Magdalena Nikolić
Magdalena Nikolić (Beograd, 10. avgust 1887 — Donje Sinkovce, 13. mart 1917) bila je srpska dobrotvorka u vreme Prvog svetskog rata. Osnovala je bolnicu za ranjene vojnike, gde je lečila i vojnike neprijateljskih država. Ubijena je od strane Bugara pod optužbom za učestvovanje u Topličkom ustanku.
Rodila se u uglednoj beogradskoj porodici, otac joj je bio čuveni trgovac Toma Ošrešković. Školovala se u Švajcarskoj, a nakon školovanja udala se za narodnog poslanika Gavrila Gaju Nikolića i sa njim živela u Lebanu.[1]
Aktivnosti u Velikom ratu[uredi | uredi izvor]
Sa početkom Prvog svetskog rata došle su i sve Magdalenine nevolje. Njen muž je otišao sa vojskom, a ona je ostala u Lebanu sa troje dece. Bugarska okupacija je bila bezobzirna, ali je Magdalena ipak pokušavala da spasi po kojeg Srbina, pritom tešeći žene da ostanu jake i pribrane.[1]
Odmah po dolasku četnika i Koste Pećanca, Magdalena je stupila u kontakt sa njima i snabdevala ih odećom, hranom, lekovima i drugim potrepštinama. Ustanak se polako pripremao i 20. januara 1917. godine otpočele su borbe, nakon kojih su Bugari potisnuti iz Lebana. U vreme opsade Lebana od strane Jablaničkog komitskog odreda, sašila je srpsku trobojku i poklonila je oslobodiocima Lebana od bugarske vlasti.[2]
Nakon borbi mnogo srpskih i bugarskih vojnika ostalo je ranjeno na snegu, bez ikakve pomoći. Magdalena je uz pomoć drugih žena iz Lebana osnovala bolnicu, gde je smeštala sve vojnike bez obzira na nacionalnost i tako podjednako lečila i Srbe i Bugare. Sve to je trajalo dvanaest dana i onda su Bugari uspeli da uguše ustanak i ponovo zauzeli Lebane. Tada su u Lebanu zatekli bolnicu i Magdalenu na njenom čelu, a još više ih je začudilo što je u njoj bilo i bugarskih ranjenika. [1]
Bez obzira na to, nakon nedelju dana Bugari su joj pronašli krivicu, optuživši je da je zastavu predala pobunjenim četnicima i da je zajedno sa ustaničkim vojvodama organizovala i pomagala ustanak. Pod stražom je sprovedena iz Lebana u Leskovac gde je danima bila mučena, ali i pored toga nije odala ni jednog ustanika niti je priznala išta za šta je bila optužena.[1]
Posle mučenja, izrečena joj je smrtna presuda i Magdalena je streljana je 13. marta 1917. godine u Arapovoj dolini u Donjem Sinkovcu kod Leskovca.[2]
Tako je Magdalena postala simbol humanitarnog rada i posvećenosti, ali i nacionalni heroj. Danas jedna ulica u Lebanu nosi njeno ime.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Magdalena Nikolić”. Vardar kalendar za prostu 1921. godinu: 116—117.
- ^ a b v Živković, Milan (17. 07. 2018). „Ime za hrabrost i humanost - Magdalena Nikolić”. Putevima zemlje darivane. Pristupljeno 16. 11. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vardar, kalendar za prostu 1921. godinu, Izdanje društva Kolo srpskih sestara, Beograd 1920.
