Pređi na sadržaj

Marija Karađorđević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marija Karađorđević
Kraljica Marija Karađorđević
Lični podaci
Datum rođenja(1900-01-09)9. januar 1900.
Mesto rođenjaGota, Nemačko carstvo
Datum smrti22. jun 1961.(1961-06-22) (61 god.)
Mesto smrtiLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
GrobOplenac (nakon 2013)
Porodica
SupružnikAleksandar I Karađorđević
PotomstvoPetar II Karađorđević, Tomislav Karađorđević i Andrej Karađorđević
RoditeljiFerdinand Hoencolern
Marija od Edinburga
DinastijaHoencolern-Sigmaringen (po rođenju)
Karađorđević (po udaji)
Kraljica SHS, kraljica Jugoslavije
Period8. jun 19229. oktobar 1934.
PrethodnikDraga Mašin (kao kraljica Srbije)
NaslednikAleksandra Karađorđević

Marija Karađorđević (rum. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Gota, 9. januar 1900London, 22. jun 1961) bila je jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.

Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Iako rođena u Nemačkoj osnovno obrzovanje je stekla na rumunskom dvoru, a posle završetka Prvog svetskog rata nastavlja školovanje u Engleskoj, u Hilfild školi, gde su se školovala deca engleske kraljevske porodice. Sem maternjeg dobro je govorila i engleski, nemački i francuski jezik, a kasnije i srpski.[2]

Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.

Veridba sa jugoslovenskim kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem je objavljena na njen rođendan, 9. januara 1922. u Sinaji.[3] Venčanje je održano 8. juna 1922. godine u Beogradu, u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila.[4] Sa njim je rodila tri sina:

Imala je vinariju u Demir Kapiji.[5]

Srpski narod ju je veoma voleo. Bila je uzor predane i brižne supruge i majke. Bila je veoma angažovana u humanitarnom radu i učestvovala je u radu organizacija kao što su Komitet Jugoslovenskog crvenog krsta i Društvu „Sveti Jovan”. Osnovala je i fond koji je pomagao siromašnu i bolesnu decu i stare i nemoćne.[6]

Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan.

Ubistvo muža je kraljicu teško pogodilo, pa se sa porodicom povukla u seosko domaćinstvo u blizini Londona, u Bedfordširu gde je živela sa svojim sinovima Tomislavom i Andrejom živela do 1946. godine, nakon čega su se preselili u Kent gde je kupila kuću sa imanjem. Tamo je nastavila da upražnjava svoje hobije, slikarstvo i vajarstvo, a čak je u pedesetim godinama postala i student umetničke škole.

Kada je kralj Petar II stupio na vlast 28. marta 1941. posle kapitulacije jugoslovenske vojske ona je postala kraljica-majka. Pitanje Petrovog braka sa grčkom princezom Aleksandrom , koji je sklopljen u proleće 1944. godine, trajno ju je otuđio od najstarijeg sina.[7] Tokom Drugog svetskog rata učestvovala je u radu Komiteta Crvenog krsta preko koga je slala humanitarnu pomoć u Jugoslaviju, kao i u logore širom evrope gde je bilo internirano preko 200 hiljada srba, ali se nije potpisivala svojim imenom već pseudonimom Marija K. Đorđević.[8]

Jugoslovenska kraljica se nikada nije bavila politikom, posvetila se svom domu i porodici i učila je srpske narodne običaje. Do kraja života je slavila porodičnu krsnu slavu, Svetog Andreja Prvozvanog.

Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Kentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti.[9]

Preminula je 22. juna 1961. u Londonu, u 61. godini života i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su ekshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine[10][11], da bi 26. maja 2013. u okviru državne sahrane bili sahranjeni na Oplencu.[12][13] Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.[14]

Bila je aktivna u dobrotvornim organizacijama.

Kraljica Marija u poznim godinama.

Titule i priznanja

[uredi | uredi izvor]
  • 9. januar 1900 — 8.jun 1922: Nj. K. V. princeza Marija od Rumunije, kneginja od Hoencolern-Sigmaringena.
  • 8. jun 1922 — 6. januar 1929: Njeno Veličanstvo kraljica od SHS
  • 6. januar 1929 — 9. oktobar 1934: Njeno Veličanstvo kraljica od Jugoslavije
  • 9. oktobar 1934 — 22. jun 1961: Njeno Veličanstvo kraljica Marija, kraljica Majka

Odlikovanja

[uredi | uredi izvor]

Domaća

Strana

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Charles, Prince of Hohenzollern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marie Antoinette Murat
 
 
 
 
 
 
 
4. Leopold Hoencolern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karl, Grand Duke of Baden
 
 
 
 
 
 
 
9. Josephine of Baden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Stefanija de Boarne
 
 
 
 
 
 
 
2. Ferdinand Rumunski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ferdinand od Saks-Koburg i Gota
 
 
 
 
 
 
 
10. Ferdinand II Portugalski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Marija Antonija Kohari de Čabrag
 
 
 
 
 
 
 
5. Antonija od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Pedro I od Brazila
 
 
 
 
 
 
 
11. Marija II Portugalska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Marija Leopoldina od Austrije
 
 
 
 
 
 
 
1. Marija Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ernest I od Saks-Koburg i Salfelda
 
 
 
 
 
 
 
12. Albert fon Saksen-Koburg i Gote
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
6. Alfred od Saksen-Koburga i Gote
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Edvard, vojvoda od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
13. Viktorija Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Viktorija, vojvotkinja od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija od Edinburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Nikolaj I Pavlovič
 
 
 
 
 
 
 
14. Aleksandar II Nikolajevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Aleksandra Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
7. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ludvig II, veliki vojvoda od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
15. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Vilhelmina Badenska
 
 
 
 
 
 

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Supružnik

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti
Kralj Aleksandar I
16. decembar 1888. 9. oktobar 1934.
ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Kralj Petar II
6. septembar 1923. 3. novembar 1970. Kraljica Aleksandra
Princ Tomislav
19. januar 1928. 12. jul 2000. Princeza Margarita; Linda Meri Boni
Princ Andrej
28. jun 1929. 7. maj 1990. Princeza Kristina; Princeza Kira; Eva Marija Anđelković

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]