Luka Primojević
Luka Paskalis Primojević[1] | |
|---|---|
| Zanimanje | pisar |
| Delovanje | Pokušaj osnivaranja štamparije u Dubrovniku 1514. godine |
Luka Paskalis Primojević[2] bio je kancelar i pisar iz Dubrovačke republike. Živeo je i radio u 16. veku, a potiče iz poznate srpske porodice Primojević. Njegov otac Paskoje Primojević, braća Trajan i Niko, takođe su bili pisari.
Porodica
[uredi | uredi izvor]Luka je rođen u srpskoj porodici Primojević iz Dubrovačke republike. Njegov otac Paskoje Primojević bio je pisar za slovenske jezike, radio u periodu od 1482. do 1527. godine.[3][2][4] Lukina braća Trajan i Niko takođe su radili kao pisari, Trajan od 1527. do 1537. godine, a Niko u periodu od 1536. do 1566. godine.[5]
Pokušaj osnivanja štamparije
[uredi | uredi izvor]U svom pismu Senatu Dubrovačke republike, Luka je naglasio da je imao nameru da štampa knjige, koristeći ista pisma kao srpski sveštenici u njihovim crkvama, ista pisma koja su korišćena u Cetinjskoj štampariji, a u svojim spisima naglasio kako su te knjige bile hvaljene i poštovane.[6] U pismu Senatu objasnio je da ima nameru da dovede dva štampara iz Italije, kako bi oni podučili lokalne štampare.[7] Primojević je takođe od Senata Dubrovačke republike tražio da mu dozvole da uvozi papir bez ikakvih poreza, da ima kuću i prodavnicu na glavnom trgu, koje će koristiti, kao i da se ne dozvoli nijednom drugom štamparu da otvara štampariju u Dubrovniku narednih 15 godina.[7] Senat Dubrovačke republike prihvatio je Primojevićeve zahteve, pod uslovom da u roku od godinu dana osnuje štampariju.[7] Godinu dana kasnije, Primojević je tražio da se njegov rok odloži na još osam meseci, što je Senat prihvatio, 13. marta 1517. godine.[7] Iako njegova namera da osnuje štampariju u Dubrovniku i štampa ćirilične knjige nije uspela, njegove pisane izjave ostavile su značajna svedočenja o visokom ugledu knjiga štampanih u štampariji Crnojević.[8][9]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Letopis Matice srpske. U Srpskoj narodnoj zadružnoj štampariji. 1903. str. 105.
- ^ a b Tamaro, Attilio; Alighieri, Società nazionale Dante (1919). La Vénétie Julienne et la Dalmatie: histoire de la nation italienne sur ses frontières orientales ... Imprimerie du Sénat. str. 3.
- ^ umetnosti, Srpska akademija nauka i (1936). Glas. str. 155.
- ^ Đorđić, Petar (1971). Istorija srpske ćirilice: paleografsko-filološki prilozi. Zavod za izdavanje udžbenika Sodžijalistichke Republike Srbije. str. 148.
- ^ Đorđić, Petar (1987). Istorija srpske ćirilice. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 150.
- ^ Marković, Božidar; Furunović, Dragutin; Radić, Radiša (2000). Zbornik radova: kultura štampe--pouzdan vidik prošlog, sadašnjeg i budućeg : Prosveta-Niš 1925-2000. Prosveta. str. 42.
- ^ a b v g Dubrovački zabavnik. Jadran. 1928. str. 51.
- ^ Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti. Matica. 1990. str. 186.
- ^ Glas. Naučno delo. 1951. str. 11.
