takođe izašao u Hrvatskoj. Izlazak u ovoj zemlji je naročito značajan jer je veći deo filma sniman tamo, a jedina dva neholivudska glumca među bitnim ulogama u filmu su Hrvati Kristina Krepela i Ljubomir Kerekeš. Međutim, film je dobio uglavnom mlake kritike hrvatskih medija. Jutarnji list, mejnstrim izdanje u Hrvatskoj, preko recenzenta Nenada Polimca kritikovalo je utelovljenje zlikovca Lisca kao stereotipskog holivudskog negativca, sugerišući da bi krajnji rezultat bio čak mnogo bolji da je film snimljen od reči do reči prema originalnom članku Andersona bez primene holivudske škole. Dodatno, Polimčeva recenzija žali za danima kada su tamo snimani „prestižni filmovi” poput Violiniste na krovu i Sofijinog izbora.[9] Film nije prošao ništa bolje ni u hrvatskom sajberprostoru, jer Boško Picula iz Film ha-era kaže: „[U]prkos glatkoj radnji, zaokruženim likovima, pohvalnim pokušajima ostvarenja osobine genijalnosti, te doborodošlog apsurda flertovanja, Lov u Bosni ne uspeva sve to da sklopi u jednu logičku celinu.”[10] Film magov kritičar Robert Jukić film u celini vidi kao „interesantno zamišljen, ali loše ostvaren”.[11] Nema podataka o zaradi u Hrvatskoj.

Izlazak filma u Federaciji BiH, gde je film delimično sniman, prvobitno je bio planiran za 7. decembar 2007, ali dan pred premijeru je odgođen za nedelju dana zbog tehničkih poteškoća.[12] Film je objavljen 14. decembra 2007, uz premijeru u sarajevskom kinu Miting point kojoj je prisustvovao scenarista Zlatko Topčić, kao i režiseri Danis Tanović i Elmir Jukić, glumci Miraj Grbić, Snežana Marković i Semir Krivić (sve troje su imali manje uloge u filmu: lopov, Una i konobar, redom), te političar Bakir Izetbegović.[13] Film je dobio generalno pozitivne kritike u bošnjačkim bosanskohercegovačkim medijima, a Anila Gajević iz Dnevnog avaza ukazala je na „važnu političku poruku” i primer „američke fikcije sa naglašenim altruizmom”.[14] Sredinom januara 2008, film je objavljen i u Republici Srpskoj, gde ga je publika uveliko ignorisala; premijera u banjolučkom bioskopu Kozara imala je manje od 15 ljudi.[15] Recenzije u srpskim medijima bile su uglavnom negativne: Nezavisne novine tj. Davor Pavlović upućuje na „lošu režiju” i zaključuje da je glavni propust „netretiranje tematike dovoljnom ozbiljnošću i nepodizanje dramaturškog nivoa iznad onog tipičnog holivudskog akcionog filma”.[16]

Premijere[uredi | uredi izvor]

Film je objavljen u celom svetu, s premijerom u najvećem broju zemalja tokom 2007. i 2008. godine:

Premijere
Datum Država Napomene
7. septembar 2007. SAD Prvobitno prikazan na četiri ekrana u Njujorku i Los Anđelesu; prvo prikazivanje završeno nakon šest nedelja.
14. septembar 2007. Turska Av Partisi; zarada 424.048 $ za dva meseca.
4. oktobar 2007. Izrael (Trenutno nema podataka.)
29. novembar 2007. Nemačka Hunting Party – Wenn der Jäger zum Gejagten wird; zarada 203.705 $ za jedan mesec.
29. novembar 2007. Hrvatska
14. decembar 2007. Bosna i Hercegovina Datum izlaska u FBiH; izašao sredinom januara 2008. u RS.
27. decembar 2007. Austrija Film se prikazivao u bioskopima do sredine januara 2008; zarada 52.967 $.[8]
3. januar 2008. Slovenija
4. januar 2008. Španija
25. januar 2008. Rumunija
31. januar 2008. Rusija
6. mart 2008. Portugalija
13. mart 2008. Argentina
30. april 2008. Italija
10. maj 2008. Japan
8. avgust 2008. Brazil
12. decembar 2008. Indija

Saundtrek[uredi | uredi izvor]

Šepard je odabrao losanđeleskog filmskog kompozitora Rolfa Kenta da stvori kompletnu orkestarsku muziku.[17] Kent je odgovorio na Šepardov zahtev lokalno vrlo obojenog saundtreka, koristeći balkanske motive i udaračke instrumente.[18] Kent je koristio muziku alžirskog pevača Rašida Tahe, pesma Barra Barra s njegovog albuma Made in Medina, koji je već korišćen u filmu Pad crnog jastreba iz 2001; pesma Pusti, pusti modu srpskog pevača Zdravka Čolića takođe je korišćena kao muzika filma,[19] kao i materijal Brajana Kejna sa Omarom Farukom Tekbilekom. Saundtrek album je izdao 2007. Lejkšor rekords.[20]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Anderson, Scott (1. 10. 2000). „What I Did on My Summer Vacation”. Esquire. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  2. ^ „Karadzic-hunting now going Hollywood: 'Spring Break in Bosnia' due for 2006 release”. Findingkaradzic.blogspot.com. 22. 4. 2004. Arhivirano iz originala 22. 07. 2012. g. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  3. ^ „The Hunting Party”. RottenTomatoes.com. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  4. ^ „The Hunting Party”. Metacritic.com. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  5. ^ Dargis, Manohla (7. 9. 2007). „The Hunting Party”. The New York Times. Pristupljeno 30. 1. 2008. 
  6. ^ „The Hunting Party”. Entertainment Weekly. 5. 9. 2007. Arhivirano iz originala 28. 01. 2008. g. Pristupljeno 30. 1. 2008. 
  7. ^ D'Silva, Elvis (14. 11. 2008). „The Hunting Party fails to entertain”. Rediff India Abroad. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  8. ^ a b v „The Hunting Party”. Box Office Mojo. 12. 4. 2009. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  9. ^ „Promašena tema o lovu na Kardžića”. Jutarnji. 28. 11. 2007. Arhivirano iz originala 01. 03. 2009. g. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  10. ^ Picula, Boško. „Lov u Bosni”. Film.hr. Arhivirano iz originala 01. 08. 2012. g. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  11. ^ Jukić, Robert (4. 12. 2007). „KINO: LOV U BOSNI, avantura”. F.I.L.M. Arhivirano iz originala 06. 10. 2018. g. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  12. ^ „Pomjerena premijera filma "Lov u Bosni"”. Sarajevo-x.com. 6. 12. 2007. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  13. ^ „Priča o hapšenju ratnog zločinca”. Dnevniavaz.ba. 15. 3. 2007. Arhivirano iz originala 17. 12. 2007. g. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  14. ^ „Ko (ne)će uhvatiti Karadžića?!”. Dnevniavaz.ba. 15. 3. 2007. Arhivirano iz originala 20. 12. 2007. g. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  15. ^ „Debakl filmskog "lova" na Karadžića”. MTS Mondo. 11. 1. 2008. Arhivirano iz originala 16. 6. 2008. g. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  16. ^ Pavlovic, Davor (16. 1. 2008). „Lov u Bosni: Lov ćorcima na gledaoce”. Nezavisne novine. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
  17. ^ „Rolfe Kent Receives Richard Kirk Award at BMI Film & TV Awards”. Broadcast Music, Inc. 17. 5. 2012. Pristupljeno 22. 4. 2019. 
  18. ^ „The Hunting Party”. Rolfekent.com. Arhivirano iz originala 20. 11. 2013. g. Pristupljeno 22. 4. 2019. „Richard asked me for a score that would enable the audience to really feel they had traveled somewhere, so it had to have a strong foreign element. To that end I found myself playing some interesting instruments, and adapting conventional instruments in novel ways. I also had my percussionist Trevor Gilchrist assemble a variety of Balkan drums and batterie from the Bosnia/Croatia region, and these became the pulse and heart of the action cues.” 
  19. ^ „Zdravko Čolić šarmiral ljubljansko publiko”. ninajelenc.blog.siol.net. 10. 12. 2007. Arhivirano iz originala 06. 10. 2018. g. Pristupljeno 22. 4. 2019. „Pesem Pusti, pusti modi se je znašla na uradni zgoščenki hollywoodskega filma The Hunting Party z Richardom Gerom v glavni vlogi.” 
  20. ^ „The hunting party original motion picture soundtrack”. Toronto Public Library. 2007. Arhivirano iz originala 06. 10. 2018. g. Pristupljeno 22. 4. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лов_у_Босни_(филм)&oldid=27798354”