Pređi na sadržaj

Mari-Žoze Perek

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mari-Žoze Perek
Mari-Žoze Perek snimljena na Filmskm festivalu u Kanu 2016.
Lični podaci
Puno imeMarie-José Pérec
Datum rođenja(1968-05-09)9. maj 1968. (56 god.)
Mesto rođenjaBas Ter, Gvadelup
DržavljanstvoFrancuska
Visina179 sm
Masa60 kg
Sportske informacije
Sport200 m, 400 m
Dostignuća i titule
Lični rekordi21,99 na 200 m
48,25 na 400 m
Nagrade i medalje
Predstavljajući Francuska Francusku
Atletika
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1992. Barselona 400 m
Zlatna medalja — prvo mesto 1996. Atlanta 200 m
Zlatna medalja — prvo mesto 1996. Atlanta 400 m
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 1991. Tokio 400 m
Zlatna medalja — prvo mesto 1995. Geteborg 400 m
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 1994. Helsinki 400 m
Zlatna medalja — prvo mesto 1994. Helsinki 4 × 400 m
Bronzana medalja — treće mesto 1990. Split 400 m

Mari-Žoze Perek (fr. Marie-José Pérec; Bas-Ter, 9. maj 1968.) je nekadašnja francuska atletičarka, trostruka olimpijska šampionka koja se specijalizovala za trke na 200 i 400 metara.[1] Rođena je u francuskoj prekomorskoj oblasti Gvadalupe. Preselila se u Pariz kada je imala 16 godina.[2]

Atletska karijera

[uredi | uredi izvor]

Perek je prvi put predstavljala Francusku u disciplini 200 metara na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu,[3] gde je stigla do četvrtfinala.[4] Osvojila je titulu svetske prvakinje u trci na 400 metara na Svetskom prvenstvu 1991. u Tokiju.[5] Novo zlato u istoj disciplini osvojila je na Svetskom prvenstvu 1995. u Geteborgu.[6] Svoju prvu zlatnu olimpijsku medalju osvojila je na 400 metara na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992.

Trčala je 200 i 400 metara na Igrama u Atlanti 1996. i pobedila u obe trke.[7] [8] [9] Perek je tada pobedila na 400 metara u vremenu novog olimpijskog rekorda od 48,25 sekundi.[10][11] Nakon 23 godine je Salva Eid Naser, u oktobru 2019. godine, trčala brže i potisnula Perek na četvrto mesto na listi najbržih sprinterki svih vremena na 400 metara.[10] [12]

Perek je osvojila zlatnu medalju i u trci štafeta 4 × 400 metara na Evropskom prvenstvu 1994. u Helsinkiju.[13] 1997. prešla je na 200 metara, ali se povukla u polufinalu Svetskog prvenstvanakon što je zadobila povredu butnog mišića prilikom zagrevanja.[14] [15] U martu 1998. dijagnostifikovana joj je mononukleoza, i dug oporavak ju je primorao da pauzira sa takmičenjima do sledeće godine.[15]

22. septembra 2000. povukla se nekolko dana pre starta trka na 200 i 400 metara na Igrama u Sidneju 2000. Perek je tvrdila da su joj pretili i vređali otkako je stigla u Australiju i da je lokalna štampa, koja je podržavala australijsku atletičarku Keti Friman, pokušavala da sabotira njene šanse da osvoji zlato na 400 metara.[16] [17]

Tokom karijere, Perek je trenirala uglavnom u Los Anđelesu.[18] Zvanično se povukla iz takmičarske atletike u junu 2004. sa 36 godina.[19] [20]

Život nakon povlačenja iz atletike

[uredi | uredi izvor]

Perek je upisala najbolju francusku poslovnu školu ESSEK i diplomirala 2007. sa zvanjem mastera iz sportskog menadžmenta.[21]

Članica je kluba „Šampioni za mir“,[22] grupe od više od 70 poznatih elitnih sportista posvećenih promovisanju mira u svetu kroz sport, koju je stvorila međunarodna organizacija Mir i sport (Peace and Sport), sa sedištem u Monaku.[23]

Perek je učestvovala na francuskom rijaliti muzičkom takmičenju Maskirani pevač, izvodeći Stromajevu „Papautai“ i Anželinu „Balance ton quoi“ pre nego što je eliminisana u prvoj epizodi.[24]

26. jula 2024. Perek i džudista Tedi Riner zapalili su olimpijski plamen na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara 2024. u Parizu.[25]

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Mari-Žozin partner je francuski skijaš slobodnog stila Sebastijen Fukra. Imaju jedno dete, sina po imenu Nolan, rođenog 30 marta 2010.[26]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Francuski predsednik Fransoa Oland je 9. oktobra 2013. u Jelisejskoj palati dodelio Perek Nacionalni orden Legije časti (fr. Officier de la Légion d'honneur). Oland ju je tada opisao kao „jednu od najsjajnijih sportistkinja u istoriji francuske atletike”. Još 1996. Perek je dobila Nacionani orden Viteza Legije čassti (fr. Chevalier de la Légion d'honneur).[27]

Perec je uvrštena u IAAF Kuću slavnih u novembru 2013.[28]

Lični rekordi

[uredi | uredi izvor]
Disciplina Vreme (sekunde.stotinke) Vetar

(metara u sekundi)

Datum Mesto održavanja
100 m 10.96 +1.2 27. jul 1991. Dižon, Francuska
200 m 21.99 +1.1 2. jul 1993. Vilnev-d'Ask, Francuska
400 m 48.25 29. jul 1996. Atlanta, SAD
400 m prepone 53.21 16. avgust 1995. Cirih, Švajcarska

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Marie-José Pérec | Profile | World Athletics”. WorldAthletics.org. Pristupljeno 5. 8. 2024. 
  2. ^ „Marie-Jose Perec”. Olympics.com. Arhivirano iz originala 29. 7. 2024. g. Pristupljeno 4. 8. 2024. 
  3. ^ „Marie-Jose Perec”. Olympics.com. Arhivirano iz originala 29. 7. 2024. g. Pristupljeno 4. 8. 2024. 
  4. ^ „Perec – a fascinating athletic goddess”. WorldAthletics.org. 13. 6. 2004. Arhivirano iz originala 24. 11. 2020. g. Pristupljeno 4. 8. 2024. 
  5. ^ „World Athletics Championships, Tokyo (Olympic Stadium) 1991, 400 Metres Women Final Results”. WorldAthletics.org. Arhivirano iz originala 26. 10. 2021. g. Pristupljeno 4. 8. 2024. 
  6. ^ „World Athletics Championships, Göteborg (Ullevi Stadium) 1995, 400 Metres Women Final Results”. WorldAthletics.org. Arhivirano iz originala 13. 8. 2023. g. Pristupljeno 4. 8. 2024. 
  7. ^ „Marie-Jose Perec”. Olympics.com. Arhivirano iz originala 29. 7. 2024. g. Pristupljeno 4. 8. 2024. 
  8. ^ „Double Double // Memo to Michael Johnson: Ms. Perec was there first”. Tampa Bay Times. 6. 7. 2006. Arhivirano iz originala 5. 12. 2020. g. Pristupljeno 8. 8. 2024. 
  9. ^ „Pérec's first full lap since Atlanta”. WorldAthletics.org. 7. 7. 2000. Arhivirano iz originala 8. 8. 2024. g. Pristupljeno 8. 8. 2024. 
  10. ^ a b Pretot, Julien (8. 5. 2020). „On this day: Born May 9, 1968: Marie-Jose Perec, French athlete”. Reuters. Arhivirano iz originala 8. 8. 2024. g. Pristupljeno 8. 8. 2024. 
  11. ^ „Perec – a fascinating athletic goddess”. WorldAthletics.org. 13. 6. 2004. Arhivirano iz originala 24. 11. 2020. g. Pristupljeno 4. 8. 2024. 
  12. ^ Rowbottom, Mike (30. 11. 2019). „Salwa Eid Naser Blazes To The Top Of The 400 Heap”. Track & Field News. Pristupljeno 8. 8. 2024. 
  13. ^ „Perec announces retirement”. WorldAthletics.org. 8. 6. 2004. Arhivirano iz originala 5. 8. 2024. g. Pristupljeno 5. 8. 2024. 
  14. ^ „Perec – a fascinating athletic goddess”. WorldAthletics.org. 13. 6. 2004. Arhivirano iz originala 24. 11. 2020. g. Pristupljeno 4. 8. 2024. 
  15. ^ a b „Triple Olympic champion Perec back from the brink”. WorldAthletics.org. 24. 6. 1999. Arhivirano iz originala 14. 4. 2024. g. Pristupljeno 5. 8. 2024. 
  16. ^ Magnay, Jacquelin (6. 12. 2002). „Marie-Jose Perec on track”. Arhivirano iz originala 25. 7. 2021. g. 
  17. ^ „Perec out of Olympics”. BBC Sport. 22. 9. 2000. Arhivirano iz originala 23. 12. 2002. g. 
  18. ^ „HSI Legends”. HSInternational. Arhivirano iz originala 29. 6. 2015. g. 
  19. ^ „Perec announces retirement”. WorldAthletics.org. 8. 6. 2004. Arhivirano iz originala 5. 8. 2024. g. Pristupljeno 5. 8. 2024. 
  20. ^ „Perec transmet le témoin” [Perec passes the baton]. Le Parisien. 28. 12. 2009. Arhivirano iz originala 29. 11. 2021. g. 
  21. ^ „Perec transmet le témoin” [Perec passes the baton]. Le Parisien. 28. 12. 2009. Arhivirano iz originala 29. 11. 2021. g. 
  22. ^ „Jonah Lomu, Marie-José Pérec, Sebastien Loeb and Hicham El Guerrouj: sporting legends committed to peace”. Around the Rings. 2. 12. 2010. Arhivirano iz originala 28. 9. 2011. g. 
  23. ^ „Marie-José Pérec”. Peace and Sport. Arhivirano iz originala 21. 2. 2024. g. Pristupljeno 3. 8. 2024. 
  24. ^ Guerrin, Stéphanie (9. 11. 2019). „Marie-José Pérec dans «Mask Singer» : «Mon fils m'a reconnue tout de suite»” [Marie-José Pérec in "Mask Singer": "My son recognized me right away"]. Le Parisien. Arhivirano iz originala 6. 4. 2020. g. Pristupljeno 3. 8. 2024. 
  25. ^ Bushnell, Henry (26. 7. 2024). „Paris Opening Ceremony: Marie-José Pérec and Teddy Riner light the Olympic cauldron”. Yahoo Sports!. Arhivirano iz originala 29. 7. 2024. g. 
  26. ^ Bouheddi, Ouiza (9. 5. 2024). „Marie-José Pérec : qui est Sébastien Foucras, son compagnon et père de son fils Nolan ?” [Marie-José Pérec: who is Sébastien Foucras, her partner and father of her son Nolan?]. Gala (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 24. 5. 2024. g. 
  27. ^ „Pérec et Arron décorées de la Légion d'honneur” [Pérec and Arron decorated with the Legion of Honor]. L'Équipe. AFP. 9. 10. 2013. Arhivirano iz originala 20. 5. 2022. g. 
  28. ^ „Bolt and Fraser-Pryce are crowned 2013 World Athletes of the Year”. World Athletics (Press release). 16. 11. 2013. Arhivirano iz originala 10. 8. 2024. g. Pristupljeno 10. 8. 2024. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари-Жозе_Перек&oldid=28397422”