Mala hidroelektrana Međuvršje
| Mala hidroelektrana Međuvršje | |
|---|---|
|
| |
| Osnovni podaci | |
| Država |  Srbija
|
| Najbliže naselje | Međuvršje |
| Reka | Zapadna Morava |
| Početak izgradnje | 1947. |
| Prva sinhronizacija | 10. avgust 1957. |
| Podaci o jezeru | |
| Stvara | jezero Međuvršje |
| Zapremina | 0,018 km³ |
| Podaci o elektrani | |
| Broj turbina | 3 |
| Tip | pribranska |
| Instalisana snaga | 9,62 MW |
Mala hidroelektrana Međuvršje pribranska nizvodna hidroelektrana na Zapadnoj Moravi, u Međuvršju, uzvodno od Čačka. Nalazi se u sastavu Drinsko-limskih hidroelektrana iz Bajine Bašte.[1]
Još 1901. godine stručna komisija i zainteresovani investitor su proučavali teren i utvrdili mogućnost gradnje hidroelektrane u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Uslovi za gradnju su povećani, posebno nakon 1896. kada je došlo do odronjavanja desne obale, čime je napravljena brana i uspostavljen znatan pad na relativno maloj dužini reke. Za hidroelektranu je bilo potrebno samo podići manju branu i prokopati tunel.
Napravljena je na potezu Ovčarsko-kablarske klisure, u nastavku derivacione male hidroelektrane Ovčar Banja. Radovi na podizanju brane počeli su 1947.[1]
Na izlazu iz Ovčarsko-kablarske klisure, podignuta je brana visine 30 metara i dužine 190 metara. Punjenjem jezera potopljeno je 150 hektara obradivog zemiljšta i iseljeno 10 kuća iz sela Međuvršje. Voda iz jezera se dovodi tunelom do postrojenja hidroelektrane.[2]
Elektrana je počela sa radom 10. avgusta 1957. godine.[1]
Turbine je proizveo „Litostroj” iz Ljubljane, a generatore „Rade Končar” iz Zagreba.[1] Instalaciona snaga je bila 7 MW.
Od puštanja u rad, neprekidno je radila do 13. maja 1965, kada je došlo do velike poplave na Zapadnoj Moravi. Isto kao i mala hidroelektrana Ovčar Banja je poplavljena, a brana je oštećena. Zbog popravki obe hidroelektrane nisu radile skoro godinu dana.
Sa ciljem da se radni vek elektrane produži primenom nove tehnologije i materijala 2006. godine je potpisan ugovor o revitalizaciji.[3]
Glavni isporučioci opreme su bili[1]:
- „ATB Sever” iz Subotice - generator. On je izveo i radove za osnovnu opremu
- francuska firma „Andino” - turbina
- institut „Mihajlo Pupin” - opremu za upravljanje i zaštitu
- „ABS Minel” - transformatori, razvodno postrojenje i oprema za sopstvenu potrošnju
- institut „Nikola Tesla” - opreme za pobudu generatora, ispravljače i invertore i za sigurnosno napajanje.
Većinu elektromontažnih radova je obavio „Elektrovat“ iz Čačka, a „Goša Montaža“ iz Smederevske Palanke je postavila turbinsku opremu.[3]
Ugrađena je potpuno nova oprema: razvodno postrojenje, transformatori, kablovi, sistem upravljanja i zaštite, sigurnosno napajanja, agregati. Zadržano je samo staro kućište generatora, a od turbine spirala i dovodni cevovod kroz tunel prečnika 5 i dužine 400 metara.[1]
Instalisani protok vode je nakon remonta povećan sa 40 na 50 m³ u sekundi.[1] Instalisana snaga turbina je povećana na 9 (3,4 + 5,6) MW, povećanjem prečnika radnog kola turbina za oko 100 milimetara. Upotrebljeni su novi i kvalitetniji materijali i projektna rešenja, što je uvećalo stepen korisnosti turbina i generatora.[3] Projektovana zapremina akumulacije je 18 miliona kubnih metara.
Elektrana je puštena u probni rad 27. decembra 2010.[3] 8. marta 2014. pušten je u rad i treći agregat od 620 kW.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e Otašević & 21. 1. 2009.
- ^ Službeni list & 24. 11. 2010.
- ^ a b v g Otašević & 17. 2. 2011.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Otašević, Gvozden (21. 1. 2009). „Sa Morave još četiri megavata”. Politika onlajn. Beograd: Politika novine i magazini d. o. o. Pristupljeno 6. 3. 2018.
- Otašević, Gvozden (17. 2. 2011). „Sa Morave još četiri megavata”. Politika onlajn. Beograd: Politika novine i magazini d. o. o. Pristupljeno 6. 3. 2018.
- „Prostorni plan grada Čačka” (PDF). Službeni list. Čačak: Skupština grada Čačka. 17. 24. 11. 2010. Pristupljeno 7. 3. 2018.
 |  | ||