Pređi na sadržaj

Lu Andreas-Salome

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lu Andreas-Salome
Lični podaci
Datum rođenja(1861-02-12)12. februar 1861.
Mesto rođenjaSankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti5. januar 1937.(1937-01-05) (75 god.)
Mesto smrtiGetingen, Treći rajh

Lu Andreas-Salome (nem. Lou Andreas-Salomé; Sankt Peterburg, 12. februar 1861Getingen, 5. januar 1937) je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Sankt Peterburgu kao ćerka Gustava fon Salomea - generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja. Bila je četvrto dete i jedina devojčica u porodici. Mada je otac imao 57 godina kada se ona rodila, dok je odrastala postala je veoma bliska s njim. U njihovoj kući se govorio nemački, francuski i povremeno ruski. Posle očeve smrti u godini njenog punoletstva, s majkom je otputovala u Švajcarsku i tamo se u Cirihu upisala na univerzitet, gde je studirala filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju.[1] Mala „Lu“, kako su je zvali, je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena. Lu Salome je bila fascinacija za najveće mislioce muškog pola njenog vremena iako nije pripala nikome od njih.

Susret sa Ničeom

[uredi | uredi izvor]

U 21. godini je srela Fridriha Ničea koji tada ima 38 i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu stvarnu ljubav. Isto oduševljenje deli i Pol Re, filozof jevrejskog porekla koji joj je predlagao i brak.

Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono što je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmišljanje o smrti Boga kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Pasionirana je hinduizmom. Slabog je zdravlja i zbog toga često putuje u Italiju. Lu i Niče će provesti tri sedmice u diskusiji o filozofiji.

Niče u Lu vidi jedno dete neverovatno nadarenog, ali u isto vreme nepodnošljivo. Naposletku je Elizabet Niče, sestra filozofa, ta koja će udaljiti Lu od brata koji joj to nikada neće oprostiti. Niče zbog toga pada u depresiju i tada će napisati Tako je govorio Zaratustra.[2]

Brak sa Andreasom i veza sa Rilkeom

[uredi | uredi izvor]

Godine 1887, kada je imala 26, udala se za Karla Fridriha Andreasa zbog njegove pretnje da će izvršiti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog interesa za taj brak, Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime.

Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena. Piše i objavljuje.

1897, sa 36 godina, sreće Rajner Mariju Rilkea, koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija.[3]

Lu Andreas Salome je napisala romane: Rut (1895), Dete ljudi (1899), Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autorka autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti i čiji je naslov Moj život (1951)

Prijateljica porodice Frojd

[uredi | uredi izvor]

Godine 1911. upoznala se sa Zigmundnom Frojdom tokom godina nastajanja psihoanalize. Lu Andreas-Salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom ljubimicom Anom Frojd.

Održavaće vezu dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja.

Umire u 76. godini u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. Mada je želela da bude sahranjena u bašti svoje kuće posle kremacije, želja joj nije mogla biti ispunjena, nego joj je pepeo položen u grobnicu njenog muža na groblju u Getingenu.[4]

  • Figure žena kod Ibzena (1892).
  • Fridrih Niče kroz njegova dela, 1894, eseji.
  • Rut, 1895, autobiografski roman.
  • Dete ljudi, 1899, roman.
  • Rodinka, 1922, roman.
  • Đavo i njegova baba (1922).
  • Sat bez Boga i ostale priče za decu (1922).
  • Otvoreno pismo Frojdu za njegov 75 rođendan, 1931.
  • Moj život“
  • Sa Anom Frojd : „U senci oca : pisma od 1919 do 1937"

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Andreas-Salome, Lu (2010). Moj život. Beograd. str. 177—178. 
  2. ^ Rilke, Rajner Marija (2008). Čisto protivrečje: pisma Lu Andreas - Salome. Beograd. str. 92—97. 
  3. ^ „Život je bajka - Lu Andreas Salome”. Politikin zabavnik. Pristupljeno 23. 1. 2020. 
  4. ^ Andreas-Salome, Lu (2010). Moj život. Beograd. str. 180. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]