Мадона у бунди
| Madona u bundi | |
|---|---|
 Korice knjige iz 2020. godine u izdanju Derete | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Kürk Mantolu Madonna |
| Autor | Sabahatin Ali |
| Zemlja | Turska |
| Jezik | turski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1943. godina |
| Prevod | |
| Prevodilac | Mirjana Teodosijević |
Madona u bundi (tur. Kürk Mantolu Madonna) je roman turskog autora Sabahatina Alija. Knjiga je objavljena je 1943. godine. Na srpski jezik prevedena je 2020. u izdanju Službenog glasniku u prevodu Mirjana Teodosijević.[1]
Knjiga govori o Raif-efendiji, koji živi besmislenim životom sve dok ne upozna ženu po imenu Marija Puder. Knjigu su u početku kritikovali mnogi kritičari jer je „bila samo još jedna ljubavna priča“, [2] ali je vremenom postala bestseler i obično se spominje među najboljim delima turske književnosti. [3] Prevela ga je na engleski Morin Frili 2016. godine, što je Sabahatina Alija učinilo jednim od dva turska autora koji će biti uključeni u Penguin Classics, [4] [5] zajedno sa Ahmetom Hamdijem Tanpinarom sa njegovom knjigom The Time Regulation Institute.
Pozadina
[uredi | uredi izvor]Ćerka Sabahatina Alija, Filiz Ali, u intervjuu za Bi-Bi-Si, izjavila je da je otkrila da je Marija inspirisana Sabahatinovim poznananstvom iz stvarnog života. Sabahatin Ali, kao mladić u Berlinu 1920-ih, poznavao je ženu po imenu Marija. Međusobno su slali pisma, a često su šetali zajedno, povremeno se držeći za ruke. [6]
Pisac je bio protivnik i žrtva tadašnjeg autoritarnog režima, koji je, najverovatnije, odgovoran za njegovu smrt pod nerasvetljenim okolnostima 1948. godine. S druge strane, priča o nesrećnoj ljubavi, naročito ako je uverljiva i suptilna kao ova, opčinjava čitaoce širom sveta pokazujući da lepota i istina, kao i književnost, večno traju.[7]
Radnja
[uredi | uredi izvor]Radnja se odvija u Ankari 1930-ih. Narator prolazi kroz teška vremena nezaposlenosti i siromaštva. Uz pomoć bivšeg prijatelja pronalazi posao kao činovnik u jednoj firmi. Tamo, on deli svoju kancelariju sa čovekom običnog izgleda, Raifom, koga naziva „čovekom koji nas tera da se zapitamo: 'Za šta oni žive? Šta pronalaze u životu? Koja logika ih tera da nastave da dišu ?'" Dok nastavljaju da rade zajedno, stvaraju prijateljstvo.
Jednog dana, narator saznaje da se Raif razboleo i odlučuje da ga poseti. Dok razgovaraju, Raif traži od svog prijatelja da uništi svesku koja je skrivena u fioci. Narator uzima svesku, čita nekoliko rečenica i pita Raifa da li može da je pozajmi na jedan dan. Raif mu dozvoljava da zadrži svesku, ali kaže da mora da je uništi nakon čitanja. Narator odlazi do svog doma i počinje da čita svesku.
Narator upoznaje mlađeg Raifa dok čita svesku. Pre deset godina, Raifa je njegov otac poslao u Berlin da nauči veštinu pravljenja sapuna, a zatim se vratio u svoj dom u Havranu da postane upravnik porodičnih fabrika sapuna. Ali njega ne zanima pravljenje sapuna, pa dane provodi čitajući i lutajući ulicama. Jednog dana ulazi na umetničku izložbu gde vidi portret žene. Toliko je impresioniran ženom na portretu da se posle tog dana vraća na izložbu sve dok se slikarka Marija Puder ne predstavi Raifu. Prvi susret prođe nezgodno i Raif napušta izložbu.
Nešto kasnije, Raif vidi ženu u bundi koju brzo prepoznaje dok šeta ulicama Berlina noću. On prati ženu do bara pod nazivom "Atlantik" i saznaje da je ona izvođačica u baru. Posle njene emisije, Marija sedi pored Raifa i oni stvaraju intenzivno platonsko prijateljstvo. Počinju da provode mnogo vremena zajedno. Raif je jako zaljubljen u Mariju, ali nije siguran da li se ona oseća isto, pa se suzdržava. Otkriva se da je Marija odrasla bez oca i da stoga igra mušku, dominantnu ulogu u vezi; dok je Raif naivniji. Marija jasno daje do znanja da ne želi romantičnog partnera.
Božićnu noć provode zajedno, pijući alkohol i plešući. Raif prati pijanu Mariju do njenog doma, brine o njoj i ujutru se bude jedno pored drugog. Oni se posvađaju, a Marija traži od Raifa da napusti njenu kuću. Raif hoda satima, nema pojma kuda ide. Završava u Vanzeu, a misli su mu zaokupljene pitanjima intimnosti i smisla života dok razmišlja kako su Hajnrih fon Klajst i njegova ljubavnica zajedno izvršili samoubistvo na samom pogledu, i on odlučuje da se vrati u Marijinu kuću. Tamo saznaje da je Marija bila prilično bolesna, a pošto je njena majka napustila njihov dom da bi otišla u Prag, hospitalizovana je.
Raif žuri u bolnicu i moli da uđe. Tamo pronalazi bolesnu Mariju, koja je konačno uverena da Raif nije kao nijedan drugi muškarac i da je zapravo zaljubljen u nju. Marija priznaje da voli Raifa. Sledećih mesec dana provode u bolnici dok ne odluče da napuste bolnicu radi kućne nege.
Marija ubrzo vraća snagu, ali Raif saznaje da mu je otac umro i odlučuje da treba da ode u Havran. I Marija odlučuje da napusti Berlin da živi sa svojom majkom u Pragu, dok se Raif ne nastani u Turskoj i pozove je da živi sa njim. Kada konačno stigne u Tursku, vidi da su njegovi zetovi preuzeli veliki deo nasledstva. Dato mu je „pustoš“ za farmu. Dok radi u svojim poljima maslina, jedini izvor radosti su mu Marijina pisma, dok jednog dana pisma ne prestanu da stižu. U jednom od poslednjih pisama Marija kaže da ima iznenađenje koje će otkriti kada se vide licem u lice. Kada prestane da šalje pisma, Raif misli da ga je i Marija izdala i da mu je slomljeno srce. Izgubio je volju za životom i na kraju se oženio ženom koja joj se ne sviđa i živi sa njom između nameštaja koji je kupio za Mariju. On smatra da ako je i njegova Marija htela da ga izda, onda nijedna osoba na ovoj Zemlji nije vredna njegovog poverenja i otuđuje se od društva. Raif nalazi posao kao prevodilac za nemački u drvnoj firmi.
Deset godina kasnije, stari poznanik Raifa iz Berlina, koji je takođe Marijin rođak, sreće Raifa u Ankari, sa detetom pored nje. Ona otkriva da je Marija umrla od bolesti pre devet godina, a da je ostavila devojčicu, čiji je otac bio "Turčin koga je odbila da imenuje" i odlazi. Na samrti, Raif umire od krivice što ne veruje Mariji i žali što se otuđio.
Sledećeg dana, narator odlazi u Raifovu kuću da vrati svesku i razgovara, ali Raif je umro. Narator odlazi u njihovu kancelariju, seda na Raifov sto i još jednom čita svesku.
Filmska adaptacija
[uredi | uredi izvor]Međunarodni film Ljubav u Vijetnamu, zasnovan na romanu, najavljen je na Filmskom festivalu u Kanu 2024. U njemu se pojavljuju indijski glumci Šantanu Mahešvari i Avnit Kaur, pored vijetnamske glumice Kha Ngan. Režirao ga je Rahhat Shah Kazmi, a producirao Omung Kumar, film označava prvu saradnju Indije i Vijetnama. Film je trenutno u produkciji. [8] [9]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Madona u bundi”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 18. 11. 2024.
- ^ Freely, Maureen (2016-05-21). „Sabahattin Ali's Madonna in a Fur Coat – the surprise Turkish bestseller”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-06-23.
- ^ Arango, Tim (2017-02-26). „A Once-Forgotten Novel Unites Turkish Readers in Troubled Times”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-06-23.
- ^ Ali, Sabahattin (2021-03-04). Madonna in a Fur Coat (na jeziku: engleski).
- ^ „Sabahattin Ali and His Recently-Translated Work: Madonna in a Fur Coat”. www.motaword.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-23.
- ^ Kirby, Emma Jane (2016-05-07). „The mysterious woman who inspired a bestselling novel”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-23.
- ^ „MADONA U BUNDI”. klubglasnik.com. Pristupljeno 18. 11. 2024.
- ^ „Shantanu Maheshwari, Avneet Kaur-starrer Love In Vietnam's first look poster unveiled at Cannes Film Festival”. DNA India (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-23.
- ^ „Cannes 2024: First look poster of Shantanu Maheshwari, Avneet Kaur's ‘Love in Vietnam’ unveiled”. The Hindu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-23.
