Marion Dedić
Marion Dedić | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 23. maj 1976. |
Mesto rođenja | Nemačka |
Umetnički rad | |
Polje | Slikarstvo |
Marion Dedić (SR Nemačka, 1976) srpska je slikarka.
Na likovnu scenu Srbije stupila još kao student slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kome je diplomirala 2005. godine u klasi prof. Zorana Vukovića. Član je ULUS-a od 2009. godine. Stvara u statusu samostalnog umetnika. Realizovala je veći broj samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim kolektivnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Nosilac je nekoliko priznanja i nagrada za likovno stvaralaštvo.[1]
Život i karijera
[uredi | uredi izvor]Rođena je 23. maja 1976. godine u SR Nemačkoj. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu diplomirala je slikarstvo 2005. godine u klasi prof. Zorana Vukovića.[1] Član je ULUS-a od 2009. godine.
Tokom 2003. i 2004. Marion Dedić je bila spoljni saradnik na restauraciji i konzervaciji kamene fasade Manastira Studenica, u organizaciji Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Od 2014. godine programski saradnik je Centra za kulturu Grocka. U okviru likovnog programa i potreba ustanove pri realizaciji izložbi: radi postavke izložbi i piše autorske tekstove za katalog radova umetnika koji izlažu u Centru za kulturu Grocka.
Od 2015. angažovana je na osmišljavanju i vođenju Likovne radionice za decu i omladinu „Likovna avantura” i „Likovno putovanje”, Centra za kulturu Grocka. Saradnja Marion Dedić sa CKG je još uvek u toku.
Živi i radi u Grockoj, Beograd. Svoja likovna dela stvara u statusu samostalnog umetnika.[2]
Umetničko stvaralaštvo
[uredi | uredi izvor]Marion Dedić je umetnica koja spada među one koji nisu isključivo opredeljeni za jednu temu, već paralelno radi na više različitih tema, u više različitih smerova, kako tematski, tako i tehnički neprestano istražujući višeznačenjski pojam tišine, kojom povezuje trenutno duhovno stanje sa čistom likovnošću, ili kako umetnica kaže za svoju likovnost:
„ | ...u slici je akcenat na boji, sukobu ekspresivnog, gestualnog i mirnog, teme su pretežno vezane za prirodu. U crtežu je uglavnom dominantna monohromija, manje je gesta, više usredsređenosti, smirenosti, a tema uglavnom vezana za životinje. One su prikazane iz malo drugačijih uglova, koji vrlo često u svakodnevnom životu izmiču posmatraču, jer ni ne obraća pažnju na njih. Takođe, na nekim crtežima iz tih naizgled neobičnih kadrova, objekti polako, iz malih metmorfoza prelaze čak i u apstrakciju.[1] | ” |
Njen likovni jezik u celini predstavlja vizuelizaciju jedne ideje, svojevrsno emocionalno čišćenje koje se odvija u skladu i harmoniji svih likovnih elementa zasnovanih na nevidljivom kontakt sa posmatračem. Pri tome umetnica vešto koristi različiti crtački materijal i postupke kojima nastoji da omogući živim, dinamičnim linijama da dođu do izražaja i ispune jasno definisane oblike u ekspresivnom zanosu.[2]
„ | Koristeći impulsivne poteze, u kolopletu tankih, crnih linija unutar forme Marion Dedić neguje rafiniran likovni jezik naglašavajući snagu samog stavalačkog procesa. Upotreba boje je svesno reducirana gotovo do monohromnog nivoa ističući jasan, sofisticiran linearni jezik u prvi plan.[2] | ” |
Dela Marion Dedić su: ...zaustavljena u svetu magičnog spokoja kroz njen vizuelni iskaz koji vezuju za jasno definisanu, asocijativnu organsku formu koja svojom toplinom i taktilnošću nagoveštava različite emocije. To se najbolje uočava: u motivima domaćih životinja (pas i svinja) na njenim delima, koje dremaju sklupčane u mirnoj, stišanoj atmosferi oslobođene svake narativnosti, svojom pojavnošću postavljaju zagonetne simbolične kodove za razmišljanja na nov, tragalački način.[2] Time umetnica kroz siguran likovni rukopis, i idejno zaokružen koncept zapravo preispituje čovekov odnos prema njegovim pratiocima u životu i lancu ishrane, ali i prema ponudi aktuelne umetničke scene.[3] Umetnica se u svom likovnom stvaralaštvu prema rečima istoričara umetnosti Radmile Kostić
„ | ...kreće u prostorima zagonetne likovne igre sugerišući magične relacije koje poseduju skrivena, simbolična značenja. Postižući čudesnu atmosferu fokusira se na sam trenutak zaustavljen u vremenu i prostoru pronašavši put do suštine bića kroz lične, tajnovite sisteme. Putem asocijativnih i simboličnih oblika definiše sopstvene stavove i ideje podstičući na razmišljanje na nov, pre svega, kreativan način.[2] | ” |
Siguran likovni rukopis i idejno zaokružen koncept preispituje čovekov odnos prema pratiocima u životu i lancu ishrane, ali i prema ponudi aktuelne umetničke scene.
Likovne radionice
[uredi | uredi izvor]- 2015. — Pokazna likovna radionica „Stari i tradicionalni zanati—očuvanje i održanje”, Centar za kulturu Grocka
- 2015. — Pozorišna radionica i gradionica scene, u organizaciji Centra za kulturu Grocka
- 2015. — „Likovna avantura 2015”, Centar za kulturu Grocka
- 2016. — „Likovno putovanje 2016”, Centar za kulturu Grocka
- 2017. — „Likovno putovanje 2017” Centra za kulturu Grocka.[5]
- 2018. — „Likovno putovanje 2018”, Centar za kulturu Grocka
- 2019. — „Likovno putovanje 2019”, Centar za kulturu Grocka
- 2020. — „Likovno putovanje 2020”, Centar za kulturu Grocka, koja je još uvek u toku.
- Radionice murala
- 2016. — „Oslikajmo za decu” – odeljenje pedijatrije za bolesnu decu Doma zdravlja „Grocka” u Grockoj – Centar za kulturu Grocka, Sekretarijat za sport i omladinu
- 2017. — „Priroda i ornamenti” – u OŠ „Ilija Garašanin”, Grocka - područno odeljenje u Zaklopači, u organizaciji Centra za kulturu Grocka, Sekretarijat za sport i omladinu
- 2017. — „Pričamo bojama – oslikajmo za decu”, Dom zdravlja „Grocka” - pedijatrijsko odeljenje ambulante u Kaluđerici - Centar za kulturu Grocka, Sekretarijat za sport i omladinu.
- 2018. — Mural oslikan u atrijumu osnovne škole „Ilija Garašanin“ u Grockoj, u okviru evropskog međunarodnog projekta Erazmus+ „WomCom – Women’s Communication for Solidarity“ (Ženska komunikacija za solidarnost), nosilac i koordinator projekta Centar za kulturu Grocka
- Dani evropske baštine
2015, 2016, 2017, 2018, 2019. — više godina uzastopno Likovna radionica u okviru rada ustanove Centra za kulturu Grocka uzimala je učešće u manifestaciji „Dani evropske baštine“, kao i učešće u višebrojnim dečjim likovnim konkursima širom Srbije sa zapaženim rezultatima.
U okviru manifestacije „Dani evropske baštine”, pod rukovodsvom Marion Dedić, a u organizaciji Centra za kulturu Grocka, učenici trećeg razreda koji u okviru predmeta Narodna tradicija obrađuju temu stari zanati, imali su prilike da se bliže upoznaju sa likovnim motivima, ornamentima i šarama odevnih predmeta i predmeta svakodnevne namene, i njihovim značenjima.[6]
Samostalne izložbe
[uredi | uredi izvor]Godina | Mesto održavanja i naziv izložbe |
---|---|
2009. | |
2011. |
|
2014. |
|
2015. |
|
2016. | |
2017. |
|
2018. |
|
2019. | |
2020. |
|
Odabrane kolektivne izložbe
[uredi | uredi izvor]Godina | Mesto održavanja i naziv izložbe |
---|---|
2000. |
|
2001. |
|
2009. |
|
2009. |
|
2012. |
|
2013. |
|
2014. |
|
2015. |
|
2016. |
|
2017. |
|
2018. |
|
2019. |
|
2020. |
|
Priznanja
[uredi | uredi izvor]- 2013. — Pohvale žirija za digital art – XI Međunarodna izložba Žene slikari, Centar za kulturu Majdanpek;
- 2016. — Nagrade za crtež – XIV Međunarodna izložba Žene slikari, Centar za kulturu Majdanpek;
- 2016. — Pohvala umetničkog saveta za crtež - XXIII Jesenji likovni salon, Velika Plana.
- 2016. — Prva nagrada za crtež - XIV međunarodna izložba Žene slikari, Centar za kulturu Majdanpek
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Atić, Zorica. „Umetnost ne može da čeka: Izložba “Govor ornamenta” umetnice Marion Dedić”. Naša Grocka, 2. april 2014. Arhivirano iz originala 30. 08. 2014. g. Pristupljeno 6. 6. 2017.
- ^ a b v g d Kostić Radmila Katalog za izložbu crteža Marion Dedić u Paviljonu u Tvrđavi, GSLU Niš, 6. jun 2017.
- ^ Dedić, Milutin. „Predgovor za katalog: „Magična sazvežđa tišine“ umetnice Marion Dedić, na izložbi u Rakovici”. Osnovna muzička škola Grocka, 17. novembra 2016. Pristupljeno 6. 6. 2017.
- ^ a b „Izložba "Autopsija disanja" Marion Dedić”. www.designed.rs, 14.12.2018. Arhivirano iz originala 16. 12. 2018. g. Pristupljeno 16. 12. 2018.
- ^ „Završen je prolećni ciklus likovne radionice – LIKOVNO PUTOVANjE”. Centra za kulturu Grocka, 2.6.2017. Pristupljeno 8. 6. 2017.
- ^ „GROCKA: Likovna kultura posvećena Danima evropske baštine”. Od Grocka Info - 15. 9. 2015. Pristupljeno 7. 6. 2017.
- ^ „Marion Dedić - Crteži u Staroj Kapetaniji”. Art magazin. info. 2016. Pristupljeno 7. 6. 2017.
- ^ „Milanovac: Izložba crteža umetnice Marion Dedić”. regionalne vesti. net. mart 2017. Pristupljeno 7. 6. 2017.
- ^ V, T. „Izložba dela Marion Dedić u Nišu”. Blic rs. 6. 6. 2017. Pristupljeno 7. 6. 2017.
- ^ Crteži Marion Dedić pozivaju na dodir — www.ebranicevo.com
- ^ Marion Dedić, Crteži, Galerija Atrijum Gradske biblioteke Beograda — www.gallery-shots.blogspot.com
- ^ Izložba Marion Dedić – Obličja — www.kulturaapatin.com
- ^ Izložba "Zanimljiva geometrija" u Kulturnom centru Beograda. — www.vesti.rs/
- ^ „Ministry of Culture and National Heritage of Republic of Poland”. Arhivirano iz originala 23. 02. 2020. g. Pristupljeno 06. 05. 2020.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Mediji vezani za članak Marion Dedić na Vikimedijinoj ostavi
- Profil i slike - Marion Maja Dedić — www.saatchiart.com
- Likovna radionica posvećena tradicionalnoj šari i ornamentu — Europen Hertige Days” 2015. „Dani Evropske baštine 2015” u Beogradu