Marija Miloslavska

Carica Marija Miloslavska
Lični podaci
Puno ime	Marija Iljinična Miloslavska
Datum rođenja	(1625-00-00)1625.
Mesto rođenja	Moskva, Rusko carstvo
Datum smrti	18. avgust 1669.(1669-08-18) (43/44 god.)
Mesto smrti	Moskva,, Rusko carstvo
Grob	Kremlj (1929)
Porodica
Supružnik	Aleksej
Roditelji	Ilja Danilovič Miloslavski Katarina Fjodorovna Narbekova
Dinastija	Romanov
Period	1648-1669
Prethodnik	Jevdokija Strešneva
Naslednik	Natalija Nariškina

Marija Iljinična Miloslavska (rus. Мария Ильинична Милославская; Moskva, 1625 — Moskva, 18. avgust 1669) je bila supruga Alekseja Mihajloviča i ruska carica. Bila je majka Fjodora III, Ivana V i Sofije Aleksejevne.

Biografija

Marija Iljinična mlađa ćerka Ilja Daniloviča Miloslavskog i Ekatarine Fjodorovne Miloslavske. 1647. godine car Rusije Aleksej I je organizovao izbor za mladu. Ovakva vrsta izbore mlade potiče još od vladavine Ivana III, čija je supruga Sofija Paleolog (inače sestre Jelene Paleolog Branković) poticala iz vizantijske carske porodice, a metoda izbora je bila primenjivana i u vizantijskom carstvu. Izbornim odborom je rukovodio Boris Morozov, uticajni tutor i rođak Marijinog oca. On je okupio dvesta devojaka među kojima je bila i Marija. Međutim, tokom ceremonije car je izabrao Jefimiju Fjodorovnu. Ali nakon toga je Boris umešao svoje prste, podmitio sudskog lekara kako bi joj dijagnostikovao epilepsiju. Zbog toga je ona zajedno sa ocem bila proterana, opzžvši ih da su pokušali da sakriju njenu bolest, čime je poništen njegov prvi izbor.

Slika "Car Aleksej bira nevestu", među kojima je i Marija

Marija je bila drugi izbor cara i od strane sudskog lekara proglašena je kao potpuno zdrava. Venčanje je održano 16. januara 1648. godine u Moskvi. Venčanje jeza razliku od sličnih carskih venčanja održano potpuno drugačije bez mnogo pompe i svetkovina, već skromno i u mirnom tonu. Deset dana nakon venčanja, Boris Morozov se bez obzira na ogromu razliku u godinama oženio sa njenom sestrom Anom Miloslavskajom, jačajući svoj uticaj u vlasti.Njen otac je nakon toga postao boljar i najuticajnija osoba na sudu, čineći porodicu Miloslavski jednom od najuticajnijih na carskom dvoru. Brak sa carem Aaeksejom je bio srećan. Tokom moskovskog ustanka 1648. godine, odmah nakon venčanja evakuisali su se u Kolomensko.

U carskoj Rusiji, uloga carice bila je polu-javna; sve ruske plemkinje bi trebalo da žive u izolaciji, sa što manje kontakta sa muškarcima. Uprkos ovome, od carice je trebalo očekivati da predstavlja ideal ženske pravoslavne predanosti, a van svojih verskih dužnosti, upravlja poslovima osoblja i učestvuje u javnim dobrotvornim i verskim aktivnostima. Carica Marija je ispunila svoju ulogu kako u dobrotvornom, tako i u religijskom smislu. Učestvovala je u dobrotvornim javnim donacijama u moskovskim bolnicama za siromašne, bolesne i invalide. Ponašala se kao zaštitnik kulta Marije Egipćanke i favorizovala manastir Sretenski (Moskva) i bila pokrovitelj. Godine 1653, ona je naručila ikonu za manastir, svetica koja je kasnije smatrana svetom zaštitnicom dinastije Romanov.

Marija je umrla od groznice nakon porođaja, nekoliko meseci nakon smrti svog oca.

Potomstvo

Sa Mihailom je imala puno dece, neka su umrla još u detinjstvu

• Dmitrij Aleksejevič (1648–1649)
• Jevdokija Aleksejevna (1650–1712)
• Marfa Aleksejevna (1652–1707)
• Aleksej Aleksejevič (1654–1670)
• Ana Aleksejevna (1655–1659)
• Sofija Aleksejevna (1657–1704)
• Katarina Aleksejevna (1658–1718)
• Marija Aleksejevna (1660–1723)
• Fjodor III Aleksejevič (1661–1682)
• Feodosija Aleksejevna (1662–1713)
• Simeon (1665–1669)
• Ivan V (1666–1696)
• Jevdokija Aleksejevna (1669–1669)

Literatura

• Massie, Robert K. (2012) [1998]. Peter the Great: His Life and World. Modern Library. ISBN 9780679645603. 

Spoljašnje veze

• (jezik: ruski) Mariя Ilьinična (Miloslavskaя)
• (jezik: ruski) ЭSBE/Miloslavskie