Mazun
| Mazun (sasanidska provincija) Mazun | |
|---|---|
| 240.—629/30 | |
 Mapa istočne i centralne Arabije u 6. veku. Do ovog perioda, Sasanidi su proširili svoju vlast nad El Jamamom preko svojih Lahmidskih vazala.[1] | |
| Glavni grad | Mazun |
| Regija | Bliski istok, |
| Zemlja | Sasanidsko carstvo, Arabijsko poluostrvo |
| Događaji | |
| Status | Bivša pokrajina |
| Istorija | |
• Uspostavljeno | 240. |
• Ukinuto | 629/30 |
Mazun je bio sasanidska provincija u kasnoj antici, što je odgovaralo modernom Bahreinu, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i severnoj polovini Omana. Pokrajina je služila kao istureno mesto Sasanidskog carstva i igrala je važnu ulogu u sasanidskim naporima da preuzmu kontrolu nad trgovinom u Indijskom okeanu i da uspostavi svoju dominaciju u bogatim regionima Hadramauta i Jemena.[2]
U 6. veku provincijom su vladali klijenti i saveznici Sasanida, Lahmidi.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Istočna Arabija bila je 240-ih godina bila osvojena odstrane Ardašira I (v. 224–242), koji je ušao u provinciju Mazun. Prema Šahrestaniha i Eranšahr iz 8. veka, Ardašir je odredio izvesnog Oshaga od Hagara kao marzbana (general iz pogranične provincije, „markgrofa“) nad mestima „Do-sar i Borg-gil uz zid Arapa“.[3] Takođe je deportovao istaknuto pleme Azd iz Omana u Šihr na obali Hadhramauta. Tokom detinjstva šaha Šapura II (v. 309–379), arapski nomadi izvršili su nekoliko upada u sasanidsku postojbinu Pars, gde su izvršili pljačku grada Gora i okoline.[4] Pored toga, izvršili su upade i u Mešan i Mazun. Sa 16 godina, Šapur II je predvodio ekspediciju protiv Arapa; pre svega pohod protiv plemena [[Ijad (pleme) Ijad]) u Asuristanu, a nakon toga je prešao Persijski zaliv, stigavši do istočne Arabije. Nastavio je da napada pleme Banu Tamim u planinama El Hadžar. Šapur II je, kako se izveštava, ubio veliki broj arapskog stanovništva i uništio njihove zalihe vode zasipajući njihove bunare peskom.[5]
Posle obračuna sa Arapima istočne Arabije, nastavio je ekspediciju u zapadnu Arabiju i Siriju, gde je napao nekoliko gradova - čak je otišao do Medine.[3] Zbog svog okrutnog ponašanja prema Arapima, Dul Aktaf ga je nazvao "onaj koji probija ramena".[4][6] Ne samo da je Šapur II smirio Arape u Persijskom zalivu, već je gurnuo mnoga arapska plemena dalje duboko na Arapsko poluostrvo. Dalje, deportovao je i neka arapska plemena silom; Taglib u Bahrein i Hatu; Banu Abdul Kajs i Banu Tamim do Hagara; Banu Bakr u Kirman, a Banu Hanzala u mesto blizu Hormizd Ardašira.[4] Sasanidski garnizoni uspostavljeni su na strateškoj obali Omana u regionu El Batina, uključujući vrh poluostrva Musandam, Sohar i Rustak.[7] Šapur II je, kako bi sprečio Arape da izvrše više napada u njegovu zemlju, naredio izgradnju zida u blizini Al-Hire, koji je postao poznat kao var-i tazigan ("zid Arapa").
Ako je Istočna Arabija stavljena pod čvršću kontrolu Sasanida, i uspostavljanjem sasanidskih garnizonskih trupa otvoren je put za zaratustrizam. Predislamski arapski pesnici često spominju prakse zaratustrizma sa kojima su morali uspostaviti kontakt u Asuristanu ili Istočnoj Arabiji.[2] Godine 531/2, šah Hozroje I (v. 531–579) imenovao je Lahmidskog kralja El Mundira III ibn El Numana za vladara Mazuna.[8]
Nedavno je iskopano kasno sasanidsko utvrđenj u Fulaidžu, Oman.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Sauer 2017, str. 275.
- ^ a b Bosworth 1975, str. 603.
- ^ a b Potts 2012.
- ^ a b v Daryaee 2009. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFDaryaee2009 (help)
- ^ Frye 1983, str. 136.
- ^ Daryaee 2009, str. 16. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFDaryaee2009 (help)
- ^ Bosworth 1983, str. 226–228.
- ^ Bosworth 1975, str. 600.
- ^ al-Jahwari, Nasser Said; Kennet, Derek; Priestman, Seth; Sauer, Eberhard (2018). „Fulayj: a Late Sasanian fort on the Arabian coast” (PDF). Antiquity (na jeziku: engleski). 92 (363): 724—741. ISSN 0003-598X. doi:10.15184/aqy.2018.64.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zakeri, Mohsen (1995). Sasanid Soldiers in Early Muslim Society: The Origins of 'Ayyārān and Futuwwa. Otto Harrassowitz Verlag. str. 1—391. ISBN 978-3447036528.
- Bosworth, C. E. (1983). „Abnāʾ”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 3. str. 226—228.
- Potts, Daniel T. (2012). „ARABIA ii. The Sasanians and Arabia”. ARABIA ii. The Sasanians and Arabia – Encyclopaedia Iranica. Encyclopaedia Iranica.
- Brunner, Christopher (1983). „Geographical and Administrative divisions: Settlements and Economy”. The Cambridge History of Iran: The Seleucid, Parthian, and Sasanian periods (2). Cambridge: Cambridge University Press. str. 747—778. ISBN 978-0-521-24693-4.
- Bosworth, C.E. (1975). „Iran and the Arabs before Islam”. The Cambridge History of Iran, Volume 3 (1): The Seleucid, Parthian and Sasanian periods. Cambridge: Cambridge University Press. str. 593—613. ISBN 978-0-521-20093-6.
- Daryaee, Touraj (2009). Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. I.B.Tauris. str. 1—240. ISBN 978-0857716668.
- Daryaee, Touraj (2009). „SHAPUR II”. ŠĀPUR II – Encyclopaedia Iranica. Encyclopaedia Iranica.
- Sauer, Eberhard (2017). Sauer, Eberhard, ur. Sasanian Persia: Between Rome and the Steppes of Eurasia. Edinburgh University Press. str. 1—336.
- Omar, Farouk (1987). „Urban Centres in the Gulf during the Early Islamic Period: A Historical Study”. Bulletin (British Society for Middle Eastern Studies). 14 (2): 156—161. JSTOR 194381. doi:10.1080/13530198808705462.