Logor Uštica
Koncentracioni logor Uštica bio je koncentracioni logor posebno izgrađen za Rome u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), koji je dobio oznaku „Ciganski logor“. [1] [2] Osnovan je tokom Drugog svetskog rata u današnjem hrvatskom selu Uštica kod Jasenovca, a njime su upravljale hrvatske fašističke ustaše između 1942. i 1945. godine. [1] [2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ustaše su 1. maja 1942. godine deportovale srpsko pravoslavno stanovništvo sela Uštica u logore Jasenovac i Stara Gradiška, odakle su neki dalje deportovani u logor Sajmište. [1] Kuće i imanja prognanih Srba su potom ograđeni bodljikavom žicom i tako pretvoreni u koncentracioni logor, koji je naknadno namenjen Romima za koje nije bilo mesta u logoru Ciglana, koji je pripadao kompleksu koncentracionog logora Jasenovac. Pored toga, u koncentracionom logoru Uštica su bili zatočeni i neki Srbi, koji su odatle deportovani tokom ofanzive jugoslovenskih partizana na područje Kozare koje su držale ustaše. Neki internirani iz logora poslani su u Donju Gradinu kao prinudni radnici. Tamo su mnogi ubijeni na najstrašniji način, drugi su ubijeni u samom logoru. Danas se tamo nalazi spomen-ploča u znak sećanja na počinjene ratne zločine, koja se odnosi isključivo na 21 grob interniranih Roma. [1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g jusp-jasenovac.hr: Uštica (englisch)
- ^ a b Wolfgang Benz, Barbara Distel (Hrsg.): Der Ort des Terrors. Geschichte der nationalsozialistischen Konzentrationslager. Band 9: Arbeitserziehungslager, Ghettos, Jugendschutzlager, Polizeihaftlager, Sonderlager, Zigeunerlager, Zwangsarbeiterlager. C.H. Beck, München 2009, . str. 327. ISBN 978-3-406-57238-8. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć).