Pređi na sadržaj

Marija Sofija od Bavarske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marija Sofija, 1860-ih

Marija Sofija Amalija, vojvotkinja Bavarske (4. oktobar 1841, Posenhofen dvorac – 19. januar 1925, Minhen) bila je poslednja konsort-kraljica Kraljevstva Dve Sicilije. Bila je jedna od desetoro dece Maksimilijana Jozefa od Bavarske. Bila je mlađa sestra mnogo poznatije Elizabete Bavarske, carice Austrije i apostolske kraljice Ugarske, supružnice Franca Jozefa.

U dobu formiranja Italije, kada su Garibaldi i njegovi pobunjenici maja 1860. godine došli do Napulja, ona je zajedno sa svojim mužem Frančeskom II od Kraljevstva Dve Sicilije napustila prestonicu i otišla u dobro opremljeno obalsko utvrđenje Gaetu udaljeno oko 80 kilometara od Napulja gde su monarhisti koji su podržavali Burbone pružili poslednji otpor. Garibaldi biva prijatno primljen od strane stanovništva Napulja i tu formira prelaznu vladu. Kada je Vitorio Emanuele II bombardovao i opsedao grad, Marija Sofija je zadobila svoju herojsku reputaciju koja će je pratiti do kraja njenog života. Tom prilikom je vojnicima davala svoju hranu, zbrinjavala ranjene i izazivala napadače da priđu šancu. Nakon pada Gaete februara 1861. godine odlaze u Rim gde će još par godina uživati diplomatsko priznanje kao Vlada Kraljevine Dve Sicilije. Nakon pada Rima 1870. i formiranja Kraljevine Italije pod okriljem Pijemonta, bračni par odlazi u Bavarsku. Frančesko umire 1894. godine, a godinama kasnije i Marija Sofija 1925. godine u Minhenu.

Izvori

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Marija Sofija od Bavarske na Vikimedijinoj ostavi