Marija Komnin (sestra cara Aleksija I)
Marija Komnina je bila vizantijska vlastelinka, sestra cara Aleksija I Komnina.[1]
Marija je bila jedna od tri ćerke Jovana Komnina i Ane Dalasine.[1] Tačna godina njenog rođenja nije poznata, ali se pretpostavlja da je rođena između 1044. i 1049. Njeno ime se pominje u hronici Nićifora Vrijenija, koji izveštava da su Marija, Evdokija i Teodora bile tri ćerke Jovana i Ane, što sugeriše da je Marija bila najstarija ćerka para. Međutim, iz izvora nije jasno da li je Marija drugo ili treće dete para, koji je imao još pet sinova. Još pre očeve smrti 1067. godine, Marija je bila udata za Mihaila Taronita, sina Grigorija Taronita[1] Posle njegovog stupanja na presto 1081. godine, car Aleksije I Komnin je počastio Marijinog muža titulama protosevasta i protovestijara, a ubrzo potom počastio ga je titulom panipersevast i sa pravom da sedi u prisustvu cara. U svojoj "Aleksijadi", Ana Komnin izveštava da je Mihailo kasnije prognan i da mu je imovina konfiskovana jer je uhvaćen u zaveri Nićifora Diogena protiv cara 1094. godine.[2]
Marija Komnena je završila svoj život kao monahinja, uzevši u monaštvu ime Ana.
U spomeniku srodnika carice Irine, postavljenom u liturgijskom tipiku manastira Hrista Čovekoljubca, 18. avgust je naznačen kao datum kada se odaje počast Kiri Mariji, carevoj sestri.[1] U nekrologu manastira Pantokratora Marija se pominje sa titulom Panipersevasta među pokojnim tetkama cara Jovana II Komnina.[3] Međutim, godina njene smrti ostaje nepoznata[2] ali se pretpostavlja da je umrla pre oktobra 1136. godine.[1]
Poznato je pet olovnih pečata koji su pripadali Mariji Komnini – tri od njih, poreklom iz Carigrada, čuvaju se u zbirci Georgija Zakosa, jedan je otkriven u okolini Plovdiva i čuva se u Plovdivskom Arheološkom muzeju, a peti je otkriven tokom arheološka istraživanja na području hrama Svete Sofije u Kijevu.[4]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d Kouroupou & Vannier 2005, str. 68.
- ^ a b Gautier 1969, str. 253–254; Kouroupou & Vannier 2005, str. 68.
- ^ Gautier 1969, str. 253–254; Gautier 1974, str. 42, No.14; Kouroupou & Vannier 2005, str. 68.
- ^ Bulgakova 2000.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Nikifor Vrieniй, „Istoričeskie zapiski (976 – 1087)”, Vostočnaя Literatura, Pristupljeno 30. maj 2018
- Bulgakova, Viktoriя (2000), „Sofiйskiй korpus pečateй: drevnerusskie i vizantiйskie nahodki na territorii Sofiйskogo sobora v Kieve”, Vostočnoevropeйskiй arheologičeskiй žurnal, № 5 (6)
- Gautier, Paul (1969), „L'obituaire du typikon du Pantokrator”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 27: 235 — 262, doi:10.3406/rebyz.1969.1423
- Gautier, Paul (1974), „Le typikon du Christ Sauveur Pantocrator.”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 32: 1 — 145, doi:10.3406/rebyz.1974.1481
- Gautier, Paul (1985), „Le typikon de la Théotokos Kécharitôménè”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 43: 5 — 165, doi:10.3406/rebyz.1985.2170
- Kouroupou, Matoula; Vannier, Jean-François (2005), „Commémoraisons des Comnènes dans le typikon liturgique du monastère du Christ Philanthrope (ms. Panaghia Kamariotissa 29)”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 63: 41 — 69, doi:10.3406/rebyz.2005.2305
- Cawley, Charles, „BYZANTIUM 1057 – 1204”, Medieval Lands, Foundation for Medieval Genealogy, Pristupljeno 30. maj 2018
