Pređi na sadržaj

Luka Svetec

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luka Svetec
Luka Svetec
Datum rođenja(1826-10-08)8. oktobar 1826.
Mesto rođenjaKamnik, Austrijsko carstvo
Datum smrti28. januar 1921.(1921-01-28) (94 god.)
Mesto smrtiLitija, Kraljevina SHS

Luka Svetec (sloven. Luka Svetec; Kamnik, 8. oktobar 1826 — 28. januar 1921) bio je slovenački političar, pravnik, autor i filolog. Tokom 1870-ih i 1880-ih, Svetec je bio jedan od najuticajnijih vođa takozvanih Starih Slovenaca, nacionalne konzervativne političke grupe u slovenačkim zemljama 19. veka. Bio je poznat kao pošten i principijelan političar, hvaljen je zbog svoje pristojnosti i direktnog, praktičnog odnosa prema političkim pitanjima i životu uopšte.[1] Staroslovenski vođa Janez Blajvajs nazvao ga je „iskristalisanim slovenačkim zdravim razumom”.[2] Zbog neuspeha da preuzme političko vođstvo stranke nakon smrti njenog lidera Janeza Blajvajsa, koji se takođe naziva ocem nacije, Svetec ga je u štampi podrugljivo nazivao „očuhom nacije”.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 8. oktobra 1826. u Kamniku, u Sloveniji.[4] Po završetku gimnazije u Ljubljani, upisao se na Univerzitet u Beču, gde je studirao pravo.[5] Po diplomiranju 1853. godine radio je u austrijskoj administraciji u Hrvatskoj.[6] Posle 1861. godine, vratio se u rodnu Kranjsku, prvobitno kao viši zvaničnik austrijske pravosudne uprave u Mokronogu i Kočevju, a potom kao okružni sudija na Brdu pri Lukovici. Između 1866. i 1871. radio je u opštinskoj upravi u Ljubljani, a kasnije kao notar građanskog prava u Idriji i Litiji.[5]

Učestvovao je u stvaranju Ujedinjenje Slovenije od 1848. Bio je vrlo aktivan u diskusijama o stvaranju standardnog jezika za slovenački jezik. Bio je jedan od najglasnijih optuženika slovenačke jezičke i nacionalne individualnosti protiv panslavizma i jugoslovenstva. U aktivnu politiku ušao je 1862. godine, kada je izabran za stalež Kranjske.[5] Nakon smrti Lovra Tomana, 1870-ih, pojavio se kao jedan od najuticajnijih vođa staroslovenskog političkog pokreta. Protiv pragmatizma većine njenih vođa, Svetec je pozvao na nepopustljivu političku akciju, često na strani radikalnih Mladih Slovenaca. Tokom svog života branio je ideju Ujedinjene Slovenije. Protivio se nacionalnim zahtevima zasnovanim na istorijskim državnim pravima i čvrsto podržavao ideju prirodnog prava naroda.

Posle 1881. godine, imenovan je za naslednika Janeza Blajvajsa, kao vođa staroslovenskog pokreta. Međutim, konzervativnije frakcije u pokretu odbile su njegovo vođstvo. Posle sredine 1880-ih, Svetec se približio slovenačkim liberalnim nacionalistima i pridružio se nacionalnoj naprednoj stranci.

Preminuo je 28. januara 1921. u Litiji.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Igor Grdina, Slovenci med tradicijo in perspektivo (Ljubljana: Študentska založba, 2003), 127
  2. ^ Ivan Prijatelj, Borba za individualnost slovenskega književnega jezika v letih 1848-1857 (Ljubljana: Slavistično društvo, 1937), 72.
  3. ^ Igor Grdina, Slovenci med tradicijo in perspektivo (Ljubljana: Študentska založba, 2003), 127
  4. ^ a b „dLib.si - Luka Svetec (1826-1921)”. www.dlib.si. Pristupljeno 2021-04-10. 
  5. ^ a b v „Svetec, Luka (1826–1921) - Slovenska biografija”. www.slovenska-biografija.si. Pristupljeno 2021-04-10. 
  6. ^ „Luka Svetec (1826 - 1921)”. www.kamra.si (na jeziku: slovenački). Arhivirano iz originala 10. 04. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-10. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Светец&oldid=27504200”