Mauzer C96

Mauzer C96
Mauzer C96 kalibra 9 mm
Vrsta	Pištolj
Poreklo	Nemačko carstvo
Upotreba
Upotreba u	Vermaht, Nemačka, Austrija
Bojno delovanje	Špansko-američki rat Bokserski ustanak Drugi burski rat Balkanski ratovi Prvi svetski rat Ruski građanski rat Drugi svetski rat Kineski građanski rat
Proizvodnja
Proizvođač	Mauzer nem. Mauser
Proizvedeno	oko 950.000 komada
Varijante	standardni, kratka cev, „Crvena 9-ka“ i automatski
Specifikacije
Masa	1,130 kg
Dužina	312 mm
Dužina cevi	140 mm
Kalibar	7,63 x 25 mm
Vrsta operacije	sistem kratkog trzaja
Način dejstva	pojedinačno, automatski
Brzina zrna	425 m/s
Maks. ef. domet	oko 200 m
Magacin	6, 10 ili 20 metaka
Nišan	pasivni

Mauzer C96 (nem. Construktion 96) je nemački poluatomatski pištolj, razvijen 1895. u fabrici čuvenog Paula Mauzera. Pištolj odlikuju duga cev, težina i mogućnost korišćenja magacina. U trenutku nastanka, pištolj C96 je bio revolucionarno oružje većeg kapaciteta i dometa.

Pištolj Mauzer C96 je korišćen u mnogim atentatima,a od kojih je najpoznatiji atentat na kralja Aleksandra.

Istorija

Prototip 1895.

Veruje se da su ovaj pištolj 1895. napravili radnici fabrike Mauzer, braća Fidel, Fridrih i Jozef Federle. Fidel Federle je radio na odeljenju za testiranje oružja i novi pištolj je dobio oznaku „P-7.63”,a nakon toga pištolj je patentiran na ime Paula Mauzera. Pištolj je patentiran u Nemačkoj 1895, a u Velikoj Britaniji 1896.

Tokom 1896. su proizvedeni prvi primerci,a već tokom 1897. počinje serijska proizvodnja pištolja koja će trajati sve do 1939. U tom periodu je samo u fabrici Mauzer proizvedeno oko milion primeraka.

Jedan od razloga zašto je ovaj pištolj stekao popularnost je njegova visoka efikasnost, pogotovu za to vreme. Naime za pištolj C96 se može reći da je savršeno oružje za samoodbranu ali i napad.

Zbog komplikovane proizvodnje, cena pištolja Mauzer C96 je bila relativno visoka. Pre Prvog svetskog rata jedan pištolj C96 je koštao oko 120 srpskih dinara dok je prosečna zarada u Srbiji bila 25 dinara mesečno.

Zanimljivo je da je kompanija Mauzer tokom dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka svoje inovacije na ovom pištolju patentirala upravo u Kraljevini Jugoslaviji koja je u to vreme bila najpouzdaniji partner velikih evropskih giganata u oblasti vojne industrije.

Upotreba

Mauzer C96 je često bio statusno oružje koje su oficiri sami kupovali od svoje plate pa se koristio u skoro svim sukobima sve do kraja Vijetnamskog rata. Međutim pojedine zemlje su naručivale određeni broj ovih pištolja za svoju vojsku, uglavnom mornaricu ili konjicu,a Kraljevina Srbija je početkom 20. veka kupila oko 1.000 komada koji su uglavnom bili podeljeni četnicima koji su se u to vreme u staroj Srbiji borili protiv turskih okupatora kao i protiv albanskih i bugarskih bandi.

Tokom drugog burskog rata Vinston Čerčil je tada nosio pištolj Mauzer C96 i to koristeći zabranjenu municiju zbog koje je bilo propisano streljanje svih koji je poseduju. Jednom prilikom kada su ga Buri zarobili, Čerčil je znao šta bi mu se moglo desiti pa je nekako uspeo da izvadi okvir iz džepa i da ga baci u travu dok niko ne primeti. Takođe Lorens od Arabije je nosio pištolj C96 tokom svoje kampanje na Arabijskom poluostrvu.

U Marseljskom atentatu, terorista Vlado Černozemski je koristio dva pištolja C96 i to specijalnu verziju koja je mogla da puca automatski . Kada je atentator pripucao, svi ostali su imali utisak da je to automat pa se prisutni narod uspaničio sve dok francuski žandarm nije sabljom ubio teroristu.

Zemlje korisnici

• Osmansko carstvo
• Kraljevina Italija
• Kraljevina Srbija
• Persija
• Nemačko carstvo
• Austrougarska
• Ruska Imperija
• Francuska
• Nacistička Nemačka
• Republika Kina
• Finska
• Sovjetski Savez

Vidi još

• Browning HP
• M1911

Spoljašnje veze

• Članak o C96