Makrobije
| Makrobije | |
|---|---|
 Makrobije uručuje svitak svome sinu Evstahiju | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | oko 370. |
| Mesto rođenja | Severna Afrika, |
| Datum smrti | ne ranije od 430. |
| Mesto smrti | Drevni Rim, |
| Filozofski rad | |
| Škola filozofije | Neoplatonizam |
| Interesovanja | Filozof |
Ambrosije Teodosije Makrobije (5. vek) je starorimski pisac, filolog, neoplatonistički filozof[1].
Biografija
[uredi | uredi izvor]O životu Makrobija sačuvano je vrlo malo pouzdanih podataka. Bio jeporeklom iz Severne Afrike (pleme macrobii, „dugovečni“) ili iz Grčke. Postoje podaci da je čovek po imenu Makrobije služio kao prefekt u Španiji i prokonzul u Africi. Na osnovu činjenice da su u to vreme tako visoki položaji bili dostupni samo hrišćanima, može se izvesti zaključak o Makrobijevoj religiji, iako u njegovim spisima nema specifično hrišćanskih obeležja.
Stvaralaštvo
[uredi | uredi izvor]Značaj Makrobija u istoriji književnosti zasniva se na dva dela: „Saturnalije” (lat. Saturnaliorum) i „Komentari Scipionovog sna” (lat. In Somnium Scipionis). U prvom eseju, upućenom Makrobijevom sinu Evstahiju, autor prvo govori o nastanku Saturnalije, zatim prelazi na procenu zasluga Vergilija i drugih antičkih pisaca, kao i na rasprave o raznim temama i smešnim anegdotama iz živote velikih ljudi iz prošlosti. U ovoj „Saturnaliji“ susedne su knjige kasnoantičkih autora kao što su Avl Gelije ili Atenej[2]. Makrobijevo delo je posebno vredno jer sadrži ogroman broj citata i fragmenata iz izgubljenih dela antičke književnosti.
„San o Scipionu” (lat. Somnium Scipionis) je šesta i poslednja knjiga Ciceronove rasprave „O državi” (lat. De re publica). Opisuje putovanje u snu rimskog zapovednika Scipiona Afričkog preko prostranstva svemira, u kome on posećuje druge svetove i vidi budućnost. Makrobije tumači Scipionov san u duhu neoplatonske filozofije i, u vezi sa njim, govori o harmoniji kosmosa, Svetskoj duši, magijskom značenju brojeva, proročanstvima, tumačenju snova itd. Izjave o Makrobijevoj muzici ( Knjiga 2, gl.1-4) kompilativni; njen cilj je prilagođavanje grčke nauke na latinskom tlu. Makrobije pripoveda priču o Pitagorinom otkriću numeričkih zakona muzike, izlaže pitagorejsku doktrinu o 5 konsonancija (kvarta, kvinta, oktava, oktava sa kvintom, dvostruka oktava), o nedeljivosti celog tona na 2 jednaka dela (on mali poluton naziva lima, pripisujući ga otkriće Platonu), upoređuje strukturu Duše sveta sa muzičkim intervalima, asimilira druge informacije trivijalne za antičku nauku[3].
„Komentari o Scipionovom snu“ uživali su ogromnu popularnost u srednjem veku i još uvek su zanimljivi kao prezentacija pogleda neoplatonizma na teme koje su bile izvan razmatranja drugih filozofa ovog pokreta.
Makrobijev traktat o gramatici pod naslovom „O razlikama i sličnostima grčkih i latinskih glagola“ opstao je samo u skraćenoj parafrazi, koja se tradicionalno, ali ne sasvim pouzdano, pripisuje Jovanu Skotu.
Sećanje
[uredi | uredi izvor]Godine 1935. Međunarodna astronomska unija dodelila je ime Makrobijus krateru na vidljivoj strani Meseca[4]. Zaliv Makrobija na Antarktičkom poluostrvu takođe je nazvan u njegovu čast.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Cameron, Alan (1966). „The Date and Identity of Macrobius”. Journal of Roman Studies (na jeziku: engleski). 56 (1-2): 25—38. ISSN 0075-4358. doi:10.2307/300131.
- ^ „Seven Books of the Saturnalia.”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 2024-01-19.
- ^ Mathiesen, Thomas J. (2001), Macrobius Ambrosius Theodosius, Oxford University Press, Pristupljeno 2024-01-19
- ^ Masursky, Harold; Aksnes, Kaare; Hunt, G.E.; Marov, M.Y.; Millman, P.M.; Morrison, David; Owen, T.C.; Shevchenko, V.V.; Smith, B.A. (1986). „Annual gazetteer of planetary nomenclature, Intenationl astronomical union, working group for planetary system nomenclature”. Open-File Report. ISSN 2331-1258. doi:10.3133/ofr84692.