Magnus Erlendson, grof od Orknija
Magnus Erlendson, grof od Orknija | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 1075 |
Mesto rođenja | Egilsay, |
Datum smrti | 16. april 1117.41/42 god.) ( |
Porodica | |
Roditelji | Erlend Thorfinnsson |
Sveti Magnus, Magnus Erlendson, grof od Orknija ili, ponekad Magnus Mučenik, bio je prvi grof od Orknija tog imena i vladao je ostrvima od 1108. do 1115. godine. Istorijski izvori o njegovoj vladavini su dve sage o Magnusu (duža i kraća), a legendarne epizode ispričane su u Legendi o Svetom Magnusu.[1]
Preko svoje bake Ingibjorg Finsdotir Magnus je bio u srodstvu sa norveškim kraljevima Olafom II i Haraldom II.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Mladost
[uredi | uredi izvor]Magnus je rođen 1075. godine kao sin Erlanda Torfindsona, grofa od Orknija. U početku je bio u službi norveškog kralja Magnusa III Bosonogog kao skutilsvein što bi odgovaralo, okvirno, službi komornika. Magnus III je 1098. zauzeo Orknijska ostrva i svrgnuo Erlanda i njegovog brata blizanca Paula koji su, do tada, zajednički vladali ostrvima. Kao namesnik norveškog princa Sigurda postavljen je Paulov sin Hakon Paulson koji je 1105. proglašen za erla.
Pohod na Vels
[uredi | uredi izvor]Prema Orknijskog sagi (Orkneyinga saga na staronordijskom) Magnus Erlendson bio je poznat po pobožnosti. Tokom vikinškog pohoda na Anglsi u Velsu Magnus je odbio da se bori zbog svojih verskih stavova. Za vreme bitke kod Anglsi sounda, moreuza između ostrva Anglsi i kopnenog dela Velsa, u leto 1098. Magnus je ostao na brodu pevajući psalme dok je borba trajala.
Zbog neučestvovanja u bici, Magnusa su Norvežani proterali i on je potražio utočište na dvoru škotskog kralja Malkoma III. Magnus se na kraju 1105. vratio na Orknijska ostrva da od svog brata od strica Hakona Paulsona zatraži deo nasledstva. Kako nije mogao da ostvari svoja prava, Magnus je zatražio pomoć norveškog kralja Ejstajna I Magnusona. Kralj je presudio u Magnusovu korist i Magnus je postao jedan od dvojice erlova (jarlova) Orknija. Sa Hakonom je vladao složno sve do 1114. godine.
Smrt
[uredi | uredi izvor]Mir je bio narušen sukobom između pristalica Magnusa i Hakona. Na lokalnoj skupštini (tingu) dve strane su se pojavile naoružane i spremne za bitku. Ipak, dva erla su ugovorili primirje i sastanak na ostrvu Egilsej. Magnus se u zakazano vreme pojavio sa dva broda u skladu sa dogovom, ali je Hakon stigao sa osam brodova.
Magnus je noć proveo u lokalnoj crkvi, ali je narednog dana uhvaćen i ponuđeno mu je da ode u progonstvo ili da bude utamničen. Međutim, okupljeni poglavari su zahtevali smrt jednog od jarlova. Hakonov barjaktar Ofejgr odbio je da pogubi Magnusa, pa je besni Hakon naložio svom kuvaru Lifolfu da likvidira zarobljenika. Magnus je ubijen udarcem sekirom po glavi, a pre smrti se, prema tradiciji, molio za duše svojih dželata.
Prema sagama, Magnus je pogubljen 1115, posle Vaskrsa 16. aprila. Međutim, u pitanju je netačan podatak pošto je 1115. 16. april bio pre Vaskrsa.
Sahrana i kult
[uredi | uredi izvor]Magnus je prvobitno bio sahranjen na mestu pogubljenja, gde je, prema tradiciji, okolni kamenjar ozeleneo što se smatralo za pravo čudo. Kasnije je Magnusova majka Tora kasnije izmolila od Hakona dozvolu da ga sahrani u crkvi u Birsiju.
Magnusov sestrić Rognvald Kali Kolson je kasnije istakao svoja prava na Orknijska ostrva. Njegov otac Kol posavetovao ga je da obeća ostrvljanima da će izgraditi kamenu crkvu u Kirkvolu u znak sećanja na njegovog ujaka Svetog Erla. Tako je u Kirkvolu izgrađena Katedrala Sv. Magnusa. Kada je katedrala bila spremna za osvećenje 1137. tamo su prenesene mošti Sv. Magnusa. U jednom od stubova katedrale je u tajnoj pregradi 1917. pronađen kovčeg sa kostima među kojima je bila i oštećena lobanja. Ovi ostaci su, bez mnogo sumnje, prihvaćeni za mošti Sv. Magnusa.
Prema tradiciji, brojna su se isceljenja odigrala na Magnusovom grobu. Orknijski biskup Vilijam Stariji je u 12. veku upozoravao je da verovanje u takve priče jeres. Navodno, biskup je tada oslepeo, ali mu je vid vraćen nakon što se molio na grobu Sv. Magnusa.
Na Farskim ostrvima katedrala posvećena Sv. Magnusu izgrađena je oko 1300. godine u Kirkjuburu. Ostaci dela mošti Sv. Magnusa pronađeni su tamo 1905. godine.
Magnus je u srednjovekovnoj Škotskoj poštovan kao mučenik. Prema tradiciji, pre bitke kod Banokberna 1314. pojavio se u snu škotskom kralju Robertu I Brusu i obećao mu pobedu. Robert Brus je narednog dana odneo čuvenu pobedu nad Englezima.
Postoje i dve islandske sage o Sv. Magnusu, duža i kraća, kao i jedan deo Orknijske sage koji mu je posvećen. Zatim, sačuvano je i nekoliko kultnih spisa na latinskom i gelskom jeziku, među kojima je i Legenda o Sv. Magnusu (Legenda de sancto Magno). Sveti Magnus je i glavni junak romana Magnus Džordža Mekeja Brauna koji je objavljen 1973. godine, kao i romana Sveti Magnus, grof od Orknija Džona Munija. Piter Maksvel Dejvis je 1977. napisao operu u jednom činu Mučeništvo Sv. Magnusa. Libreto je napisan na osnovu Braunovog romana.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Saint Magnus of Orkney”. Catholic Saints. Pristupljeno 16. 1. 2021.