Pređi na sadržaj

Marakaibo (jezero)

Koordinate: 9° 44′ 33″ S; 71° 33′ 28″ Z / 9.7425° S; 71.557778° Z / 9.7425; -71.557778
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marakaibo
Most generala Rafaela Urdaneta
Koordinate9° 44′ 33″ S; 71° 33′ 28″ Z / 9.7425° S; 71.557778° Z / 9.7425; -71.557778 9° 44′ 33″ S; 71° 33′ 28″ Z / 9.7425° S; 71.557778° Z / 9.7425; -71.557778
Tippoluslani zaliv
Zemlje basena Venecuela
Površina13.210 km2
Maks. dubina60 m
Zapremina280 km3
Nad. visina0 m
Marakaibo na karti Venecuele
Marakaibo
Marakaibo
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Jezero Marakaibo (šp. Lago de Maracaibo, Lago del Zulia) je jezero i morski zaliv (po nekima kontinentalno more) na severozapadu Venecuele. Na severu je povezano plitkim kanalom San Karlos (dubina 2 do 4 m) sa Venecuelanskim zalivom. Vodu prima iz mnoštva reka od kojih je najveća Katatumbo. Voda u jezeru je poluslana.

Satelitski snimak jezera Marakaibo

Jezero Marakaibo je najveće jezero Južne Amerike, sa površinom od 13210 km². To je jedno od najstarijih jezera na svetu (po nekim ocenama drugo po starosti).[1] Na obalama jezera živi četvrtina stanovništva Venecuele. Istočna obala jezera Marakaibo je veoma bogata naftom.

Geografija

[uredi | uredi izvor]

Jezero Marakaibo se nalazi u niziji Marakaibo u rasednom basenu između planina Perija i planina Merida na Istočnim planinama Kordiljera u severozapadnoj Venecueli.[2][3] Jezero je u obliku vaze.[4] Dugačko je 210 km od severa ka jugu, 121 km široka od istoka ka zapadu,[5][6] i pokriva površinu od 13.512 km². Najveća dubina je 35 m,[7] dužina obale je oko 1000 km, a zapremina je oko 280 km³.[2][3] Najveća reka koja ulazi u jezero, reka Katatumbo, ulazi u jezero od zapada ka istoku, obezbeđujući 57% vode koja ulazi u jezero. Pored uticaja preovlađujućeg vetra, voda jezera kruži u suprotnom smeru kazaljke na satu.[6][8] Tu su i reka Santa Ana, reka Čama, reka Motatan, reka Eskalante i pedesetak drugih reka koje se u njega ulivaju.[2][3]

Jezero Marakaibo je duboko na jugu i plitko na severu. Severna polovina jezera, koja izgleda kao usko grlo, duga je 55 km.[4][6] Jugoistočna ivica jezerske kotline sa ravnim dnom je strma, a severozapadna je pitoma.[8] Slabo je slan zbog uticaja plime i oseke, a ukupni salinitet je između 1,5 i 3,8%.[4][5] Reka Katatumbo formira deltu u obliku ptičjeg stopala na jugozapadu jezerskog basena, a površinska jezerska voda u delti ima salinitet od samo 0,13%. Međutim, prodor morske vode sa ušća u jezero čini salinitet pridnene jezerske vode većim i dostiže 0,2-0,3%.[8] Sever je povezan sa Venecuelskim zalivom, a račva na ušću jezera prostire se na oko 26 km.[5]

Srednja godišnja temperatura jezerskog područja je 28 °C,[3] padavina je više na jugu a manje na severu, a prosečna godišnja količina padavina na jugu iznosi 1400 mm.[8] Planinski vetar sa Anda noću dolazi u kontakt sa toplim i vlažnim vazduhom na površini jezera, formirajući u proseku 297 mm godišnje. Nevreme sa grmljavinom čini područje jezera mestom sa najčešćim munjama na zemlji. U proseku godišnje ima oko 233 udara groma po kvadratnom kilometru.[9] Noćne oluje se javljaju u proseku oko 297 dana godišnje. Na svom vrhuncu u septembru, područje jezera može doživeti do 280 udara groma na sat,[8][9] približno 28 udara groma u minuti, u trajanju do 9 sati, i sposobno je da osvetli noćnu navigaciju.[10]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Jezero Marakajbo je jedno od najstarijih jezera na svetu. Nastalo je pre 36 miliona godina kada su se rasedi urušili nakon što su Andi podignuti u kasnom eocenu.[4][8] U geološkoj istoriji, morska i slatka voda su se smenjivale mnogo puta, i poplavile su to područje.[8] Na kraju poslednjeg glacijalnog perioda, nivo mora je porastao, povezujući jezero Marakaibo direktno sa Atlantskim okeanom,[11] a lakša slatka voda plutala je na težim slanim vodama, uzrokujući taloženje hranljivih materija na dnu jezera,[12] formirajući formaciju na steni. Debljina sedimenta premašuje pet kilometara.[8]

Flota španskog istraživača Alonsa de Ohede doplovila je ovde 24. avgusta 1499. godine. To je bio prvi put da su Evropljani ušli u ovu oblast.[13] Španija je dva puta pokušala da uspostavi naselja oko jezera 1529. i 1569. godine, ali je grad Marakaibo uspešno osnovan tek 1574. godine. Venecuela je 24. juna 1823. pobedila u čuvenoj Bici na jezeru Marakaibo tokom Venecuelanskog rata za nezavisnost.[14]

Prvobitna dubina ušća jezera, koja je bila samo nešto više od 4 m, povećana je na 8 m nakon bagerovanja 1930-ih, a kameni lukobran dug 3 km je dodatno povećan na 11 m nakon njegovog završetka 1957. godine, što je omogućilo okeanskim tankerima da uđu u jezero,[5] Istovremeno, severni deo, koji je prvobitno bio slatka voda, postao je bočast.[15] Most generala Rafaela Udaneta od 8.678 m preko jezera koji povezuje Marakaibo i Santa Ritu završen je 1962. godine.[3][13]

Industrija

[uredi | uredi izvor]

Jezero Marakaibo je bogato resursima nafte i gasa i poznato je kao „naftno jezero“.[3] Prvi Španci koji su stigli koristili su katran koji je curio iz jezera za popunjavanje brodskih pukotina.[10] Naftno polje Marakaibo otkriveno je 1914. godine,[16] prva naftna bušotina je izgrađena 1917. godine, a eksploatacija velikih razmera počela je 1922. godine.[3] Naftna polja su koncentrisana na severoistoku i severozapadu jezera, a slojevi za proizvodnju nafte su uglavnom tercijarni peščar i krečnjak iz krede, sa površinom koja sadrži ugljovodonike od 1.300 km²,[2] uglavnom koncentrisanim u priobalnim vodama na 105 km dugom i 32 km širokom segmentu na istoku jezera.[5] Izvađena nafta čini 75% ukupne proizvodnje nafte u Venecueli.[2]

Marakaibo na severozapadnoj obali je glavni grad države Zulija, drugi po veličini grad u Venecueli i važna luka za izvoz nafte u svetu.[14] Područje jezera je takođe važno područje za ribolov i poljoprivrednu proizvodnju u Venecueli, izdržavajući više od 20.000 ribara, od kojih mnogi žive u šarenim tradicionalnim kućama na štulama izgrađenim od gvozdenih limova na jezeru.[10] Glavni usevi na južnoj obali jezera su banane, kikiriki, kakao, kokos, šećerna trska i kafa, na zapadnoj obali jezera razvijena je mlečna industrija.[2][17]

Jezero Marakaibo i reka Katatumbo su glavne saobraćajne linije za transport robe u obližnjoj oblasti,[6][13] a grad Marakaibo je centar za pretovar kafe proizvedene u Andima.[16] Plovni put omogućava prolaz za velike pomorske brodove i tankere za naftu, izvozeći sirovu naftu i poljoprivredne i stočarske proizvode sa andskih planina i jezera.[2] U Jezerskom okrugu živi četvrtina stanovništva Venecuele,[10] a sa prilivom farmera iz obližnjih Anda, stanovništvo Jezerskog okruga je poraslo sa oko 300.000 u 1936. na preko 3,62 miliona u 2007. godini.[17]

Priroda

[uredi | uredi izvor]

Jezero Marakaibo je izvor školjki, plavih kraba, škampa i drugih vodenih proizvoda,[8] a takođe je dom dva ugrožena vodena sisara, severnoameričkog lamantina i amazonskog delfina. U jezeru živi oko 145 vrsta riba,[18] uključujući mnoge endemske vrste kao što su marakaibski poluzakačeni som,[19] marakaibski dlakavi som,[20] marakaibski som jezera Lamont,[21] marakaibska jezerska tetra,[22] i marakaibski vučji inćuni koje žive u površinskim vodama.[23]

Jezero je izbušeno oko 14.000 puta, a više od 15.000 milja cevovoda za naftu i gas prelazi preko dna jezera, ali većina ovih cevovoda je stara pola veka, i nafta curi iz mnogih zastarelih podvodnih cevi.[4][15] Pre 1950-ih, jezerska voda je još uvek mogla da se koristi direktno za kućnu upotrebu, ali je tada usled prodora plimne slane vode izazvane proširenjem ušća jezera, salinitet severnog jezerskog područja povećan za oko 1.000%, a na jugu je takođe porastao za 300-500%.[24]

U gradovima pored jezera, kao što je grad Marakaibo, voda jezera je zagađena sa E. coli iz fekalija, zagađenja uljem i eutrofikacije uzrokovane poljoprivrednom kanalizacijom koja se ispušta u jezero, kao i kućnim i industrijskim otpadnim vodama, što dovodi do cvetanja vodnih lešaka i zelene alge.[25] U proleće 2004. padale su obilne kiše u basenu jezera Marakaibo, što je izazvalo veliki priliv slatke vode u jezero. Ovo je dovelo do toga da hranljive materije prvobitno deponovane na dnu jezera isplivaju na površinu jezera, što je zauzvrat omogućilo da se vodni lešak brzo umnožava i izazvano je cvetanje koje je trajalo i do osam meseci. U junu je primećeno da je cvetanje prekrilo 18% jezera, i lokalna vlada je morala da počne da troši oko 2 miliona dolara mesečno na radove na čišćenju.[12][15]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Marakaibo na LakeNet, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  2. ^ a b v g d đ e „马拉开波湖”. 中國大百科全書 (na jeziku: kineski) (第一版 izd.). Pristupljeno 2022-04-19. 
  3. ^ a b v g d đ e „马拉开波湖”. 中國大百科全書 (na jeziku: kineski) (第二版 izd.). Pristupljeno 2022-04-19. 
  4. ^ a b v g d „Earth from Space: Maracaibo, Venezuela”. ESA (na jeziku: engleski). 2005-05-20. Arhivirano iz originala 2019-12-06. g. 
  5. ^ a b v g d „Lake Maracaibo”. britannica (na jeziku: engleski). 2016-06-16. Pristupljeno 2016-12-06. 
  6. ^ a b v g John P. Rafferty (2010-10-01). Lakes and Wetlands: A "Juvenile Nonfiction Book" (na jeziku: engleski). britannica Publishing. str. 192. ISBN 978-1-61530-403-5. 
  7. ^ Merriam-Webster (2016). webster (na jeziku: engleski). str. 727. ISBN 978-0-87779-446-2. 
  8. ^ a b v g d đ e ž z Joyce A. Quinn; Susan L. Woodward (2015-02-03). Earth's Landscape: An Encyclopedia of the World's Geographic Features (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. str. 397. ISBN 978-1-61069-446-9. 
  9. ^ a b Porter, Molly (2006-05-02). „Earth's New Lightning Capital Revealed”. NASA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-22. 
  10. ^ a b v g Gautier, Agnieszka (2021-04-19). „The Maracaibo beacon”. NASA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  11. ^ Luis Boscán, Fausto Capote, José Farias (2021-08-25). „Salinidad del agua en el epilimnion del Lago de Maracaibo” (na jeziku: španski). Observador del Conocimiento: 81—89. doi:10.5281/zenodo.5256653. Pristupljeno 2022-03-15. 
  12. ^ a b Nola Fernandez Acosta (2004-06-23). „Duckweed Invasion in Lake Maracaibo”. NASA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-22. 
  13. ^ a b v „Maracaibo, Lake”. Columbia Encyclopedia (na jeziku: engleski) (第六版 izd.). ISBN 0-7876-5015-3. Arhivirano iz originala 2006-12-21. g. Pristupljeno 2006-12-02. 
  14. ^ a b „Maracaibo, Venezuela”. britannica (na jeziku: engleski). 2016-06-16. Pristupljeno 2022-04-19. 
  15. ^ a b v Carlowicz, Michael (2021-09-25). „Troubled Waters”. NASA. Pristupljeno 2022-04-24. 
  16. ^ a b Askgaard, Helle; Nielsen, Per. „Maracaibo”. denstoredanske (na jeziku: danski). Pristupljeno 2022-04-26. 
  17. ^ a b „Bassin de Maracaibo”. universalis (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-04-21. 
  18. ^ María Luisa Paúl (2021-10-07). „Oil slicks and algae blooms marring Venezuela’s largest lake are visible from space”. Washington Post. Pristupljeno 2022-08-20. 
  19. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2014). Hemiancistrus maracaiboensis” na FishBase-u. [verzija na datum: 11 2014]
  20. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2014). Trichomycterus maracaiboensis” na FishBase-u. [verzija na datum: 11 2014]
  21. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2014). Lamontichthys maracaibero” na FishBase-u. [verzija na datum: 11 2014]
  22. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2014). Bryconamericus motatanensis” na FishBase-u. [verzija na datum: 1 2014]
  23. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2012). Lycengraulis limnichthys” na FishBase-u. [verzija na datum: 6 2012]
  24. ^ Troncone Federico; Zulay, Rivas; Ochoa Enrique; Márquez Rómulo; Sánchez José; Castejón Olga (1973). „Contaminación salina del Lago de Maracaibo: Efectos en la calidad y aplicación de sus aguas” (na jeziku: španski). Boletín del Centro de Investigaciones Biológicas. ISSN 2477-9458. Pristupljeno 2021-12-13. 
  25. ^ Rivas, Zulay (2009). „Nitrógeno y fósforo totales de los ríos tributarios al sistema lago de Maracaibo, Venezuela” (na jeziku: španski). Interciencia: 308—314. ISSN 0378-1844. Pristupljeno 2021-12-14. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маракаибо_(језеро)&oldid=28869145”