Manji likovi u Silmarilionu
„Silmarilion“ je kompleksno delo koje je Dž. R. R. Tolkin pisao celog života. U njemu se pojavljuje veliki broj likova. Ovde su date informacije o onim koji su zastupljeni u manjoj meri (neki od njih su samo jednom pomenuti).
Vilenjaci iz Valinora
[uredi | uredi izvor]Amaire
[uredi | uredi izvor]Amaire je bila Vilenjakinja u koju je bio zaljubljen Finrod Felagund. Ona je bila od roda Vanjara i nije pošla u izgnanstvo za njim. Nakon toga, Finrod je odlučio da se nikada neće ženiti.
Elemire
[uredi | uredi izvor]Elemire je bio jedan od Vanjara. Napisao je tužbalicu nad Dva Drveta Valinora nakon što ih je uništio Mračni gospodar Melkor (kasnije poznat kao Morgot). Ona se zvala Aldudenie i bila je poznata svim Vilenjacima.
Earvena
[uredi | uredi izvor]Earvena je bila ćerka Olvea, kralja Telera, poslednje grupe Vilenjaka koja je stigla u Valinor. Zajedno sa ocem živela je u gradu Alkvalondeu. Earvenu je za ženu uzeo Finarfin, treći sin Finvea, Uzvišenog kralja Noldora. Njihova deca su bila Finrod Felagund, Orodret, Aignor, Angrod i Galadrijela. Kako je kralj Tingol bio brat Olvea, i samim tim Earvenin stric, samo njenoj deci je bio dozvoljen ulazak u Dorijat kad su stigli u Srednju zemlju.
Elenve
[uredi | uredi izvor]Elenve je bila žena kralja Turgona, valadara Gondolina. Njihova ćerka je bila Idrila. Elenve je pošla u Srednju zemlju zajedno sa ostalim Noldorima i pratila je Fingolfina, Turgonovog oca. Međutim, nestala je prilikom prelaska Helkaraksea, surovih ledenih prostranstava na severu.
Indis
[uredi | uredi izvor]Indis je bila druga žena Uzvišenog kralja Noldora, Finvea. To je bio jedini slučaj u istoriji da se jedan Vilenjak ženio dva puta. Indis je bila od roda Vanjara, bliska rođaka Uzvišenog kralja svih Vilenjaka, Ingvea. Imala je kosu boje zlata i bila je visoka i lepa. Nakon smrti njegove prve žene, Mirijele, Finve je ponovo bio srećan. Indis mu je rodila dva sina: Fingolfina i Finarfina. Međutim, Feanor, Finveov sin iz prvog braka, nije bio zadovoljan očevom ženidbom i nije voleo Indis i njene sinove.
Mahtan
[uredi | uredi izvor]Mahtan je bio otac Nerdanele, Feanorove žene. Pripadao je Noldorima, drugoj grupi Vilenjaka koja je stigla u Valinor. Mahtan je bio jedan od najvećih Vilin-kovača, a svoj zanat je naučio od Vale Aulea. Veštini obrade matela je podučio i Feanora, ali je kasnije zažalio zbog toga, jer su dela njegovog zeta prouzrokovala mnoge nesreće.
Nerdanela
[uredi | uredi izvor]Nerdanela je bila žena Feanorova. Imali su sedmoricu sinova. Nerdanela je bila ćerka Mahtana, jednog od najveštijih Vilin-kovača, koji je Feanora podučio svom zanatu. Bila je jake volje poput Feanora, ali i strpljivija i umela je da obuzda plahovitu narav svoga muža. Međutim, Feanorovi kasniji postupci su je ražalostili, i njih dvoje su se udaljili.
Rumil
[uredi | uredi izvor]Rumil je bio vilenjački učenjak koji je prvi izmislio rune. Živeo je u gradu Tuni. Njegov rad je kasnije usavršio Feanor.
Vilenjaci iz Gondolina
[uredi | uredi izvor]Aranve
[uredi | uredi izvor]Aranve je bio otac Voronveov. O njemu nije otkriveno više podataka.
Voronve
[uredi | uredi izvor]Voronve je bio podanik Turgona, kralja Gondolina. Turgon je za vreme ratova protiv Morgota poslao sedam brodova za Valinor, kako bi zamolio Valare da oproste Vilenjacima i pomognu im u borbi. Međutim, samo jedan mornar od svih sedam brodova se spasao i nije poginuo u oluji. To je bio Voronve. Njega je iz vode spasio Vala Ulmo i izbacio ga na obalu. Voronve se posle toga vratio u Gondolin, prenevši Turgonu vesti o neuspeloj misiji. Mnogo godina kasnije, Ulmo je naredio Čoveku Tuoru da ode kralju Turgonu i prenese mu njegovu poruku. Ulaz u Gondolin je bio skriven. Srećom, Tuor je naišao na Voronvea, koji ga je, čuvši ko ga šalje, bez protivljenja poveo u tajni grad.
Glorfindel
[uredi | uredi izvor]Glorfindel je, zajedno sa Ehtelionom, bio jedan od zapovednika vojske kralja Turgona. Borio se u Bici nebrojenih suza protiv Morgotove vojske i čuvao odstupnicu kralju, koji se preko reke Sirion povlačio u svoj skriveni grad Gondolin. Prilikom pada i uništavanja Gondolina, Glorfindel je pobegao tajnim putem, zajedno sa Idrilom, Turgonovom ćerkom, njenim mužem Tuorom i preživelim narodom. Dok su prelazili preko prevoja Kirit Toronat, napao ih je jedan od Morgotovih Balroga. Dvoboj između Glorfindela i Balroga smatran je jednim od najvećih podviga Vilenjaka u starini. Završio se tako što su obojica pali u ponor i poginuli. Tako je ostatku naroda Gondolina omogućen prolaz. Glorfindelovo ime je značilo „Zlatokosi“.
Ehtelion
[uredi | uredi izvor]Ehtelion je bio Vilin-lord od Gondolina i vojskovođa kralja Turgona. U Bici nebrojenih suza zajedno sa Glorfindelom je branio svoga kralja dok se on povlačio sa bojnog polja. Kada je Morgotova vojska napala Gondolin, Ehtelion je bio jedan od branilaca. Na kraljevom trgu se borio protiv Gotomoga, vođe Balroga i komandanta vojske Mračnog gospodara. Jedan drugog su ubili u tom dvoboju.
Vilenjaci iz Nargotronda
[uredi | uredi izvor]Guilin
[uredi | uredi izvor]Guilin je bio Vilenjak iz Nargotronda, otac Gelmira i Gvindora. O njemu nije otkriveno više podataka.
Gelmir
[uredi | uredi izvor]Gelmir je bio sin Guilina i brat Gvindora. Živeo je u Nargotrondu i borio se protiv Morgota u Bitki iznenadnog plamena. Tu su ga zarobili i oslepeli. Godinama kasnije, prilikom vilenjačke opsade Morgotove tvrđave, Gelmir je iznesen pred vojsku i surovo ubijen odsecanjem udova. Njegov brat Gvidor, koji se borio u vojsci kralja Fingona, je tada u besu napao Morgotovu vojsku, a za njim su krenuli i ostali Vilenjaci, tako upavši u Morgotovu zamku.
Gvindor
[uredi | uredi izvor]Gvindor je bio sin Guilina i brat Gelmira. Živeo je u Nargotrondu, skrivenom kraljevstvu Vilenjaka. Kada je Maidros, sin Feanorov, počeo da skuplja vojsku za napad na Morgotovu tvrđavu, kralj Nargotronda, Orodret, nije hteo da se odazove pozivu zbog besa na Feanorove srodnike. Međutim, protiv njegove volje, Gvindor je sakupio Vilenjake i otišao u boj. Tu je prisustvovao surovom ubistvu svog brata Gelmira i, ne mogavši da se obuzda, jurnuo na neprijateljevu vojsku, stigavši do samih kapija Morgotove tvrđave, kada je zarobljen i odveden u zatočeništvo. Dugo je radio u rudnicima severa, ali je jednom prilikom uspeo da se oslobodi i pobegne. Dok je putovao ka Nargotrondu, zastao je da se odmori i tada ga je pronašao Beleg Jaki Luk. On je bio Vilenjak iz Dorijata, u poteri za Orcima, koji su zarobili njegovog prijatelja, Čoveka Turina. Gvindor je nevoljno pomogao Belegu da spase Turina. Dok su Orci spavali, njih dvojica su se ušunjali u njihov logor. Međutim, Turin je, pomislivši da su oni neprijatelji, ubio Belega. Shvativši šta je učinio, pao je u duboko očajanje. Gvindor ga je tada odveo na Ivirinovo jezero, gde se Turin izlečio i osvestio.
Gvindor je nakon toga poveo Turina u Nargotrond, kralju Orodretu. Usled godina zatočeništva, bio je samo bleda senka svog nekadašnjeg izgleda. Međutim, prepoznala ga je Finduilas, Orodretova ćerka. Gvindor i ona su, pre njegovog odlaska u bitku, bili zaljubljeni jedno u drugo. Gvindor je radosno dočekan, ali, po Turinovoj želji, nije otkrio njegov identitet. Kako je vreme prolazilo, Turin je postao značajna ličnost u Nargotrondu, mada je bio Čovek. Finduilas je prestala da voli Gvindora i zaljubila se u Turina. Gvindor, koji ju je neizmerno voleo, rekao joj je da slobodno prati svoja osećanja, ali ju je upozorio da se čuva Turinove uklete sudbine. Tako je otkrio ko je misteriozni Čovek. Ipak, Vilenjaci su ga još više poštovali, jer je bio sin Hurina, velikog borca Ljudi. Turin je na većima ubeđivao Orodreta da se bori protiv Morgotovih slugu, ali mi se Gvindor suprotstavljao, želeći da Nargotrond ostane skriven. Međutim, sve više je gubio svoj ugled i niko nije slušao njegove savete. Tako se Nargotrond otkrio i jednom prilikom Morgot je poslao veliku vojsku na čelu sa zmajem Glaurungom, u napad na Vilenjake. U toj bici Gvindor je zadobio smrtnu ranu. Sa bojnog polja ga je spasao Turin. Gvindor mu je poručio da spase Finduilas, pošto će jedino ona moći da zaustavi njegovu kob. Potom je podlegao ranama i umro.
Edrahil
[uredi | uredi izvor]Edrahil je bio velikaš Nargotronda. Pratio je kralja Finroda Felagunda i Berena u njihovom pohodu da donesu jedan dragulj Silmaril iz Morgotove krune. Na njegovu inicijativu, kralj Finrod je za namesnika odabrao svog brata Orodreta. Edrahila je, zajedno sa ostalim pratiocima, uhvatio Morgotov sluga Sauron. Ubio ga je vukodlak u Sauronovoj tamnici, jer nije hteo da izda svog kralja.
Vilenjaci iz Dorijata
[uredi | uredi izvor]Dairon
[uredi | uredi izvor]Dairon je bio Vilenjak iz Dorijata, Tingolovog kraljevstva. On je bio minstrel i glavni učenjak te zemlje. Prvi je u Srednjoj zemlji izmislio rune, koje su više prihvatili Patuljci nego njegov narod. Dairon je takođe, zajedno sa Mablungom, bio predstavnik Dorijata na velikoj svetkovini Vilenjaka koju je priredio Uzvišeni kralj Fingolfin. Velika Daironova ljubav i inspiracija za njegovu muziku bila je Lutijena Tinuvijela, ćerka kralja Tingola. Kada je otkrio njene sastanke sa Čovekom Berenom, izdao ju je njenom ocu. To je kasnije prouzrokovalu Berenovu potragu za Silmarilom. Lutijena je želela da mu pomogne i obratila se za pomoć Daironu, ali ju je on ponovo izdao i naveo kralja da je zatvori. Kada je ona uspela da pobegne, a potom nestala bez traga, Dairon je, misleći da je poginula, napustio Dorijat i otišao na istok zemlje, gde je sam stvarao tužbalice za Lutijenom. Niko ga više nije video. Smatran je za najvećeg minstrela u Srednjoj zemlji.
Nimlota
[uredi | uredi izvor]Nimlota je bila Vilenjakinja iz Dorijata i rođaka Keleborna, muža Gospe Galadrijele. Dior, sin Berena i Lutijene, ju je uzeo za ženu. Imali su dva sina, Elureda i Elurina, i ćerku Elvingu. Dior i Nimlota su u početku živeli u Osirijandu sa Berenom i Lutijenom. Kada je kralj Tingol od Dorijata ubijen, Dior je, kao njegov unuk, otišao da ga nasledi. Sa sobom je poveo Nimlotu i decu. Međutim, Nimlota je sa mužem i sinovima poginula u napada Feanorovih sinova na Dorijat, što je bio pokušaj oduzimanja dragulja Silmarila.
Sairos
[uredi | uredi izvor]Sairos je bio jedan od Nandora, naroda koji su predvodili Lenve i Denetor. Međutim, on se doselio u Dorijat i vremenom postao visoko cenjen u kraljevom savetu. Kada je Tingol uzeo da odgaja Čoveka Turina kao svog sina, Sairos mu je pozavideo na časti koju je uživao. Zato je jednom prilikom uvredio Turinov narod, prvenstveno njegove žene. Turin ga je u besu pogodio jednim ćupom i ozbiljno ga povredio. Sledećeg dana Sairos je sačekao Turina u zasedi i napao ga, ali je bio nadvladan i nateran da nag trči kroz šumu kao progonjena zver. Tom prilikom je pao i polomio vrat. Zbog ovoga je Turin sebe smatrao odmetnikom i zauvek napustio Tingolovo kraljevstvo.
Ostali Vilenjaci
[uredi | uredi izvor]Gelmir i Arminas
[uredi | uredi izvor]Vilenjak Kirdan Brodograditelj, koji je živeo na obalama mora, je jednom prilikom primio poruku Vale Ulmoa za kralja Orodreta. On je poslao dva glasnika, Gelmira i Arminasa, da je prenesu. Ulmo je poručio Orodretu da su se Orci namnožili i da ne bi trebalo da napušta svoje skriveno kraljevstvo jer će ga to samo odvesti u propast.
Anail
[uredi | uredi izvor]Anail je bio jedan od Sivih Vilenjaka. Njemu je Rijana, žena Čoveka Huora, dala na staranje njenog tek rođenog sina Tuora. To je učinila jer je Huor poginuo u bici i Tuor nije imao bezbednog mesta za život. Anail je odgajao Tuora do njegove osme godine, kada su Sive Vilenjake napali Istočnjaci i ubili ih, a Tuora odveli u ropstvo.
Lenve
[uredi | uredi izvor]Lenve je bio jedan od najstarijih Vilenjaka u Ardi, pošto se zajedno sa Ingveom, Olveom i Tingolom probudio kraj jezera Kujvijenen. Kada su Vilenjaci krenuli na zapad, prema Valinoru, Lenve je pošao sa trećom grupom, Telerima, koje su predvodili braća Olve i Elve (kasnije Tingol). Međutim, on je stalno zaostajao na putu i na kraju se, nevoljan da napusti Srednju zemlju, odvojio i poveo mnoge Vilenjake sa sobom. Oni su dobili naziv Nandori i živeli su u blizini reka. Lenveov sin bio je Denetor, koji je kasnije pomagao u borbi protiv Morgota.
Denetor
[uredi | uredi izvor]Denetor je bio sin Lenvea i vođa Nandora, Vilenjaka koji su se odvojili od Telera. Mnogo godina pošto je njegov otac napustio marš ka Valinoru, Denetor je, čuvši za moć i veličinu kralja Tingola od Dorijata, poželeo da se nastani na njegovoj teritoriji. Zato je poveo svoj narod u Belerijand. Tingol ga je primio kao starog rođaka i Nandori su se naselili u Osirijandu. Kada je Mračni gospodar Morgot zaratio protiv Tingola, Denetor mu je sa svojim ratnicima priskočio u pomoć. Međutim, bili su slabo naoružani i pali su boreći se na brdu Amon Ereb. Kasnije je Tingol surovo osvetio Denetorovu smrt, uništivši neprijateljsku armiju.
Earendilovi moreplovci
[uredi | uredi izvor]Earendil je bio sin Idrile i Tuora i bio je najveći moreplovac u istoriji Arde. On je bio jedini koji je uspeo da, prošavši kroz mnoge opasnosti, stigne do Valinora, zemlje Valara, i izmoli ih za pomoć u ratu protiv Morgota. Na svim putovanjima pratila su ga tri verna moreplovca. Njihova imena su bila Falatar, Erelont i Airandir, znan i kao „Morska Lutalica“. Njih trojica su ostali da čekaju Earendila na obalama Neumirućih Zemalja, a kasnije su ih Valari poslali nazad u Srednju zemlju. Nisu nikada više videli svog gospodara.
Numenorski kraljevi
[uredi | uredi izvor]U „Silmarilionu“ se pominje nekoliko vladara ostrva Numenor, ali je samo Ar-Farazon među zastupljenijim likovima. Sledi spisak pomenutih kraljeva poređanih po vremenu njihove vladavine.
Tar-Elendil
[uredi | uredi izvor]Tar-Elendil je bio četvrti kralj Numenora. Njegovo ime značilo je „Vilin-prijatelj“. Potomci Tar-Elendila bili su znani kao Gospodari od Andunije i bili su najpoštovaniji posle kraljevske porodice.
Tar-Minastir
[uredi | uredi izvor]Tar-Minastir je bio jedanaesti kralj Numenora. U njegovo vreme Sauron je ratovao protiv Vilenjaka u Srednjoj zemlji. Tar-Minastir je poslao vojnu pomoć vilenjačkom kralju Gil-galadu, i oni su uspeli da poraze neprijatelja. Od tada je Sauron zamrzeo Numenor i počeo da kuje planove o njegovom uništenju. Tar-Minastir je takođe podigao kulu na svome ostrvu, na brdu Oromet. Odatle je mogao da vidi dolaze li brodovi Valara sa zapada.
Tar-Kirjatan
[uredi | uredi izvor]Tar-Kirjatan je bio dvanaesti kralj Numenora. Bio je ohol i želeo bogatstvo, te je nametnuo danak ljudima Srednje zemlje. Njegov nadimak je bio „Brodograditelj“.
Tar-Atanamir
[uredi | uredi izvor]Tar-Atanamir je bio sin Tar-Kirjatana i trinaesti kralj Numenora. Za vreme njegove vladavine, Numenorejci su postali nezadovoljni zbog svoje smrtnosti. Oni su, doduše, živeli mnogo duže od običnih ljudi, ali im se činilo nepravednim da Valari i Vilenjaci imaju večan život, koji je njima uskraćen. Tada su Valari poslali svoje glasnike Tar-Atanamiru i upozorili ga da se ne meša u odluke vrhovnog božanstva Iluvatara, koji je Ljudima dao smrtnost kao dar, a ne kao kaznu. Takođe su pokušali da ih odgovore od dolaska u Neumiruće Zemlje, pošto se njihova priroda ne bi promenila i svejedno bi umrli. Tar-Atanamir nije bio zadovoljan ovim savetom. On je bio prvi od kraljeva Numenora koji nije u pravo vreme prepustio svoj presto sinu i „grčevito se držao za život“ čak i kada mu je svakoj životnoj radosti došao kraj. Ipak, za vreme Tar-Atanamira ostrvo Numenor je doživelo vrhunac svog blaženstva.
Tar-Ankalimon
[uredi | uredi izvor]Tar-Ankalimon je bio sin Tar-Atanamira i četrnaesti kralj Numenora. Za vreme njegove vladavine Numenorejci su se podelili u dve struje: jedni su bili „Kraljevi ljudi“, koji su podržavali kralja i bili nezadovoljni Valarima i Vilenjacima; drugi su nosili ime „Elendili“ (Vilin-prijatelji) i ostali su verni Gospodarima Zapada. Posle kraja Tar-Ankalimonove vladavine, Numenorejci su prestali da posećuju sveto mesto posvećeno Iluvataru.
Ar-Adunakor
[uredi | uredi izvor]Ar-Adunakor je bio dvadeseti kralj Numenora. On je prvi pokazao otvoreno neprijateljstvo prema Vilenjacima, odabravši svoje ime na jeziku Ljudi, a ne Vilenjaka (otuda više nije bilo vilenjačkog prefiksa Tar- u imenima vladara). Ipak, zabeležena je i vilenjačka varijanta njegovog imena — Herunumen. Ar-Adunakorovo ime je u prevodu značilo „Gospodar Zapada“. Ono je izgledalo preoholo Elendilima, prijateljima Vilenjaka. Oni su se tada našli u teškom iskušenju, između odanosti kraljevskoj dinastiji i poštovanja stanovnika Neumirućih Zemlja.
Ar-Sakaltor
[uredi | uredi izvor]Ar-Sakaltor je bio dvadeset drugi kralj Numenora i otac Ar-Gimilzorov. O njemu nije otkriveno više podataka.
Ar-Gimilzor
[uredi | uredi izvor]Ar-Gimilzor je bio dvadeset treći kralj Numenora i najveći protivnik Vilin-prijatelja. On je zabranio upotrebu Vilin-jezika, prestao da se stara o Belom drvetu, koje je bilo poklon od Valara, i kažnjavao one koji su prijateljski dočekivali brodove iz Neumirućih Zemalja. Naredio je svim Elendilima da se presele na istok ostrva, kako bi bili što dalje od Valara. Ar-Gimilzor je bio oženjen Inzilbetom, jednom od Elendila. Imali su dvoje dece, ali ne i ljubav u svom braku, zbog svojih suprotnih stavova.
Tar-Palantir
[uredi | uredi izvor]Tar-Palantir je bio dvadeset četvrti kralj Numenora. Njegovo ime je značilo „Dalekovidi“. Bio je sin Ar-Gimilzora i Inzilbete i rođen je kao Inziladun. Međutim, on nije vodio politiku svoga oca i želeo je mir sa Valarima i Vilenjacima. Zbog toga je ponovo dodao vilenjački prefiks Tar- svom imenu i prestao da proganja Vilin-prijatelje. Posećivao je Iluvatarovo svetilište i starao se o Belom drvetu. Često je odlazio na kulu Tar-Minastira da vidi stižu li brodovi Vilenjaka sa zapada. Ipak, njegova dobra dela nisu bila dovoljna da ublaže gnev Valara nad njegovom rasom zbog dela prethodnih kraljeva. Veliki protivnik Tar-Palantira bio je njegov brat Gimilkad, koji je zastupao neprijateljsku politiku prema Vilenjacima. Nakon njegove smrti, planove o preotimanju vlasti je nasledio njegov sin Farazon. Tar-Palantir je ubrzo presvisnuo od tuge zbog ponašanja svog naroda i umro.
Tar-Mirijela
[uredi | uredi izvor]Tar-Mirijela je bila ćerka Tar-Palantira i trebalo je da nasledi očev presto. Međutim, njome se nasilno oženio njen brat od strica Farazon, koji je tada dobio kraljevsku titulu i prozvao se Ar-Farazon. Svojoj ženi je promenio ime u Ar-Zimrafel. Ar-Farazon je nastavo politiku svoga dede Ar-Gimilzora i počeo da proganja Vilin-prijatelje. On će kasnije postati odgovoran za bes Iluvatara i potop ostrva Numenor. Mirijela je tom prilikom pokušala da se popne na vrh planine Meneltarme, gde se nalazilo Iluvatarovo svetilište, ali ju je potopio veliki talas i odneo u dubine.
Drugi likovi vezani za Numenor
[uredi | uredi izvor]Amandil
[uredi | uredi izvor]Amandil je bio potomak Elrosa, prvog vladara Numenora. Njegov sin je bio Elendil, a unuci Izildur i Anarion. Amandil nije bio kralj, ali je upravljao je gradom Anduinom. Bio je plemenitog roda i veliki kapetan brodova, te je uživao poštovanje svih Numenorejaca. Amandil je bio jedan od Vilin-prijatelja, ali je uprkos tome bio drag kralju Ar-Farazonu i učestvovao je u njegovom savetu. Međutim, kada je kralj na svoje ostrvo kao zarobljenika iz Srednje zemlje doveo Saurona, Amandil se našao u nemilosti. Sauron je hteo da ubedi Ar-Farazona da napadne zemlju Valara, Valinor, kako bi prisvojio besmrtnost. Njegova prava namera je da izazove gnev Valara i uništenje Numenora. Amandil je, kao Vilin-prijatelj i verni poštovalac Valara, izbačen iz saveta. Sauron je ubrzo stekao veliki uticaj nad kraljem i naveo ga da poseče Belo drvo, poklon iz Neumirućih Zemalja. Amandil je želeo da to spreči, i njegov unuk Izildur se jedne noći iskrao i ukrao mladicu Drveta, koju će kasnije posaditi u Srednjoj zemlji. U međuvremenu, Amandil se povukao u luku Romenu, gde je okupio sve Vilin-prijatelje. Kada je saznao za kraljev plan da napadne Valinor, odlučio je da isplovi pre njega i zamoli Valare za milost i pomoć. Odabrao je samo trojicu slugu da idu sa njim. Pre nego što je otišao, poručio je Elendilu da će i on morati uskoro da napusti Numenor i da treba da povede sve Vilin-prijatelje sa sobom, kako bi se spasao od posledica kraljeve ludosti. Amnadil se nikada nije vratio i nije se saznalo šta mu se desilo tokom plovidve. Neposredno pre uništenja Numenora, Elendil je poslušao savet svog oca i otplovio u Srednju zemlju. Sa sobom je poneo Palantire, začarane kamenove pomoću kojih je mogao da vidi udaljene stvari, koje su Amandilu poklonili Vilenjaci.
Gimilkad
[uredi | uredi izvor]Gimilkad je bio mlađi sin kralja Ar-Gilmizora i otac kralja Ar-Farazona. Delio je stavove svog oca i bio protivnik Vilenjaka i Valara. Međutim, po pravilu nasleđivanja, kraljevsku krunu je dobio Gimilkadov stariji brat, Tar-Palantir, koji je bio Vilin-prijatelj. Gimilkad je oko sebe okupio „Kraljeve Ljude“, koji su bili protiv obnavljanja dobrih odnosa sa Vilenjacima. Gimilkad je bio veliki protivnik svoga brata i radio je protiv njega javno i tajno. Međutim, kako su prestali da poštuju Valare, dug život darovan Numenorejacima se smanjivao. Gimilkad je umro sa 98 godina, što je po merilima njegovog naroda bilo veoma rano. Međutim, njegov sin Farazon je nasledio očeve planove, postao kralj i kasnije doveo do propasti Numenora.
Earendur
[uredi | uredi izvor]Earendur je bio jedan od velikaša grada Anduine za vreme kralja Ar-Sakaltora. On je pripadao Vilin-prijateljima. Njegova sestra je bila Lindorije, čija se ćerka Inzilbeta udala za Ar-Gimilzora.
Lindorije
[uredi | uredi izvor]Lindorije je bila sestra Earendura, velikaša grada Anduine. Njena ćerka Inzilbeta se udala za kralja Ar-Gimilzora.
Silmarijena
[uredi | uredi izvor]Silmarijena je bila ćerka Tar-Elendila, četvrtog kralja Numenora. Ona je bila pretkinja gospodara Anduine, direktnih naslednika kralja Elrosa. Među njima su bili Amandil i Elendil.
Fuinar i Herumor
[uredi | uredi izvor]Za vreme boravka na ostrvu Numenor, Sauron je na svoju stranu prideobio mnoge Ljude. Oni su napravili tvrđave u Srednjoj zemlji. Tamo su boravili i tako preživeli uništenje Numenora. Nakon povratka Saurona u Srednju zemlju, postali su njegove sluge. Najznačajniji među njima bili su Fuinar i Herumor, koji su gospodarili Haradrimima, narodom koji je živeo na jugu.
Istočnjaci
[uredi | uredi izvor]Istočnjaci su se prvi put pojavili u Belerijandu nakon Bitke iznenadnog plamena i pogibije kralja Fingolfina. Bili su tamnoputi ili žute kože, niski i zdepasti. Neki su bili pod vlašću Mračnog gospodara Morgota i došli su na njegov poziv. Drugi su, pak, došli privučeni pričama o blaženstvu na zapadu. Neki su i pomagali Vilenjacima u budućim ratovima.
Bor
[uredi | uredi izvor]Bor je, zajedno sa Ulfangom, bio najveći poglavar Istočnjaka koji su stigli u Belerijand. Njegovi sinovi su bili Borlad, Borlah i Bortand. Bor je, zajedno sa svojim sinovima i narodom, bio veran Maidrosu i Magloru, sinovima Feanorovim, i na njihovoj strani se borio protiv Mračnog gospodara.
Borlad, Borlah i Bortand
[uredi | uredi izvor]Borlad, Borlah i Bortand su bili sinovi Bora, velikog poglavara Istočnjaka. Zajedno sa svojim ocem ostali su verni sinovima Feanorovim, Maidrosu i Magloru, i borili se protiv Mračnog gospodara Morgota. Sva trojica su poginuli u Bici nebrojenih suza, ubivši pritom izdajničke Istočnjake, Ulfasta i Ulvarta.
Broda
[uredi | uredi izvor]Broda je bio Istočnjak koji je živeo u Hitlumu, i za ženu uzeo Airin, rođaku Huora. Airin je tajno pomagala Hurinovoj ženi Morveni i njenoj deci. Nakon što je Turin, Hurinov sin, odrastao, vratio se u svoj rodni kraj u potrazi za majkom i sestrom. Kako ih nije našao, otišao je na Brodin dvor, gde je bila gozba. Airin mu je rekla da su Morvena i Nijenora odavno otišle u potrazi za njim. Tada se Turin oslobodio čarolije koju je na njega bacio zmaj Glaurung, i u besu na Morvenine tlačitelje ubio Brodu i ostale Istočnjake na njegovoj gozbi, a zatim pobegao.
Lorgan
[uredi | uredi izvor]Lorgan je bio poglavica Istočnjaka iz Hitluma, kojije zarobio Tuora, sina Huorovog. Kada je Tuor pobegao, načinio je toliko štete Istočnjacima da je Lorgan ucenio njegovu glavu, ali nikada nije uspeo da ga uhvati.
Ulfang
[uredi | uredi izvor]Ulfang je, zajedno sa Borom, bio najveći poglavar Istočnjaka u Belerijandu. Bio je znan i kao Ulfang Crni. Imao je tri sina: Uldora, Ulfasta i Ulvarta. Ulfang je pratio Feanorovog sina Karantira u Bici nabrojenih suza, ali je tajno bio potčinjen Mračnom gospodaru Morgotu. Tokom bitke, Ulfangovi sinovi su prešli na Morgotovu stranu i napali Vilenjake. Njihova izdaja je bila uzrok potaza vilenjačke vojske. Ulfangovi potomci su se i u kasnijim godinama borili na strani Mračnog gospodara.
Uldor, Ulfast i Ulvart
[uredi | uredi izvor]Uldor, Ulfast i Ulvart su bili sinovi Ulfanga Crnog i izdali su Vilenjake u Bici nebrojenih suza, prešavši na Morgotovu stranu. Uldora, vođu izdaje, je ubio Maglor, Feanorov sin, a Ulfasta i Ulvarta su ubili sinovi Bora, Istočnjaci koji su bili odani Vilenjacima. Uldorova izdaja je bila uzrok izgubljene bitke za Vilenjake.
Izildurovi sinovi
[uredi | uredi izvor]Izildur, potomak Elrosa, prvog kralja Numenora, je imao četiri sina. Nakon što je prisvojio Sauronov Jedinstveni Prsten, Izildur se na Radosnim poljima sukobio sa Orcima. Tu je izgubio život, zajedno sa sinovima Elendurom, Aratanom i Kirjonom. Međutim, najmlađi sin, Valandil, nije učestvovao u toj bici, već je ostao u Rivendalu sa svojom majkom. On je kasnije preuzeo presto Arnora. Međutim, njegovo kraljevstvo je vremenom nestalo, a loza izumrla.
Kraljevi Gondora i Arnora
[uredi | uredi izvor]Earendur
[uredi | uredi izvor]Earendur je bio sedmi kralj Arnora nakon Valandila, sina Izildurovog. U njegovo vreme kraljevstvo se raspalo i njegov narod se odselio u mala gospodstva, gde su brzo izumirali.
Meneldil
[uredi | uredi izvor]Melendil je bio sin Anariona, Izildurovog brata. Bio je kralj Gondora, ali je njegova loza se vremenom slabila i ugasila se.
Telemnar
[uredi | uredi izvor]Telemnar je bio dvadeset treći kralj Gondora. Za vreme njegove vlasti došla je bolest sa istoka i pokosila kralja i njegovu decu i mnoge druge njegove ljude. Tvrđave na granicama zemlje Mordor su opustele, i sluge Saurona, Nazguli, su se ponovo okupili u njoj.
Earnil
[uredi | uredi izvor]Earnil je bio trideset drugi kralj Gondora i otac Earnura. Za vreme njegove vlasti, Nazguli su zauzeli Minas Itil, koji je promenio ime u Minas Morgul, Kula Vradžbina. Grad Ozgilijat je opusteo i postao ruševina. Ipak, glavni grad Gondora, Minas Anor, je i dalje bio jak i promenio je ime u Minas Tirit.
Earnur
[uredi | uredi izvor]Earnur je bio trideset treći i poslednji kralj Gondora. On je otišao u borbu sa gospodarem Minas Morgula, ali je na prevaru zarobljen i odveden unutar kule. Otada ga niko nije video. Earnur nije ostavio naslednika i loza raljeva Gondora se ugasila.
Mardil
[uredi | uredi izvor]Mardil, zvani Verni, je nakon gašenja loze kraljeva kao namesnik vladao Gondorom, čekajući naslednika prestola, koji je živeo na severu.
Barahirovi pratioci
[uredi | uredi izvor]Kada je Mračni gospodar Morgot uništio pripadnike dinastije Beora Starog, ostalo je još samo trinaestorica ljudi. To su bili direktan potomak Beora, Barahir, njegov sin Beren, rođaci Baragund i Belagund i devetorica odanih slugu. Oni su svi ostali proslavljeni u pesmama i zadali mnogo štete Morgotovoj vojsci, sve dok ih putem izdaje nisu otkrili i uništili. Tih devetorica slugu bili su:
- Radruin
- Dairun
- Dagnir
- Ragnor
- Gildor
- Artad
- Urtel
- Hataldir Mladi
Gorlim
[uredi | uredi izvor]Gorlim, sin Angrimov, takođe zvani i Nesrećni, je bio jedanod devet Barahirovih pratilaca na Dortonionu. Imao je ženu Ejlinelu. Međutim, kada se vratio iz rata, našao je svoju kuću opljačkanu i napuštenu. Otad je bio najljući i najbezumniji saputnik Barahirov, u želji da se osveti. Međutim, gajio je nade da mu je žena živa, pošto nije saznao ništa o njenoj sudbini. Tajno je posećivao svoju kuću misleći da će se Ejlinela možda vratiti. Jednom je zaista ugledao svetlost na prozoru i svoju ženu untra, ali to je bila samo iluzija koju je stvorio Sauron, sluga Mračnog gospodara. Tako je on uhvatio Gorlima u zamku i zatražio od njega da mu otkrije lokaciju Barahirove družine. Zauzvrat mu je ponudio ponovni susret sa njegovom ženom. Poverovavši da je Ejlinela zarobljena, Gorlim je izdao svog gospodara. Sauron mu je otkrio da je Ejlinela umrla, ali da će on ipak dobiti ponovni susret sa njom. Zatim ga je surovo ubio. Kasnije su Morgotove sluge napale i ubile sve članove Barahirove družine, osim Berena.
Ostali Ljudi
[uredi | uredi izvor]Airin
[uredi | uredi izvor]Airin je bila rođaka junaka Ljudi, Hurina. Bila je udata za Istočnjaka Brodu, koga je ubio Turin Turambar. Nakon Hurinovog zarobljeništva, Airin je tajno pomagala njegovoj ženi Morveni i njenoj deci.
Glirhuin
[uredi | uredi izvor]Glirhuin je bio prorok i svirač na harfi iz Bretila. Kada je ugledao nadgrobni spomenik Morvene, žene Hurina, sačinio je pesmu koja je govorila da „Kamen nesrećnih“ (tj. grob) Mračni gospodar Morgot nikad neće moći da okrnavi niti će biti srušen. To se ispostavilo tačnim, iako je grob sa celim Belerijandom potonuo u more na kraju prvog razdoblja.
Dorlas
[uredi | uredi izvor]Dorlas je bio jedan od vođa naroda Haladina u Bretilu. Tu je dočeao Turina Turambara i ispričao mu o smrti Orodretove ćerke Finduilas. Godinama kasnije, kada je zmaj Glaurung napao njihovu zemlju, Dorlas je krenuo sa Turinom da ga ubije, ali se na putu pokolebao i nije imao hrabrosti da nastavi dalje. Ubio je Brandir Hromi, potomak naroda Haletinog.
Lalait
[uredi | uredi izvor]Lalait je bila prva ćerka Morvene i Hurina. Njeno ime je značilo Smeh i njen brat Turin ju je mnogo voleo. Međutim, kada joj je bilo tri godine, Lalit je umrla od kuge koja je došla u Hitlum.
Ohtar
[uredi | uredi izvor]Ohtar je bio štitonoša kralja Izildura. Njegovo ime je značilo „Ratnik“. Nakon smrti svog gospodara doneo je krhotine mača Narsila u Rivendal. Bio je jedan od trojice ljudi koji je preživeo napad na Izildura.
Poluvilenjaci
[uredi | uredi izvor]Elured i Elurin
[uredi | uredi izvor]Elured i Elurin su bili sinovi Diora i braća Elvinge. Njihovi preci su bili Tingol i Melijana, kao i njihova ćerka Lutijena Tinuvijela, koja je bila udata za Čoveka Berena. Nakon Tingolovog ubistva, Dior je postao vladar njegovog kraljevstva Dorijata. Tamo je došao iz Osirijanda, povevši sa sobom svoju decu. Elured i Elurin su, međutim, poginuli kada su Feanorovi sinovi napali Dorijat u potrazi za Silmarilom. Eluredovo ime je značilo „Naslednik Elua (Tingola)“, a Elurinovo „Sećanje na Elua (Tingola)“.
Patuljci
[uredi | uredi izvor]Durin
[uredi | uredi izvor]Durin je bio jedan od Sedam Otaca Patuljaka, prvih pripadnika tog naroda koji su se pojavili na svetu. Stvorio ih je Aule, jedan od Valara. Durin i njegov narod živeli su u Kazad-dumu (Moriji) i bili u prijateljskim odnosima sa Vilenjacima. U ratovima protiv Saurona, potomci Durina su se borili na strani Vilenjaka i Ljudi.
Ibun
[uredi | uredi izvor]Ibun je bio jedan od sinova Mima, Sitnog Patuljka. Njegov brat je bio Kim, koga su ubili Turinovi ljudi. Ibun je pomogao svome ocu u vođenju poslova njihove kuće.
Kim
[uredi | uredi izvor]Kim je bio jedan od sinova Mima, Sitnog Patuljka. Njegov brat je bio Ibun. Kima su ubili Turinovi ljudi.
Mim
[uredi | uredi izvor]Mim je jedan od Sitnih Patuljaka. To su bili pripadnici patuljačkog naroda na istoku, koji su proterani i došli u Belerijand. Vremenom su postali niži rastom i kovačko umeće im se umanjilo. Međutim, oni su prvi počeli da kopaju pećine kraljevstva Nargotrond, gde su se kasnije naselili Vilenjaci. Mim je bio vrlo star i živeo je u pećinama Amon Ruda zajedno sa svojim sinovima Kimom i Ibunom. Jednom prilikom je na njih trojicu naišla odmetnička družina Čoveka Turina. Oni su ubili Kima i zarobili Mima, koji je zamolio Turina da mu poštedi život u zamenu za boravak družine u njegovom domu. Turin je na to pristao. Od tada se Mimov dom zvao Bar-en-Danved, Kuća Otkupa. Mim se sprijateljio sa Turinom i pričao mu o istoriji svog naroda. Turin se pokajao zbog ubistva Mimovog sina. Međutim, jednom prilikom je Kuću Otkupa našao Vilenjak Beleg, Turinov prijatelj. On je ostao da boravi zajedno sa družinom, što nije odgovaralo Mimu, koji nije voleo Vilenjake. Mima i njegovog sina su jednom prilikom zarobili Orci koji su tragali za Turinom. Mim je obećao da će im otkriti njegovo boravište ako mu poštede život. Tako su Orci zarobili Turina i pobili njegovu družinu. Vilenjak Beleg je preživeo iako se pravio da je mrtav. Mim je hteo da ga dokrajči, ali ga je Beleg pobedio i preoteo mu mač, na šta je Patuljak pobegao.
Mim se kasnije, nakon Turinove smrti, nastanio u Nargotrondu, pošto su ga Vilenjaci napustili. Tamo je živeo sam, prisvojivši velika bogatstva tog kraljevstva. Posle dugo vremena Turinov ostareli otac Hurin je pušten iz Morgotovog zatočeništva. On je došao u Nargotrond, otkrivši da su Vilenjaci otišli. Tu je sreo Mima i, znajući da je on izdao njegovog sina, ubio ga, mada ga je Patuljak preklinjao da mu poštedi život.
Telhar
[uredi | uredi izvor]Telhar je bio najslavniji kovač patuljačkog grada Nogroda. Njegove tvorevine bile su bodež Angrist, kojim je Beren izvadio Silmaril iz Morgotove krune, i Narsil, mač kralja Elendila koji je odsekao Jedinstveni Prsten sa Sauronove ruke.
Životinje i demoni
[uredi | uredi izvor]Draugluin
[uredi | uredi izvor]Draugluin je bio praotac i vođa svih vukodlaka koje je uzgajio Morgot. Kada je Morgotv sluga, Sauron, zauzeo kulu Minas Tirit, poveo je sa sobom vukodlake, uključujući i Draugluina. Godinama kasnije, u Sauronovoj tamnici našao se Čovek Beren. Njegova ljubav, Vilenjakinja Lutijena Tinuvijela, je došla da ga spasi. Sauron je slao mnoge vukodlake na nju, ali sa Lutijenom je bio Huan, lovački pas iz Valinora, koji ih je sve pobeđivao. Na kraju je iz kule izašao i Draugluin i njegov dvoboj sa Huanom je bio dug i žestok. Ipak, na kraju, Huan je odneo pobedu i Draugluin je pobegao nazad Sauronu i pred njegovim nogama izustio reči: „Huan je ovde“, a potom uginuo. Vukodlakovu kožu je kasnije Beren navukao na sebe i tako se maskirao prilikom ulaska u Angband, Morgotovu tvrđavu.
Karharot
[uredi | uredi izvor]Karharot je bio čudovišni vuk, jedan od potomaka Draugluinovih. Njegovo ime je značilo „Crveno Ždrelo“, a zvali su ga i Anfauglir, „Žedne Čeljusti“. Karharot je uz pomoć Morgotovih moći narastao do užasavajućih razmera i postao je večito gladan i željan proždiranja. Morgot ga je postavio da čuva kapiju njegove tvrđave, Angbanda. Međutim, kada su došli Beren i Lutijena Tinuvijela, čija je misija bila da povrate jedan dragulj Silmaril iz Morgotove krune, Vilenjakinja je bacila čini na Karharota i onesvestila ga. Beren i Lutijena su uspeli da uzmu Silmaril, ali, dok su se vraćali, Karharot, koji se bio povratio, ga je odgrizao iz Čovekove ruke. Od tada se Beren zvao Jednoruki. Silmaril je pekao Karharota iznutra, jer je imao moć da sprži sve što je zlo. Vuk je poludeo od bola i počeo da beži, uskoro ušavši u šumu Dorijat, kraljevstvo Vilenjaka. Svi su se razbežali pred njim, ali su lovci kralja Tingola, zajedno sa Berenom, izjahali da mu se suprotstave. Vuk ih je napao, zamalo ubivši Berena i Tingola. Međutim, Huan, pas Valinora, je bio sa njima i započeo je dvoboj sa Karharotom, a njihov lavež je mrvio sve stene. Na kraju su jedan drugog usmrtili. Silmaril je posle toga povraćen iz vukove utrobe.
Nahar
[uredi | uredi izvor]Nahar je bio konj Oromea, jednog od Valara. Bio je beo poput snega, a u tami je svetlucao poput srebra. Nahar je bio prvi koji je čuo zvukove probuđenih Vilenjaka. Na njemu je Orome uvek jahao kada je išao u lov po Srednjoj zemlji, i na njemu je predvodio Vilenjake koji su dolazili u Valinor. Zvuk Naharovog galopa bio je zastrašujuć za sva bića.
Rohalor
[uredi | uredi izvor]Rohalor je bio konj Fingolfina, uzvišenog kralja Noldora. Na njemu je Vilenjak odjahao u svoj poslednji boj, protiv Mračnog gospodara Morgota.
Turingvetil
[uredi | uredi izvor]Turingvetil je bila Sauronov sluga i prenosila je poruke između njega i Morgota. Uzimala je oblik slepog miša. Njenu kožu je uzela Lutijena Tinuvijela kako bi se maskirala i ušla u Angband.
Huan
[uredi | uredi izvor]Huan je bio lovački pas poreklom iz Neumirućih Zemalja. Nekada je služio Oreomea, jednog od Valara, ali ga je on poklonio Vilenjaku Kelegormu, Feanorovom sinu. Huan je bio veran i pratio je Kelegorma u Srednju zemlju prilikom bekstva Noldora iz Valinora. Imao je istančan vid i njuh i nikada nije spavao. Razumeo je govor Vilenjaka i Ljudi, ali mu je bilo dato da za života samo triput progovori. Kada su, jednom prilikom, Kelegorm i njegov brat Kurufin išli u lov, Huan je pronašao Vilenjakinju Lutijenu Tinuvijelu, koja je išla da izbavi svog verenika, Čoveka Berena, iz Sauronove tamnice. Verujući da će joj Kelegorm i Kurufin pomoći u tome, Lutijena je pošla sa njima u kraljevstvo Nargotrond, gde su obitavali. Međutim, Kelegorm, koji se zaljubio u nju, ju je tamo zatvorio, nadajući se da će moći da se oženi njome. Huan se sažalio na Lutijenu i redovno je dolazio ispred vrata njene tamnice. Jednom prilikom je progovorio prvi put i izneo joj plan za bekstvo. Nakon što su napustili Nargotrond, Huan joj je dozvolio da ga zajaše i nosio ju je do Sauronovog ostrva. Tamo se borio sa svim vukodlacima koje je Sauron slao na njih, a zatim i sa samim Sauronom, koji je uzeo vučje obličije. Huanu nikakva magija nije mogla da naudi i on je savladao svog protivnika. Sauron je, ne bi li se izbavio, prepustio Lutijeni vlast nad svojim ostrvom i pobegao.
Nakon oslobađanja Berena, Huan se vratio svome gospodaru Kelegormu u Nargotrond. Međutim, Kelegorm i Kurufin su ubrzo proterani odatle, kao izdajnici koji su želeli da preuzmu vlast. Dok su jahali ka zemljama svoga brata Maidrosa, Vilenjaci su naišli na Berena i Lutijenu u šumi Bretil. Pokušali su da ubiju Berena i zarobe Lutijenu, ali se Huan okrenuo protiv svog gospodara i napao ga. Kelegorm i Kurufin su ubrzo pobegli, ali Beren je bio smrtno ranjen. Huan je pomogao Lutijeni dok ga je negovala i na kraju uspela da ga povrati. Kada se oporavio, Beren je želeo da nastavi svoju misiju i da povrati jedan dragulj Silmaril iz krune Mračnog gospodara Morgota. Nije hteo da povede Lutijenu sa sobom, kako je ne bi doveo u opasnost. Međutim, Huan je tada progovorio po drugi put i rekao Berenu da je Vilenjakinina sudbina vezana za njegovu i da više ne može da je spase smrti, koja će doći pre ili kasnije. Potom ih je napustio, a Beren je dozovolio Lutijeni da pođe sa njim.
Beren i Lutijena su uspeli da ukradu Silmaril iz Morgotove tvrđave, ali je njega u povratku ranio vuk Karharot. Huan je poslao orla Torondora da ih spase, a zatim je sa Lutijenom po drugi put negovao Berena, kome je ruka bila odgrizena. Karharot je, poludevši od bola koji mu je zadavao Silmaril koji je progutao, provalio u vilenjačku šumu Dorijat. Kralj te zemlje i Lutijenin otac Tingol je krenuo u lov na njega, zajedno sa Huanom i Berenom. Dvoboj Huana i Karharota je bio legendaran. Na kraju su jedan drugog smrtno ranili, a Huan je legao pored umirućeg Berena i po treći i poslednji put progovorio rekavši: „Zbogom“. Zatim je uginuo.