Pređi na sadržaj

Mahidevran

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mahidevran
Mahidevranin grob
Lični podaci
Druga imenaGulbahar
Datum rođenjaoko 1500.
Datum smrti3. februar 1581.(1581-02-03) (80/81 god.)
Mesto smrtiBursa, Osmansko carstvo
GrobTurbe princa Mustafe
Religijasunitski islam
Porodica
Potomstvoprinc Mustafa

Mahidevran hatun (osm. tur. ماه دوران; oko 1500 — Bursa, 3. februar 1581), poznata i kao Gulbahar hatun (osm. tur. کل بهار خاتون), bila je konkubina osmanskog sultana Sulejmana Veličanstvenog i majka princa Mustafe.

Značenje imena

[uredi | uredi izvor]

Mahidevranino ime (pers. ماه دوران) znači „ona koja je uvek lepa”, „ona čija lepota ne bledi” ili „lepota vremena” na persijskom. Drugo značenje njenog imena je „Mesec sreće”.[1] U nekim izvorima, njeno ime je Gulbahar (pers. گل بهار), gde „gul” znači „ruža”, a „bahar” znači „proleće” na turskom i perijskom.[2][3]

Titula i status

[uredi | uredi izvor]

Mahidevran je bila majka princa Mustafe, najstarijeg preživelog sina vladajućeg sultana. Imala je istaknuto mesto u haremu svog sina u Manisi. Iako je sultanija Hurem postala Sulejmanova miljenica i zakonita supruga, Mahidevran je držala status majke Sulejmanovog najstarijeg sina[4] i neke diplomate su je nazivale Sulejmanovom „prvom suprugom”, uprkos činjenici da nikada nisu bili u braku.[5] Sve dok Hurem nije dobila titulu sultanije, a kasnije haseki sultanije (nova titula stvorena za nju), sve žene su imale titulu hatun, što znači „dama” ili „gospođa”.[6] Stoga, Mahidevran nikada nije imala titulu sultanije u hijerarhiji harema, ali je kao majka najstarijeg sina imala čin baškadin.[7]

Poreklo i detinjstvo

[uredi | uredi izvor]

Malo se zna o Mahidevraninom ranom životu. Poznato je da je bila (verovatno hrišćanska) robinja koja je kasnije prešla u islam.[8] Nakon što je definitivno odbačena teorija da je bila čerkeska ili krimska princeza, njeno etničko poreklo je predmet kontroverzi. Neki savremeni mletački izvori, navode da je bila čerkeskog porekla.[9][10] Prema Nikolaju Jorgi, a u skladu sa nekim (neidentifikovanim) pričama, u kojima je bila „crnogorskog porekla”, ona je bila iz Crne Gore.[11][9] Nedokazana književna tradicija kaže da je bila Albanka, ćerka lokalnog kompozitora, i da je njeno prvobitno ime bilo Pranvere Rosne, što na albanskom znači „prolećna ruža”.[9]

Život sa Sulejmanom

[uredi | uredi izvor]

Bila je navedena među sedamnaest žena Sulejmanovog harema dok je on bio sandžakbeg Manise. Nije bila visoko rangirana konkubina, jer je zarađivala 4 akče dnevno zajedno sa još dve konkubine, dok su tri druge zarađivale 5 akči.[1] Mahidevran je rodila svoje jedino dete, Mustafu 1515. godine, dok su bili u Manisi gde je Sulejman bio vladar sandžaka.

Kada je Selim I umro 1520. godine, Sulejman se preselio u Istanbul, glavni grad Otomanskog carstva, zajedno sa svojom porodicom, da bi nasledio presto. Iste godine, Sulejman je izgubio svoja dva druga sina, devetogodišnjeg Mahmuda i novorođenče Murata, pa je Mustafa postao najstariji princ.[12] To je Mahidevran dalo povišen položaj, ali je rano u Sulejmanovoj vladavini naišla na novu suparnicu, Hurem, koja je ubrzo postala Sulejmanova miljenica, a kasnije i njegova haseki sultanija i zakonita supruga.[12][13] Bernardo Navađero je zabeležio da je Sulejmanu Mahidevran bila veoma dragocena u Topkapi haremu, zajedno sa Hurem.[14] Međutim, do 1526. on je prestao da obraća pažnju na Mahidevran i posvetio svoju punu naklonost Hurem.[15]

Hurem je rodila svog prvog sina Mehmeda 1521, a zatim Selima (budućeg sultana Selima II) 1524, uništivši Mahidevranin status majke jedinog sultanovog sina.[16] Suparništvo između dve žene delimično je potiskivala sultanija Hafsa, Sulejmanova majka.[17] Prema Navađerovom izveštaju, kao rezultat gorkog suparništva, izbila je tuča između dve žene, gde je Mahidevran prebila Hurem, što je razbesnelo Sulejmana.[18] Prema turskom istoričaru Nedžetu Sakaogluu, ove optužbe nisu bile istinite.

Pjetro Bragadin, ambasador u prvim godinama Sulejmanove vladavine, izvestio je da je Mustafa, dok su oboje još uvek boravili u carskoj palati u Istanbulu, bio „sva radost” njegove majke.[12]

Mustafa kao sandžakbeg

[uredi | uredi izvor]

Prema turskoj tradiciji, od svih prinčeva se očekivalo da u okviru svoje obuke rade kao sandžakbegovi. Mustafa je poslat u Manisu 1533. godine, na svečanoj ceremoniji, a Mahidevran ga je pratila.[19] Nasuprot tome, Hurem je ostala u palati dok su njeni sinovi bili poslani da upravljaju sandžacima.[20] Prema tradiciji, Mahidevran je bila na čelu Mustafinog prinčevskog harema. Do samog kraja života svog sina, nastojala je da ga zaštiti od političkih protivnika i najverovatnije je održavala mrežu doušnika da bi to činila.[12] Strani posmatrači Osmanlija, posebno ambasadori Mletačke republike, pomno su pratili osmansku dinastičku politiku; njihovi komentari o Mahidevran nagoveštavaju vitalnu ulogu koju igra prinčeva majka i njenu neophodnu posvećenost njegovoj dobrobiti.[12]

Veliki vezir Ibrahim-paša Pargalija takođe je bio snažan Mustafin pristalica. Prepiska između paše, Mahidevran i Mustafe, ukazuje na blizak i privržen odnos između njih. U svom pismu paši, Mahidevran u velikoj meri opisuje „sestrinstvo i bratstvo između porodica i krajnje iskreno prijateljstvo i nežno saosećanje”, koje su paša i njegova supruga pokazali.[21] Opisujući Mustafin dvor u Kara Amidu (Dijarbakir) u blizini granice sa Safavidom, Basano je napisao oko 1540. da je princ imao „divan i veličanstveni dvor, ništa manje od dvora njegovog oca” i da ga „njegova majka, koja je bila s njim, poučava tome kako da bude voljen od strane naroda”.[12] U jednom trenutku Mustafa se vratio u Manisu, a 1542. je prebačen u Amasiju.[12] Do 1546. godine još tri Sulejmanova sina su bila u igri, a nadmetanje za nasledstvo je počelo između četiri princa, iako će sultan živeti još dvadeset godina.[12]

Ambasador Bernado Navađero je u izveštaju iz 1553. opisao Mahidevranine napore da zaštiti svog sina: „Mustafa sa sobom ima svoju majku, koja se veoma trudi da ga čuva od trovanja i svakodnevno ga podseća da nema ništa drugo osim ovoga da izbegava, i priča se da on ima bezgranično poštovanje prema njoj”.[12] Mustafa je bio izuzetno popularan princ. Kada mu je bilo samo devet godina, taj venecijanski ambasador je izvestio da „ima izvanredan talenat, biće ratnik, janjičari ga mnogo vole i čini velike podvige”.[15] Godine 1553, kada je Mustafa imao trideset osam godina, Navađero je napisao: „Nemoguće je opisati koliko ga svi vole i žele kao naslednika prestola”.[15]

Glasine su govorile da je pred kraj Sulejmanove duge vladavine suparništvo između njegovih sinova postalo očigledno i da su Hurem i veliki vezir Rustem-paša okrenuli Sulejmana protiv Mustafe i Mustafa je optužen za izazivanje pobune. Međutim, nema dokaza o takvoj zaveri. Tokom kampanje protiv Safavidske Persije 1553. godine, Sulejman je naredio pogubljenje Mustafe[22] pod optužbom da je planirao da svrgne svog oca s prestola; njegova krivica za izdaju za koju je optužen od tada nije ni dokazana ni opovrgnuta.[15] Ambasador Trevisano je 1554. ispričao da je na dan kada je Mustafa pogubljen, Mahidevran poslala glasnika preko kog ga je upozorila na planove njegovog oca da ga ubije. Mustafa je, nažalost, ignorisao poruku; prema Trevisanu, on je dosledno odbijao da posluša upozorenja svojih prijatelja, pa čak i svoje majke.[15]

Kasnije godine i smrt

[uredi | uredi izvor]
Ulaz u Turbe princa Mustafe u Bursi, gde je Mahidevran sahranjena.

Nekoliko godina nakon pogubljenja sina, Mahidevran je živela teškim životom. Otišla je u Bursu, gde je sahranjen njen sin Mustafa i postala poslednja konkubina koja se povukla u Bursu. Manje srećna od svojih prethodnica i verovatno osramoćena pogubljenjem svog sina, nije bila u stanju da plaća kiriju za kuću u kojoj je živela, a njene sluge su bile izrugivane i varane na lokalnim pijacama.[15] Oko 1558. godine, Sulejmanov prijatelj iz detinjstva Jahja efendija predložio je Sulejmanu da se Mahidevran vrati u palatu, nakon što ga je zamolila da se zauzme za nju. Sulejman je doživeo Jahjin zahtev kao drzak, što je rezultiralo njegovim razrešenjem sa mesta učitelja.[23] Mahidevranina situacija se popravila kada joj je Selim II, Mustafin polubrat i Sulejmanov naslednik, platio dugove i kupio joj kuću, kada je stupio na presto. Konačno finansijski sigurna, Mahidevran je imala dovoljno prihoda da stvori zadužbinu za održavanje grobnice svog sina.[15]

Mahidevran je umrla 3. februara 1581. godine, nadživevši Sulejmana, Hurem i svu njihovu decu i sahranjena je u Mustafinoj grobnici.[15][24][25]

U popularnoj kulturi

[uredi | uredi izvor]
  • Pojavljuje se kao lik u više istorijskih romana.
  • U ukrajinskoj seriji Rokselana (1996−2003), tumačila ju je Natalija Gončarova.
  • U turskoj mini-seriji Sultanija Hurem (2003), tumačila ju je Hatidže Aslan.
  • U turskoj seriji Sulejman Veličanstveni (2011−2014), tumačila ju je Nur Fetahoglu. Usled brojnih istorijskih nepravilnosti u seriji, ovde je zovu haseki sultanija Mahidevran, iako prava Mahidevran nije nosila ni jednu ni drugu titulu.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Peirce 1993, str. 55.
  2. ^ Yermolenko 2013, str. 2.
  3. ^ Andrews, W.G.; Kalpakli, M. (2005). The Age of Beloveds: Love and the Beloved in Early-Modern Ottoman and European Culture and Society. Early modern cultural studies, 1500-1700. Duke University Press. str. 242. ISBN 978-0-8223-3424-8. 
  4. ^ Isom-Verhaaren, Christine; Schull, Kent F. (2016-04-11). Living in the Ottoman Realm: Empire and Identity, 13th to 20th Centuries (na jeziku: engleski). Indiana University Press. str. 152. ISBN 9780253019486. 
  5. ^ Freely, John (2001). Inside the Seraglio: private lives of the sultans in Istanbul. Penguin. str. 56. „The bailo also noted that Mustafa was the 'whole joy' of his mother Mahidevran, who was still Süleyman's birinci kadın, though she had been supplanted as haseki by Roxelana.” 
  6. ^ PEIRCE, LESLIE (2019). EMPRESS OF THE EAST : how a slave girl became queen of the ottoman empire. ICON BOOKS LTD. ISBN 978-1-78578-560-3. OCLC 1083138400. 
  7. ^ Mahidevran is described in academic history books (incl. Harem II by M. Çağatay Uluçay, p. 45, e.g., Mustafa'nin annesi Mahidevran baş kadinin mũeadelesi gelir by Pars Tuğlacı p. 189, 315 and in Tarih Dergisi, Issue 36 by İbrahim Horoz Basımevi, eg; Mustafa'nin annesi ve Kanuni'nin baş kadin olan Mahidevran Hatun... vya Gũlbahar Sultan p. 357) as Suleiman's consort.
  8. ^ A. D. Alderson, The structure of the Ottoman dynasty, Oxford: Clarendon, 1956, table XXX, citing Kâmil Kepcioglu, Tarihî Bilgiler ve Vesikalar in Vakıflar dergisi, Volume 2 p.405
  9. ^ a b v Dr Galina I Yermolenko, Roxolana in European Literature, History and Culture, pg.2, citing Navagero ("la circassa"), Trevisano ("una donna circassa") in Eugenio Alberi, ed. Relazioni degli ambasciatori veneti al Senato, ser. 3: Relazioni degli stati ottomani, 3 vols (Firenze [Florence: Società editrice fiorentina], 1840–1855), 1: 74–5, 77; 3: 115.
  10. ^ Marie Broxup (1996). The North Caucasus Barrier: The Russian Advance Towards the Muslim World. Hurst. ISBN 978-1-850-65305-9. p.29
  11. ^ Nicolae Jorga, Geschichte des Osmanischen Reiches, vol.2, 1909, p.344. The Turkish translation by Nilüfer Epçeli, ISBN 975-6480-19-X p.291, translates it by "Euboean".
  12. ^ a b v g d đ e ž z Peirce 1993, str. 55–56.
  13. ^ Yermolenko, Galina (april 2005). „Roxelana: "The Greatest Empresse of the East"”. DeSales University, Center Valley, Pennsylvania. 
  14. ^ Hughes, Sarah Shaver; Hughes p. 38, Brady (2015-04-29). Women in World History: V. 2: Readings from 1500 to the Present (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781317451822. 
  15. ^ a b v g d đ e ž Peirce 1993, str. 56.
  16. ^ „Encyclopedia of the Ottoman Empire”. Arhivirano iz originala 1. 6. 2008. g. Pristupljeno 18. 9. 2009. 
  17. ^ Selçuk Aksin Somel (2003). Historical Dictionary of the Ottoman Empire, Oxford. str. 123. ISBN 0-8108-4332-3. 
  18. ^ Peirce 1993, str. 59–60.
  19. ^ Peirce 1993, str. 61.
  20. ^ Sakaoğlu, Necdet (2007). Famous Ottoman women (na jeziku: engleski). Avea. str. 89. ISBN 9789757104773. 
  21. ^ Peirce 1993, str. 78.
  22. ^ Lord Kinross: The Ottoman Centuries, (Trans. by Nilifer Epçeli) Altın Kitaplar, İstanbul, (2008) ISBN 978-975-21-0955-1 p. 233.
  23. ^ Şahin 2023, str. 260.
  24. ^ Şahin 2023, str. 235.
  25. ^ Sakaoğlu 2012, str. 26—27.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Махидевран&oldid=28439205”