Madlen Olbrajt

Madlen Olbrajt
Madlen Olbrajt 1997. godine
Lični podaci
Ime pri rođenju	Mari Jana Korbelova
Datum rođenja	(1937-05-15)15. maj 1937.
Mesto rođenja	Prag, Čehoslovačka
Datum smrti	23. mart 2022.(2022-03-23) (84 god.)
Mesto smrti	Vašington, Okrug Kolumbija, SAD
Državljanstvo	američko
Porodica
Supružnik	Džozef Olbrajt (1959—1982)
Deca	3
Politička karijera
Politička stranka	Demokratska stranka
Mandati 64. Državni sekretar SAD 23. januar 1997 — 20. januar 2001. Predsednik Bil Klinton Prethodnik Voren Kristofer Naslednik Kolin Pauel 20. ambasador SAD u UN 27. januar 1993 — 21. januar 1997. Predsednik Bil Klinton Prethodnik Edvard Perkins Naslednik Bil Ričardson
Potpis

Madlen Jana Korbel Olbrajt (engl. Madeleine Jana Korbel Albright; Prag, 15. maj 1937 — Vašington, 23. mart 2022) bila je američka političarka i diplomata jevrejskog porekla. Bila je 64. američka državna sekretarka, ujedno i prva žena na toj funkciji. Na predlog predsednika SAD Bila Klintona, pošto je Senat odobrio njeno imenovanje, stupila je na dužnost 23. januara 1997. Takođe je bila vanredna profesorka diplomatije na Univerzitetu Džordžtaun.

Biografija

Madlen Olbrajt rođena je u Pragu, Čehoslovačka kao Mari Jana Korbelova (češ. Marie Jana Korbelová). Vaspitana je kao rimokatolik, jer su njeni roditelji prešli iz judaizma u katolicizam kako bi izbegli progon. Ima brata Džona, koji je ekonomista. Ime „Madlen“ je francuska verzija češkog nadimka „Madlenka“ koji joj je nadenula baka. Olbrajtova je zvanično uzela novo ime prilikom odlaska na školovanje u Švajcarsku. Njen otac, Josef, bio je diplomata (ataše za saradnju s medijima) u ambasadi Čehoslovačke u Beogradu sve do okupacije Čehoslovačke od strane nacista.

Godine 1939, porodica Korbel prebegla je u London, pošto je Nemačka anektirala Bohemiju i Moravsku. To joj je možda spasilo život, s obzirom da su mnogi njeni rođaci u Čehoslovačkoj nastradali u holokaustu.

Porodica ponovo beži kada su komunisti preuzeli vlast u Čehoslovačkoj, da bi se 1948. preselili u Ameriku. Tamo je Josef postao dekan Škole za međunarodne studije Univerziteta Denver. Između ostalog, bio je profesor i kasnijem državnom sekretaru Kondolizi Rajs.

Olbrajtova se školovala u Švajcarskoj (privatni časovi) i Denveru, a kasnije studirala političke nauke na koledžu Velzli u Masačusetsu. Američki državljanin postala je 1957. Nakon diplomiranja u maju 1959, udala se za čikaškog novinara Džozefa Olbrajta.

Imaju tri kćerke, bliznakinje En i Elis, i Kejti. Pošto su bliznakinje rođene šest nedelja pre termina, kako bi skrenula misli sa tog problema, Olbrajtova je upisala kurs ruskog jezika i za tih šest nedelja ga tečno naučila. Doktorsku diplomu stekla je na Univerzitetu Kolumbija, studirajući paralelno sa podizanjem dece.

Godine 1982, Olbrajtovi se razvode, jer je Džozef našao drugu ženu.

Godine 1996, Olbrajtova je saznala da je troje njenih baba i deda pobijeno u Holokaustu. Prema njenim rečima, za svoje jevrejsko poreklo saznala je tek kao odrasla, u 59 godini života.

Olbrajtova je poliglota. Odlično govori engleski, francuski, češki i ruski jezik, a solidno govori i čita nemački, poljski i srpski.

Nakon penzionisanja, Olbrajtova je objavila memoare „Gospođa sekretar“ (Madam Secretary) (2003) i „Moćni i Svemoćni: Odrazi na Ameriku, Boga i svetska dešavanja“ (The Mighty and the Almighty: Reflections on America, God, and World Affairs) (2006).

Poslovna biografija

Madlen Olbrajt završila je srednju školu u Denveru 1955. Pohađala je napredne međunarodne studije na Univerzitetu Džons Hopkins, a doktorirala iz oblasti državnog prava i uprave na Univerzitetu Kolumbija. Počasni je doktor prava na Univerzitetima Vašington i Vinipeg.

Od 1976. do 1978. radila je kao glavni asistent za zakonodavna pitanja američkog senatora Edmunda Maskija. Od 1978. do 1981, kao zaposlena u Beloj kući i u Nacionalnom savetu bezbednosti, Olbrajtova je bila važan službenik Karterove administracije, zadužen za uobličavanje propisa u spoljnoj politici.

Od 1981. do 1982 bila je član Međunarodnog centra „Vudro Vilson“, nakon međunarodnog konkursa na kome je učestvovala sa radom na temu uloge štampe u političkim promenama u Poljskoj ranih 1980-ih.

U istom periodu bila je i viši član Centra za strateške i međunarodne studije za sovjetska i istočnoevropska pitanja, gde je rukovodila istraživanjem razvoja događaja i trendova u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi.

Godine 1981, bila je predsednik novoosnovanog Centra za nacionalnu politiku, u čijem je osnivanju takođe učestvovala.

Godine 1982, postavljena je za profesora međunarodnih odnosa i direktora programa Žene u spoljnoj politici na Univerzitetu Džordžtaun. Bila je predavač na fakultetima za međunarodne odnose, američku spoljnu politiku, rusku spoljnu politiku, centralno- i istočnoevropsku politiku, a bila je nadležna i za razvoj i sprovođenje programa za unapređenje profesionalnih mogućnosti žena u diplomatiji. Za najboljeg predavača proglašavana je četiri puta. Pre nego što je postala državni sekretar, bila je član Klintonovog kabineta. I danas predaje na Univerzitetu Džordžtaun.

Ambasador pri Ujedinjenim nacijama

1980-ih godina Olbrajtova je postala glavni savetnik za spoljnu politiku američke Demokratske stranke. Za ambasadora pri Ujedinjenim nacijama postavljena je ubrzo po Klintonovoj inauguraciji. Tokom tog mandata bila je u lošim odnosima sa generalnim sekretarom Butrosom Galijem. „Bilo je to teško vreme, situacija je bila vrlo nejasna. Sa ove tačke gledišta sve je sasvim jasno“, izjavila je Olbrajtova u dokumentarnom filmu „Duhovi Ruande“.

Bila je kritikovana i zbog svoje podrške sankcijama prema Iraku.

Državni sekretar

Madlen Olbrajt je prva žena državni sekretar i, u vreme svog mandata, žena sa najvišim položajem u istoriji SAD. S obzirom da nije rođena Amerikanka, nije mogla da se nada predsedničkom položaju. Kao državni sekretar, Olbrajtova je osnažila veze SAD sa saveznicima, insistirala na demokratiji i ljudskim pravima i promovisala u svetu američku trgovinu i privredu, radne odnose i standarde očuvanja životne sredine.

Za vreme svog mandata značajno je pojačala uticaj američke politike u Bosni i Hercegovini i na Bliskom istoku. Na sebe je navukla bes brojnih Srba u bivšoj Jugoslaviji zbog primetnog antisrpskog stava i uloge koju je imala u artikulisanju američke politike za vreme ratnih sukoba na Balkanu, naročito na Kosovu i u Bosni. Kako je Kolin Pauel naveo u svojim memoarima, Olbrajtova je svoj stav prema upotrebi vojske obrazložila rečima: „U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile (...) ako ne možemo da je upotrebimo?“

Godine 2000. Olbrajtova je postala jedan od najviših zapadnih diplomata koji se sreo sa komunističkim liderom Severne Koreje, Kimom Džong Ilom, za vreme zvanične posete toj zemlji.

Karijera posle 2001.

Mnogi su spekulisali da će Olbrajtova, nakon mandata u Stejt departmentu, možda nastaviti karijeru u češkoj politici. Češki predsednik Vaclav Havel otvoreno je pominjao mogućnost da ga Olbrajtova nasledi 2002. Prema nekim izvorima, Olbrajtova je bila polaskana ovakvim predlozima, ali je demantovala da je o tome ikad ozbiljno razmišljala.

Olbrajtova je sada u bordu direktora Saveta za inostrane odnose. Takođe vanredno predaje diplomatiju na univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.

Godine 2005. bila je specijalni gost jedne epizode TV serije „Gilmorove“ (igrala je samu sebe), kada se pojavila u snu glavne junakinje Rori kao njena majka.

Godine 2003. prihvatila je položaj u bordu direktora Njujorške berze, ali nije želela da ga obnovi 2005.

Dana 5. januara 2006. u Beloj kući učestvovala je na sastanku bivših sekretara odbrane i državnih sekretara, na kome se sa Bušovim saradnicima diskutovalo o američkoj spoljnoj politici. 5. maja 2006. u Belu kuću opet su pozvani bivši sekretari; ovog puta tema sastanka je bio Irak.

Olbrajtova je bila predsedavajuća u Nacionalnom demokratskom institutu za međunarodne poslove i predsednik Trumanove fondacije za stipendiranje. Takođe je bila i kopredsednik Komisije za pravno osposobljavanje siromašnih.

Optužba za mržnju prema Srbima

U oktobru 2012. godine, tokom potpisivanja njene nove knjige „Praška zima“ u knjižari Neuloxor u Pragu, Olbrajtovoj je prišla grupa aktivista iz češke organizacije „Prijatelji Srba sa Kosova“ i umesto knjige, za potpis su joj stavljeni plakati sa fotografijama ubijenih Srba iz rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Olbrajt ih je oterala uz povike „odlazite, odvratni Srbi!“ Demonstranti su oterani, a policija je stigla na mesto događaja. Na Jutjubu je postavljen snimak incidenta. Kasnije su demonstranti podneli tužbu protiv Olbrajtove, optužujući je za podsticanje etničke mržnje i nepoštovanja žrtava rata.

Smrt

Umrla je 23. marta 2022. godine od posledica raka. U trenutku smrti je imala 84 godine.

Literatura

• Albright, Madeleine (02. 05. 2006). The Mighty and the Almighty: Reflections on America, God, and World Affairs. HarperCollins. ISBN 978-0-06-089257-9. 
• Albright, Madeleine (06. 04. 2005). Madam Secretary: A Memoir. Miamax. ISBN 978-1-4013-5962-1. 

Spoljašnje veze

• Zvanična biografija sa sajta Stejt departmenta
• Odlomak iz knjige i audio intervju o knjizi Moćni i Svemoćni (Sajt izdavača)
• Biografija sa sajta „Globalni lideri“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. decembar 2006)
• Pozdravni govor na koledžu Maunt Holiouk, 1997.
• Pozdravni govor na koledžu Smit, 2003.
• Pregled biografije sa sajta „Ko je ko“ (Marquis Who's Who in the World)
• Najveći uspeh - prekid etničkog čišćenja („Blic“, 11. februar 2010)
• Madlen Olbrajt – Povratak zagovornice „tomahavk diplomatije” („Politika”, 20. decembar 2020)
• “Odvratni Srbi” i devojčica sa Bulevara: Arhitektura mržnje Madlen Olbrajt (Nedeljnik, 23. mart 2022)
• ODVRATNI SRBI: Ko je bila Medlin Olbrajt? Provela je detinjstvo u Beogradu, umrla mrzeći narod koji joj je spasao život („Večernje novosti”, 23. mart 2022)
• Balkan i Madlen Olbrajt: Kakav trag je nekadašnja američka državna sekretarka ostavila u bivšoj Jugoslaviji (B92, 24. mart 2022)
• Olbrajtova na krilima rata („Politika”, 12. april 2022)
• SRĐA TRIFOVIĆ O AMERIČKOM RIBENTROPU: Istorija će Medlin Olbrajt zabeležiti tek kao perifernu fusnotu („Večernje novosti”, 14. april 2022)