Marija II Zakarija

Marija II Zakarija Asen (14. vek – posle 1404. godine) bila je kneginja od Ahaje.

Grb Zakarija.

Bila je ćerka Centuriona I Zakarije, barona od Damale, Čalandrike, Estamire i Asenine, njegove vizantijske žene, ćerke Andronika Asena.

Asenina je bila sestra vizantijske carice Irine Asen. Marija je preko svoje majke poticala iz carskih porodica Paleologa, Komnina, Anđela. Udala se za Pedra de San Superana, vođu Navarske kompanije od 1386. godine, i de facto vladara Ahaje do 1402. godine. Nakon Pedrove smrti, Marija Zakarija je vladala kneževinom Ahajom kao kneginja 2 godine dok njen sin nije postao punoletan.

Kada je preuzela vlast, kneginja Marija II je imenovala svog ambicioznog bratanca barona Centuriona II Zakariju - sina njenog brata Andronika - za svog baila, što je na kraju okončalo njenu vladavinu. Knez Petar je u prošlosti obećao napuljskom kralju Ladislavu 3.000 dukata u zamenu za titulu vladara Ahaje, iznos koji nikada nije platio. Kralj Ladislav Anžujski je obnovio svoje zahteve tražeći od kneginje Marije II San Superano da mu odmah isplati dukate, nešto što kneginja Marija II Zakarija San Superano takođe nije želela. Baron Centurione II je delovao tajno i poslao osobu od poverenja u Napulj da obavesti kralja Ladislava da kneginja Marija II i njena deca ne mogu da mu isplate novac, ali je on sam želeo da isplati sve dok je za uzvrat tražio da bude priznat kao jedini vladar kneževine Ahaje. Kralj Ladislav Anžu je prihvatio neočekivanu ponudu barona Centuriona II i proglasio da oduzima titulu kneginji Mariji II Zakarija i njenim potomcima.

Da bi opravdao svoju odluku, on je tvrdio da su kneginja Marija II od San Superana i njen sin pokazali kažnjivu smelost time što nisu obnovili feudalnu zakletvu kneževa od Ahaje u Napulju. Nakon njenog pada, kneginja Marija II Zakarija San Superano nestaje iz istorijskog zapisa. Tokom svoje kratke vladavine, na osnovu njene epistolografije čini se da je kneginja Marija II boravila u gradu Patrasu, gde vidimo da vodi pregovore sa Venecijom o postavljanju venecijanskog prelata.

Literatura

• Bon, Antoine (1969). La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe [The Frankish Morea. Historical, Topographic and Archaeological Studies on the Principality of Achaea] (in French). . Paris: De Boccard. OCLC 869621129. .
• John Van Antwerp Fine (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-08260-4. .
• Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W.,., ur. (1975). A History of the Crusades, Volume III: The Fourteenth and Fifteenth Centuries. Madison and London: University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-06670-3. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza).
• Thomopoulos, Stephanos (1999). History of the city of Patras. Patras: Achaikes Ekdoseis. ISBN 960-7960-09-2.  .
• Topping, Peter (1975). „The Morea, 1364–1460”. Ur.: Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W. A History of the Crusades, Volume III: The Fourteenth and Fifteenth Centuries. Madison and London: University of Wisconsin Press. str. 141—166,. ISBN 0-299-06670-3. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza)