Pređi na sadržaj

Marta Džeferson Rendolf

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marta Džeferson Adams
Marta Džeferson Adams
Lični podaci
Puno imeMarta Džeferson Adams
Ime pri rođenjuMarta Džeferson
Datum rođenja(1772-09-27)27. septembar 1772.
Mesto rođenjaMontikelo, Virdžinija, Britanska Amerika
Datum smrti10. oktobar 1836.(1836-10-10) (64 god.)
Mesto smrtiOkrug Albemarl (Virdžinija),  Sjedinjene Američke Države
Državljanstvo Sjedinjene Američke Države
Religijaprotestantizam
Porodica
SupružnikTomas Men Randolf
Decatrinaestoro dece (vidi dole)
RoditeljiTomas Džeferson
Marta Vels Skelton
PorodicaDžeferson
4. mart 1801 — 4. mart 1809.
PredsednikTomas Džeferson
PrethodnikAbigejl Adams
NaslednikDoli Medison
Potpis

Marta "Petsi" Randolf (rođena Džeferson; 27. septembar 1772 – 10. oktobar 1836) je bila najstarija ćerka Tomasa Džefersona, trećeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, i njegove supruge Marte Vels Skelton. Rođena je u Montikelu u Virdžiniji.

Majka joj je umrla kada je imala 10 godina. U to vreme bile su žive samo njenih pet braći i sestara. Ona ih je sve nadživela. Poslednja sestra umrla joj je 1804. godine. Marta je boravila u blizini svog oca. Obrazovanje je stekla u manastirskoj školi u Parizu. Tečno je govorila pet jezika. Udala se za Tomasa Mana Randolfa Mlađeg, američkog političara i guvernera Virdžinije od 1819. do 1822. godine. Neformalno je bila "Prva dama" Sjedinjenih Država, tokom mandata svog oca.

Porodica, detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Marta Džeferson kao prva dama

Marta Džeferson je rođena 27. septembra 1772. godine u Montikelu[1], na imanju svog oca u Virdžiniji (tada Britanska Amerika). Roditelji su joj bili Tomas Džeferson i Marta Vels Skelton.[2] Baba i deda po ocu bili su joj Piter Džereson, plantažer i geodet i Džejn Randolf.[3][4] Baba i deda po majci bili su joj Džon Vels (1715—1773) i njegova prva supruga Marta Epes (1712—1748). Vels je bio advokat, trgovac robovima, poslovni agent i uspešni plantažer.[5] Za deset godina braka, Martini roditelji imali su šestoro dece: Marta "Petsi" (1772-1836); Džejn (1774—1775); sin koji je 1777. godine živeo samo nekoliko nedelja; Meri Vels "Poli" (1778-1804); Lusi Elizabet (1780—1781) i još jedna Lusi Elizabet (1782—1784).[6] Samo su Marta i Marija preživele više od nekoliko godina.[7]

Porodica je imala težak život. Petsi je u početku živela kod kuće. Njene studije podrazumevale su i časove plesa.[8] Kada je imala sedam godina, njen otac je postao guverner Virdžinije. Izabran je 1. juna 1779. godine i porodica je prvo živela u Vilijamsburgu. Vlada se preselila u Ričmond 1780. godine, te se i porodica Džeferson tamo preselila. Britanske trupe napredovale su ka Ričmondu maja 1781. godine, a zbog prethodnog upozorenja, Džeferson je pobegao u svoju seosku kuću.[8]

Majka joj je umrla 6. septembra 1782. godine, četiri meseca nakon rođenja Džefersonovog poslednjeg deteta, u 33. godini života. Kasnije je napisala da je u tim vremenima bila stalna saputnica i svedok očevog tugovanja za njenom majkom. Petsi je imala deset godina kada joj je majka umrla.[9][10]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Petsijev otac nije verovao u javne škole za devojčice, te je organizovao da njegova ćerka pohađa privatnu školu.[11] Između decembra 1782. i maja 1784. godine, Marta se sa porodicom ukrcala na brod za Francusku. Tamo je učila francuski jezik, učila ples, crtanje i muziku kod privatnih tutora, koji su dobijali propisan striktan dnevni raspored o tome kako bi obrazovanje svoje ćerke vodio Tomas Džeferson. Posebno je bio fokusiran na pravopis i higijenu, a obe stvari bile su bitne za stvaranje imidža prave dame sa moralnim ponašanjem i dikcijom.[8] U međuvremenu, otac joj je radio u Filadelfiji i čekao naređenje Kongresa da ode u Francusku.[8]

Opatija Pentemont

Martine mlađe sestre, Meri i Lusi, ostale su u Virdžiniji, sa članovima porodice, dok su Petsi i njen otac putovali u Boston, sa Džejmsom Hemingsom. Otplovili su za Pariz brodom Ceres 5. jula 1784. godine, a u Francusku su stigli 6. avgusta iste godine. Petsi je živela u Parizu sa svojim ocem od 12. do 17. godine, dok je on bio američki ambasador u Francuskoj. Džeferson ju je upisao u školu u opatiji Pentemont, nakon što je dobio garancije da su protestantski studenti izuzeti od veronauke. U ovom internatu, Petsi je učila aritmetiku, geografiju, svetsku istoriju i latinski jezik, kao i muziku i crtanje.[8] Na Petsi su duboko uticale četiri godine provedene u manastirskoj školi. Njeni vršnjaci bili su članovi francuske elite. Odgajana je u rimokatoličkom duhu i često je prisustvovala liturgijama. To je uticalo na njenu sposobnost da vodi duhovite, inteligentne razgovore. To će se odraziti i na vaspitanje njene dece.[12] Tokom studija, Petsi je naučila govoriti četiri jezika.[11] Njena Ćerka, Elen Randolf Kolidž je kasnije zabeležila da je majka "Često imala običaj da se osvrne na svoj boravak u manastiru ka [http://tjrs.monticello.org/letter/1961 o na period velike sreće i napetka".[13]

Njena mlađa sestra Lusi je oktobra 1784. godine umrla od velikog kašlja. Meri je otputovala sa Seli Hemings u Pariz, a potom se pridružila jula 1787. godine svojoj sestri u manastirskoj crkvi. Petsi i Meri su se zarazile tifusom tokom zime 1788. godine i živeli su sa ocem dok nisu ozdravile. U manastir su se vratile na proleće 1789. godine. Nakon što je Petsi izrazila želju za prelaskom u rimokatolicizam, Džeferson je vrlo brzo i nju i njenu sestru povukao iz manastirske škole. Petsi je uživala u društvenom životu, koji je podrazumevao i koncerte tokom leta.[8] U rezidenciji svoga oca u Parizu razgovarala je sa svetskim liderima. U septembru 1789. godine, nakon izbijanja Francuske revolucije, Tomas Džeferson je sa ćerkama otputovao nazad u Sjedinjene Države.[8]

Brak i porodica[uredi | uredi izvor]

Tomas Man Randolf, Martin suprug

Marta se 23. februara 1790. godine udala za Tomasa Mena Randolfa, mladog plantažera, u Montikelou. On je bio i njen rođak.[1] Ubrzo nakon njihovog braka, njen otac Tomas Džeferson dao je mladencima kao venčani poklon osam robova, uključujući i Moli Hemings, najstariju ćerku Meri Hemings.[14] Par je živeo prvo na imanju Randolfovih, u Varini, okrug Henriko, i imao je trinaestoro dece.[8] Za razliku od njenih braći i sestara, od kojih je svako umrlo u detinjstvu, Marina deca doživela su odraslo doba:

  • Ana Keri Randolf (1791—1826), udala se za Čarlsa Levisa Bankheda (1788—1833).[15]
  • Tomas Džeferson Randolf (1792-1875), oženio Džejn Holins Nikolas (1798—1871).[16]
  • Elen Vels Randolf (1794—1795), umrla mlada, tokom putovanja koga su organizovali Petsi i njen suprug, kako bi joj se zdravlje poboljšalo.[8]
  • Elen Vels Rnadolf (1796—1876), dobila ime po pokojnoj sestri. Bila je udata za Džozefa Kolidža (1798—1879).
  • Kornelija Džeferson Randolf (1799—1871), osnovala 1830-tih godina školu na Edž Hilu. Živela na imanju svog brata, gde je predavala slikanje, vajarstvo i crtanje. Nije se udavala.[17]
  • Virdžinija Džeferson Randolf (1801—1881), udala se za Nikolasa Filipa Trista (1800—1874).[18][19]
  • Meri Džeferson Randolf (1803—1876), živela na Edž Hilu i pomagala snahi Džejn da nadgleda domaćinstvo njenog brata Tomasa Džefersona Randolfa. Sa sestrom Kornelijom posećivala je kuće svoje braće i sestara u vreme bolesti. Nije se udavala.[20]
  • Džejms Medison Randolf (1806—1834), rođena u Predsedničkoj kući (današnja Bela kuća) 17. januara 1806. godine.[8]
  • Bendžamin Frenklin Randolf (1806—1871), oženio Seli Šampe Karter.[21]
  • Meriveter Levis Randolf (1810—1837), oženjen Elizabetom Martinon. Nakon njegove smrti, Martina se udala za Endrua Džeksona Donelsona, nećaka predsednika Endrua Džeksona.
  • Neimenovano dete (1811), umrlo mlado.
  • Septimija Ana Randolf (1814—1887), udata za Dejvida Skota Majklehama (umro 1849).[22]
  • Džordž Vit Randolf (1818—1867), nakratko 1862. godine bio ratni sekretar Konfederacije. Oženio Meri Elizabet Adams Pop.[23]
Unutrašnjost Martine sobe u Montekulu

Petsi je upravljala kućnim poslovima u Varini, na imanju svog oca u Montikelu 1790-tih godina.[8] Njen muž, sin Tomasa Mana Radolfa Starijeg, prijatelja Tomasa Džefersona, bio je dobar kandidat za Martinog supruga zbog više razloga. Njegova porodica, međutim, bila je predmet brojnih skandala. Neki od Randolfa su optuženi (kasnije oslobođeni) za ubistvo navodnog deteta Ričarda Randolfa.[8] Petsi je prisustvovala kao svedok u slučaju Komonvelt protiv Ričarda Randolfa 22. aprila 1793. godine.[8] Pored toga, njen svekar je izazvao skandal kada se oženio tinejdžerkom. Tomas Džeferson je prodao nekoliko parcela za plantažu Edž Hil. Tamo su izgradili kuću i počeli da žive početkom januara 1800. godine. Petsi je vodila domaćinstvo u Varini i Montikelu.[8] Decu je školovala od kuće.[1]

Petsi je nekoliko puta posetila Belu kuću (tada poznatu kao Predsedničku kuću) tokom mandata svoga oca. Tokom svoje posete od novembra 1802. do januara 1803. godine (sa sestrom i dvoje dece) i 1805-1806. godine (sa čitavom porodicom), služila je kao njegova domaćica i neformalna "Prva dama".[1][8] Organizovala je Džefersonov raspored i dočekivala njegove goste na prijemima u Beloj kući. Katarina Algor napominje da je kao poverenik svoga oca u Vašingtonu Marta bila veoma poštovana. Bila je poznata po svojoj inteligenciji i ulozi na društvenoj lestvici: "Kad god je bila u glavnom gradu, gospođa Randolf je bila glavni akter na bilo kom događaju kome je prisustvovala. Bez obzira na političke okolnosti, niko nije osporavao njeno pravo prvenstva".[24] U tom periodu, od 1803. do 1807. godine, njen suprug je služio u Predstavničkom domu u Vašingtonu.[8]

Petsijina sestra Meri Poli takođe je bila domaćica, sve dok nije umrla 1804. godine, tokom porođaja.[25] Politički aktivna Doli Medison takođe je obavljala dužnosti domaćina sa Džefersonom. Njen suprug Džejms Medison tada je bio državni sekretar, te je živela u Vašingtonu.[25] Peto dete Petsi, Džejms Medison Randolf, rođeno je u Predsedničkoj kući 17. januara 1806. godine.[8]

Petsi i njena deca živeli su uglavnom u Montikelou nakon penzionisanja Tomasa Džefersona 1809. godine.[1][8] Dok je njen suprug bio upravnik Virdžinije (1819—1822), ona je nastavila da živi u Montikelou. To je delimično odlučeno i radi uštede novca.[8] Vodila je domaćinstvo na plantažama. Imala je sopstvenu sobu u Montikelou gde je uglavnom boravila sama.[9] Njen suprug ju je povremeno posećivao. Zabrinuta zbog finansijskog stanja i gubitka prihoda, iako je njen suprug tokom Rata 1812. godine služio u vojsci, Marta je ubedila predsednika Džejmsa Monroa da mu stornira ubiranje poreza.[8] Sa troje dece: Meri, Kornelijom i Tomasom, uredila je prvu zbirku Džefersonovih spisa za objavljivanje. Pred kraj života Petsi se odvojila od supruga, koji je patio od alkoholizma i mentalne neuravnoteženosti.[26][27][28]

Stavovi o ropstvu[uredi | uredi izvor]

Čini se da je Petsi imala pomešana osećanja prema ropstvu. Kada je živela u Parizu, saznala je da postoje zemlje u kojima porobljavanje ljudi nije legalno, te je rekla svom ocu: "Svom svojom dušom želim da siromašni crnci budu oslobođeni".[29] Takođe je rekla da je osuđivala nepravedan tretman prema crncima i način na koji se podsticala okrutnost prema drugoj rasi kod belaca.[30] Pokušala je zadržati porobljene ljude sa svojim porodicama kada je mogla i oslobađala je neke robove, ali je sa druge strane porobljavala druge robove i koristila ih radi ekonomske dobiti. Prodavala ih je kada joj je bio potreban novac. Na primer, 1827. godine, nakon očeve smrti, prodala je 130 robova kako bi izmirila dugove. Kao rezultat, neke robovske porodice su razdvojene. Preostali porobljeni ljudi bili su njena najvrednija imovina. Prihodi su joj se povećavali usled njihovog rada. Prodala je još dva roba 1833. godine.[8]

Njen sin Tomas neuspešno je lobirao za plan da Virdžinija postepeno ukine ropstvo i iseli robove u Afriku. Predlog je podržala i Petsi. Takođe je razmatrala da i sama pređe u slobodnu državu. Iako je oslobodila nekoliko porobljenih ljudi, Petsi se tokom svog života oslanjala na njihov rad radi postizanja finansijske dobiti.[8]

Kasnije godine i smrt[uredi | uredi izvor]

Petsi je bila u velikim finansijskim problemima zbog dugova svog supruga, kao i svekra Tomasa Mena Randolfa Starijeg i svog oca Tomasa Džefersona. Oni su ostali zaduženi zbog pada vrednosti zemljišta, rizičnih investicija i propalih useva. Njen sin Tomas je 1826. godine kupio imanje Edž Hil.[8] Tomas Džeferson je umro 4. jula 1826. godine.[8] Montikelo je nasledila od svog oca iste godine, ali je istovremeno nasledila i njegove mnogobrojne dugove. Njen najstariji sin Tomas Radolf je bio izvršilac imanja. Osim pet robova oslobođenih prema očevoj volji, ostatak od 130 robova prodat je kako bi se izmirli dugovi.

Nakon Džefersonove smrti, Petsi je živela sa svojim najstarijim sinom Tomasom u Tuftonu.[1] Boravila je u kući svoje ćerke Elen i zeta Džozefa Kolidža u Bostonu od oktobra 1826. do maja 1828. godine. Sa sobom je vodila i dvoje najmlađe dece. Zatim je otišla svom suprugu juna 1828. godine i bila pored njegove samrtničke postelje. Muž joj je umro 20. juna iste godine.[8][8] Petsi je tada živela na ivici siromaštva.[24] Želeći da obezbedi opstanak svoje porodice, koja je uključivala i njene zetove, uz pomoć Margaret Bajard Smit, obezbedila im je uspešne karijere u Vašingtonu. Nakon muževljeve smrti živela je sa sinom na imanju u Edž Hilu do 29. novembra, a potom u Vašingtonu i Bostonu. Svoje preostale robove je zaposlila, kako bi obezbedila prihode. Imala je skromne prihode i od bankarskih akcija, koje su joj, u ime Džefersona, poklonile države Lujzijana i Južna Karolina.[8] Svaka država donirala je 10.000 dolara za njenu podršku.[8][31][32]

Dok je živela u Bostonu, sastavila je svoj testament 24. januara 1836. godine i vratila se na imanje u Edž Hilu jula 1836. godine.[8] Tamo je i umrla 10. oktobra 1836. godine.

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Marta Džeferson Randolf je glavni lik istorijskog romana "Prva američka ćerka" Stefana Draja i Laure Kamoi, objavljenog marta 2016. godine. Roman se bazira na Džefersonovim pismima.[33] U fulmu "Džeferson iz Pariza" iz 1995. godine Martu je glumila američka glumica Gvinet Paltrou.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ "Martha Jefferson Randolph". www.monticello.org. Retrieved January 6, 2020.
  2. ^ Kierner, Cynthia A (May 9, 2008). "Randolph, Martha Jefferson (1772–1836)". Encyclopedia Virginia. Retrieved January 6, 2020.
  3. ^ Malone, Dumas, ed. (1933). "Jefferson, Thomas". Dictionary of American Biography. 10. Charles Scribner's Sons. pp. 5–6.
  4. ^ Brodie, Fawn (1974). Thomas Jefferson: An Intimate History. W. W. Norton & Company. pp. 33–34. ISBN 978-0-393-31752-7
  5. ^ Tucker, George (1837). The Life of Thomas Jefferson, Third President of the United States; 2 vol. Carey, Lea & Blanchard.
  6. ^ Meacham, Jon (September 9, 2014). Thomas Jefferson: President and Philosopher. Random House Children's Books. pp. PT277. ISBN 978-0-385-38751-4
  7. ^ "Martha Wayles Skelton Jefferson". White House. Retrieved January 7, 2020.
  8. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž Kierner, Cynthia A (May 9, 2008). "Randolph, Martha Jefferson (1772–1836)". Encyclopedia Virginia. Retrieved January 6, 2020.
  9. ^ a b "Martha Jefferson Randolph's Room at Monticello". Monticello. Retrieved January 6, 2020.
  10. ^ Watson, Robert P.; Yon, Richard (2003). "The Unknown Presidential Wife: Martha Wayles Skelton Jefferson". Jefferson Legacy Foundation. Archived from the original on October 15, 2013. Retrieved January 7, 2012.
  11. ^ a b "Martha Jefferson Randolph - The Monticello Classroom". classroom.monticello.org. Retrieved January 6, 2020.
  12. ^ "The French Education of Martha Jefferson Randolph". Virginia Humanities. November 15, 2012. Retrieved January 7, 2020.
  13. ^ "Ellen W. Randolph Coolidge’s Memories of Martha Jefferson Randolph," in Jefferson Quotes and Family Letters Th. Jefferson's Monticello (website)], accessed June 30, 2019
  14. ^ Gordon-Reed, Annette (2009-09-08). The Hemingses of Monticello: An American Family. W. W. Norton & Company. p. 424. ISBN 978-0-393-07003-3
  15. ^ "Charles Lewis Bankhead". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.
  16. ^ "Jane Hollins Nicholas Randolph,". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.
  17. ^ "Cornelia Jefferson Randolph". www.monticello.org. Retrieved January 7, 2020.
  18. ^ "Nicholas Philip Trist". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.
  19. ^ Virginia Jefferson Randolph gravestone
  20. ^ "Mary Jefferson Randolph". www.monticello.org. Retrieved January 7, 2020.
  21. ^ "Benjamin Franklin Randolph". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.
  22. ^ "Septimia Ann Randolph Meikleham". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.
  23. ^ "George Wythe Randolph". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.
  24. ^ a b Allgor, Catherine (2000). Parlor Politics: In which the Ladies of Washington Help Build a City and a Government. University of Virginia Press. pp. 134. ISBN 978-0-8139-2118-1
  25. ^ a b "Martha Jefferson Randolph, Maria Jefferson Eppes, Dolley Madison". Miller Center, University of Virginia. October 4, 2016. Retrieved January 7, 2020.
  26. ^ Hart, Priscilla (October 5, 2009). "The Madhouse of Colonial Williamsburg: An Interview With Shomer Zwelling". History News Network. Retrieved March 7, 2011.
  27. ^ "Martha Wayles Skelton Jefferson Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. октобар 2018)" (2009) National First Ladies Library. Retrieved March 7, 2011
  28. ^ Nock, Albert Jay (1926). Jefferson. Ludwig von Mises Institute. p. 332. ISBN 978-1-61016-419-1
  29. ^ Gunning, Sally Cabot (September 17, 2016). "The Strange and Ironic Fates of Jefferson's Daughters". Retrieved January 7, 2020.
  30. ^ Kierner, Cynthia A. (2012-05-14). Martha Jefferson Randolph, Daughter of Monticello: Her Life and Times. Univ of North Carolina Press. p. 11. ISBN 978-0-8078-8250-4
  31. ^ Wayson, Billy L. (2013). Martha Jefferson Randolph: Republican Daughter and Plantation Mistress.
  32. ^ "Renewed Efforts Being Made to Preserve Monticello, Jefferson's Home". Evening Star. June 30, 1912. p. 53. Retrieved January 8, 2020 – via Newspapers.com.
  33. ^ Dray, Stephanie; Kamoie, Laura (2016). America's First Daughter. HarperCollins. ISBN 978-0-06-234726-8

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Billy L. Wayson, " 'Considerably different for her sex': A Plan of Reading for Martha Jefferson," The Libraries, Leadership, and Legacy of John Adams and Thomas Jefferson, Robert C. Baron and Conrad Edick Wright, eds. (Fulcrum Publishing and Massachusetts Historical Society, 2010)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Počasne titule
Prva dama Sjedinjenih Američkih Država
1801–1809
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марта_Џеферсон_Рендолф&oldid=27682573”