Pređi na sadržaj

Marko Rosi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marko Rosi
Marko Rosi 2022.
Lični podaci
Datum rođenja (1964-09-09)9. septembar 1964. (59 god.)
Mesto rođenja Druento, Italija
Državljanstvo italijansko
mađarsko
Nacionalnost Italijan
Visina 1.87 m
Pozicija odbrana
Juniorska karijera
hhhh—1992. Torino
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1982—1984. Torino 2 (0)
1984—1986. FK Kampanja 61 (7)
1986—1987. FK Puteolana 1902. 26 (3)
1987—1988. FK Katancaro 1929. 38 (3)
1988—1993. Breša 164 (10)
1993—1995. Sampdorija 25 (1)
1995—1996. Klub Amerika 17 (2)
1996—1997. Ajntraht 15 (0)
1997—1998. FK Pjačenca kalčo 20 (0)
1998—1999. FK Ospitaleto 23 (1)
1999—2000. FK Salo AK 24 (0)
Trenerska karijera
2003—2006. FK Lumecane
2006—2008. FK Pro Patria kalčo
2008—2009. Specija
2010. FK Skafateze
2010—2011. FK Kaveze
2012—2017. Honved Bp.
2017—2018. Dunajska Streda
2010—danas Mađarska
* Datum aktuelizovanja: 27. april 2024.

Marko Rosi (ital. Marco Rossi; Druento, 9. septembar 1964) je italijansko-mađarski profesionalni fudbalski menadžer i bivši igrač koji je sadašnji trener reprezentacije Mađarske.

Njegovo najveće dostignuće kao igrača bilo je osvajanje Kupa Italije sa Sampdorijom. Nakon penzionisanja 2000. godine, Rosi je postao menadžer u raznim klubovima širom Italije, posebno se istakao u klubu Speziji kalčo, od 2004. do 2011. U avgustu 2012. preuzeo je poziciju glavnog trenera budimpeštanskog Honveda gde je radio u dva perioda. U 2017. godini potpisao je dvogodišnji ugovor sa FK DAK 1904, a od 19. juna 2018. obavlja funkciju selektora reprezentacije Mađarske.

Kao trener, osvojio je titulu mađarske fudbalske lige u sezoni 2016/17. sa Budimpešta Honvedom iz Budimpešte| i završio treći u Slovačkoj Prvoj fudbalskoj ligi 2017/18. sa DAK 1904. Takođe je trenirao reprezentaciju Mađarske u kvalifikacijama za UEFA Evro 2020. i UEFA 2024.[1]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Klubovi[uredi | uredi izvor]

Marko Rosi je karijeru je započeo u omladinskoj akademiji Torina, gde je sa timom Primavera osvojio Kup Italije i Turnir u Vijaređu. Debitovao je za prvi tim u Seriji A sezone 1983/84. u meču Torino-Askoli (0 : 0) 18. marta 1984. godine. Nakon toga, prešao je u Kampaniju i proveo tri sezone u Seriji C1. Godine 1987, prešao je u Katancaro koji je tek bio promovisan u Seriju B, gde su za dlaku propustili ulazak u Seriju A, za jedan bod, a Rosi je bio standardni član odbrane.[1]

Godine 1988, prešao je u Brešu i igrao pet sezona u nizu, sve do napredovanja u Seriju A 1992. godine. Posle ispadanja Rondinela, 1993. godine prešao je u Sampdoriju za 2,5 milijarde lira i tamo proveo dve sezone u eliti. U to vreme, bio je uključen u bazu podataka video igre FIFA 97 sa najvišim rejtingom od 97. Nakon isteka ugovora sa klubom iz Đenove, sa 31 godinom preselio se u inostranstvo, prvo u Meksiko u klub Amerika, a potom u Nemačku u Ajntraht Frankfurt.[1]

Vratio se u Italiju 1997. godine da bi završio profesionalnu karijeru u Pjaćenci, sa kojim je izborio opstanak u Seriji A u sezoni obeleženoj povredama. Zatim je odigrao tri sezone kao amater, jednu u Ospitaletu (gde je klub ispao u Ečelencu zbog poslednjeg mesta) i dve u Salou (u Ečelenci Lombardije).[1]

Trener[uredi | uredi izvor]

U početku svoje trenerske karijere je radio za niželigaške italijanske timove.

Honved[uredi | uredi izvor]

U početku svog napredovanja kao trener preuzeo je, od avgusta 2012. godine, budimpeštanski Honved. U svojoj prvoj sezoni zauzeo je treće mesto sa Honvedom u Nacionalnom prvenstvu I. Međutim, u narednoj sezoni više nije bio tako uspešan, pa je 28. aprila 2014. godine Rosi podneo ostavku na svoju funkciju.[2]

Dana 7. februara 2015, Rosi je po drugi put u karijeri potpisao za Honved, člana mađerske prve lige.[3]

Iako Honved FK nije bio finansijski najstabilniji klub Prvog nacionalnog prvenstva, Rosi je osvojio državno prvenstvo u sezoni 2016/17. nakon što je obezbedio trofej utakmicom protiv rivala Videotona u poslednjem kolu sezone. Poslednji meč u zadnjem kolu Honved je dobio rezultatom 1 : 0 na stadionu Božik, Budimpešta, Mađarska.[4]

Nakon što je sa klubom postao šampion nacionalnog prvenstva 2016/17. godine, Rosi je dao ostavku na mesto menadžera Honveda rekavši:

Postao sam šampion, tako da ću imati jedno poglavlje u istoriji ovog fantastičnog kluba. Uradio sam svoj posao, to je lep posao, a kako kažu, morate stati na vrhu. Neću drugačije.[5]

Rosi je bio izabran za najboljeg menadžera nacionalnog prvenstva u sezoni 2016/17.[6]

Dunajska Streda[uredi | uredi izvor]

Dana 11. juna 2017. godine objavljeno je da će Rosi potpisati ugovor sa FK DAK 1904, slovački fudbalski klub, na period dve godine plus opciju za još jednu godinu. Klub ima snažnu podršku mađarske manjine u Slovačkoj a igra u Prvoj ligi Slovačke.

U poslednjem kolu sezone, DAK je pobedio ekipu Ružomberoka sa 4 : 0 u gostima i obezbedio mesto na podijumu kao treći, dok je Rosi predvodio još jedan tim u kvalifikacije za Ligu Evrope posle trećeg mesta sa Honvedom.

Reprezentacija Mađarske[uredi | uredi izvor]

Marko Rosi je 19. juna 2018. imenovan za novog selektora fudbalske reprezentacije Mađarske, nasledivši Džordža Likensa[7]. Te iste godine, objavljena je knjiga Andraša Gala o Rosijevom vremenu provedenom u klubu Honved, pod naslovom „Marko Rosi: Italijanski posao u Mađarskoj”.[8]

Debitovao je kao novi selektor Mađarske 8. septembra 2018. protiv Finske u seriji UEFA Lige nacija 2018/19.[9]. U toj sezoni, Mađarska je završila na drugom mestu u grupi i tako se plasirala u UEFA Ligu nacija B za sezonu 2020/21. Mađarska je imala šansu da pobedi Grčku na stadionu Ferenc Puškaš 11. septembra 2018[10], ali je izgubila od Grčke sa 1 : 0, 12. oktobra 2018. na Olimpijskom stadionu u Atini[11]. U poslednja dva kola, Mađarska je pobedila Estoniju sa 2 : 0[12] i Finsku sa 2 : 0 kod kuće[13] . Zbog poraza Grčke od Estonije, Mađarska je završila na drugom mestu u grupi, čime su sačuvali šanse za kvalifikacije na UEFA Euro 2020.[14]

U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2020, Mađarska je bila četvrta u svojoj grupi. Izgubili su od Slovačke sa 2 : 0 na stadionu Anton Malatinski u Trnavi 21. marta 2019[15]. Međutim, pobedili su finaliste FIFA Svetskog prvenstva 2018, Hrvatsku, sa 2 : 1 na stadionu Ferenc Puškaš 24. marta 2019[16]. U junu su pobedili Azerbejdžan i Vels, ali su u odlučujućoj utakmici izgubili od Slovačke sa 1 : 2 kod kuće[17]. Mađarska je 19. novembra 2019. otišla u Vels sa nadom da pobedi i direktno se kvalifikuje za Evropsko prvenstvo, ali je izgubila sa 2 : 0[18] . Zahvaljujući uspesima u UEFA Ligi nacija C 2018, Mađarska je dobila šansu za kvalifikacije na Evropsko prvenstvo 2020. U plej-ofu kvalifikacija za UEFA Euro 2020, Mađarska je bila u grupi A sa Bugarskom, Rumunijom i Islandom. Pobedili su Bugarsku sa 3 : 1 na Nacionalnom stadionu Vasil Levski u Sofiji 8. oktobra 2020.[19] Pošto je Rumunija izgubila od Islanda, Mađarska je imala priliku da igra u novoizgrađenoj Puškaš Areni u Budimpešti[20]. Dan pre odlučujuće utakmice plej-ofa reprezentacije za Evropsko prvenstvo 2020. protiv Islanda, Rosi je bio pozitivan na Kovid-19.[21] Mađarska se 12. novembra 2020. kvalifikovala za UEFA Evropsko prvenstvo 2020. pobedivši kod kuće Island sa 2 : 1[22][23].

Na Euru 2020, Mađarska nije uspela da napreduje iz grupne faze, ali je impresionirala izvanrednim učinkom protiv tri moćne ekipe Portugalije, Francuske i Nemačke, izgubivši samo 0 : 3 od Portugalaca posle osamdeset minuta i remizirajući Francusku i Nemačku u tom procesu.

U seriji B UEFA Lige nacija 2020–21, Mađarska je igrala protiv Srbije, Rusije i Turske. Iznenađujuće, Mađarska je svoju grupu osvojila pobedivši dva puta Tursku i jednom Srbiju. Mađarska je pobedila Tursku sa 1 : 0 na stadionu „Nju Sivas 4 Ejilul” u Sivasu, Turska, 3. septembra 2020. godine.[24] Mađarska je takođe pobedila Srbiju na stadionu Crvene zvezde, Beograd, Srbija, 11. oktobra 2020. godine.[25] Poslednjeg dana meča, Mađarska je pobedila Tursku sa 2 : 0 u Puškaš Areni 18. novembra 2020. godine.[26]

U seriji UEFA Lige nacija 2022/23, Rosijeva Mađarska je izvučena u jednu od najtežih grupa uključujući Italiju, Englesku i Nemačku. Ipak, Mađarska je završila na drugom mestu u grupi i pobedila Englesku dva puta i Nemačku jednom 2022. Mađarska je pobedila Englesku sa 1 : 0 kod kuće u Puškaš Areni 4. juna 2022. godine.[27] Deset dana kasnije, Mađarska je pobedila Englesku sa 4 : 0 na stadionu Molineuk, Vulverhempton, Engleska.[28] Mađarska je 23. septembra 2022. pobedila Nemačku sa 1 : 0 na Red Bul areni (Lajpcig), Lajpcig, Nemačka.[29] U prošlom kolu Mađarska je mogla da se plasira u finale; međutim, izgubili su od Italije u Puškaš Areni 26. septembra 2022. godine.[30]

Nemzeti Sport je 31. oktobra 2022. objavio detaljan intervju sa Rosijem pod naslovom „Uspeh u Mađarskoj mi je promenio život”.[31] Tokom intervjua je takođe procurilo da će biti snimljen film o Marku Rosiju koji trenira reprezentaciju Mađarske.[32][1][33]

Rosi je 8. novembra 2022. rekao da Balaž Džudžak zaslužuje oproštajni meč pa ga je pozvao u tim protiv Grčke.[traži se izvor] Utakmica je bila zakazana za 20. novembar 2022. u kojoj je Mađarska pobedila Grčku sa 2 : 1.[34]

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Igrač[uredi | uredi izvor]

Italija Sampdorija

Trener[uredi | uredi izvor]

Mađarska Honved

Individualno[uredi | uredi izvor]

  • Mađarski sportisti godine: 2022,[35] 2023.[36]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Marko Rosi na magyarfutball
  2. ^ „Honved: Selektor Marko Rosi podneo ostavku” (na jeziku: mađarski). nemzetisport.hu. 28. 4. 2014. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  3. ^ „Honved: Marko Rosi menja Čabija, dogovoreno sa Hemingvejem”. nemzetisport.hu (na jeziku: mađarski). 7. 2. 2015. Pristupljeno 7. 2. 2015. 
  4. ^ „Poražen Videoton, Honved je osvojio svoj 14. šampionat”. Nemzeti Sport. 27. 5. 2017. Pristupljeno 30. 5. 2017. 
  5. ^ „NB I: Morate stati na vrhu - odlazi Rosi posle šampionata”. Nemzeti Sport. 27. 5. 2017. 
  6. ^ „NB I: Lazović i Rosi izabrani su za najbolje u sezoni”. Nemzeti Sport. 28. 5. 2017. 
  7. ^ „Upravljanje reprezentacijom preuzima Marko Rosi”. Hungarian Football Federation. 19. 6. 2018. 
  8. ^ „Knjiga: Ch Andrađ Gal: Marko Rosi - Italijanski posao u Mađarskoj”. Alexandra Kiadó (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  9. ^ UEFA.com. „Finska i Mađarska | UEFA Liga nacija 2019.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  10. ^ UEFA.com. „Mađarska i Grčka | UEFA Liga nacija 2019.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  11. ^ UEFA.com. „Grčka i Mađarska | UEFA Liga nacija 2019.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  12. ^ UEFA.com. „Mađarska i Estonija | UEFA Liga nacija 2019.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  13. ^ UEFA.com. „Grčka i Estonija | UEFA Liga nacija 2019.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  14. ^ UEFA.com. „Mađarska i Finska | UEFA Liga nacija 2019.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  15. ^ UEFA.com. „Slovačka i Mađarska | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  16. ^ UEFA.com. „Mađarska i Hrvatska | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  17. ^ UEFA.com. „Mađarska i Slovačka | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  18. ^ UEFA.com. „Vels i Mađarska | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  19. ^ UEFA.com. „Bugarska i Mađarska | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  20. ^ UEFA.com. „Island i Rumunija | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  21. ^ „Marko Rosi je takođe zaražen korona virusom”. 11. 11. 2020. 
  22. ^ UEFA.com. „Mađarska-Island | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  23. ^ „Mađarska 2 Island 1”. BBC Sport. 12. 11. 2020. Pristupljeno 13. 11. 2020. 
  24. ^ UEFA.com. „Turska i Mađarska | UEFA Liga nacija 2021.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  25. ^ UEFA.com. „Srbija i Mađarska | UEFA Liga nacija 2021.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  26. ^ UEFA.com. „Mađarska i Turska | UEFA Liga nacija 2021.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  27. ^ UEFA.com. „Mađarska i Engleska | UEFA Liga nacija 2023.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  28. ^ UEFA.com. „Engleska i Mađarska | UEFA Liga nacija 2023”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  29. ^ UEFA.com. „Nemačka i Mađarska | UEFA Liga nacija 2023”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  30. ^ UEFA.com. „Mađarska i Italija | UEFA Liga nacija 2023.”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  31. ^ nemzetisport.hu (2022-10-31). „Marko Rosi: Uspeh u Mađarskoj mi je promenio život - NSO”. NSO.hu (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  32. ^ nemzetisport.hu (2022-10-31). „Od „Izija” do filma o Rosiju: Predstavljamo tajnog asistenta Marka Rosija”. NSO.hu (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  33. ^ Marko Rosi na eu-football
  34. ^ nemzetisport.hu (2022-11-08). „Reprezentacija: Ne činim ti uslugu, Džudžak zaslužuje oproštajni meč”. NSO.hu (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  35. ^ Ádám, Antalics (2023-01-09). „Kristof Milak je sportista godine, Marko Rosi trener godine”. index.hu (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2024-01-09. 
  36. ^ nemzetisport.hu (2024). „Soboslai i Erdi su sportisti godine, Rosi je trener godine”. www.nemzetisport.hu (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2024-01-09. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Роси&oldid=27847226”