Pređi na sadržaj

Medicinski univerzitet Azerbejdžana

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Medicinski univerzitet Azerbejdžana
Tipdržavni
Osnivanje9. maj 1930.
RektorGeraй Geraйbeйli
Broj zaposlenih1.000
Broj studenata8.000
LokacijaBaku,  Azerbejdžan
Veb-sajthttps://amu.edu.az/

Medicinski univerzitet Azerbejdžana osnovan 1930. godine, jedan je od najvećih državnih univerziteta u Azerbejdžanu.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Obuka visokokvalifikovanog medicinskog osoblja u Azerbejdžanu počela je u septembru 1919. godine, nakon donošenja odluke Parlamenta Demokratske Republike Azerbejdžana da se osnuje državni univerzitet u Bakuu sa četiri fakulteta, uključujući i medicinski. Za kratko vreme organizovana je Specijalna pripremna komisija pod rukovodstvom istaknutog hirurga, profesora V. I. Razumovskog,[1] koja je u avgustu 1919.godine održala prijemni ispiti i primila prvu klasu studenata – budućih lekara.

Vodeću ulogu u razvoju Instituta imali su naučnici-profesori: I. Širokogorov , S. Davidenkov , F. N. Iljin , L. Levin, N. Ušinski , K. Malinovski i drugi.[1] Prvih 30 studenata koji su dobili plemićku titulu doktora pušteno je 1922. godine. Među njima su bile i dve mlade Azerbejdžanke: Adilja hanum Šahtahtinskaja, kasnije prvi doktor nauka, profesor, i Džejran hanum Sultanova, u budućnosti poznata praktičarka. Iz instituta izlaze prvi nacionalni naučni i pedagoški kadrovi: M. Mirkasimov, M. A. Topčibašev , A. M. Alijev, I. M. Ismail-zade i mnogi drugi.

Od prvih dana rada instituta država je donela odluku da organizuje sektor sa nastavom na azerbejdžanskom jeziku. Do tog vremena stvorena su nova odeljenja, objavljeni su prvi udžbenici i priručnici na nacionalnom jeziku, koji su alužili za podučavanje više hiljada azerbejdžanskih dečaka i devojčica.

Značajan korak u razvoju sistema obuke medicinskog i naučnog medicinskog osoblja bila je Uredba Saveta narodnih komesara Azerbejdžanske SSR od 9. maja 1930. godine (br. 287/99) o reorganizaciji medicinskog fakulteta u Bakuu. Ovom Uredbom Univerzitet je transformisan u samostalni medicinski institut sa dva fakulteta: medicinskim i preventivno-higijenski.

Prvi rektor medicinskog instituta bio je M. N. Kadirli (1930). Nakon toga, institutom su predvodili:

  • N. D. Mammadli (1931-1932),
  • A. M. Alijev (1932-1934),
  • M. D. Husejnov (1934-1935),
  • A. M. Alijev (1935-1938),
  • M. A. Alijev (1932-194).
  • Z. M. Mammadov (1943-1946),
  • B. A. Eivazov (1946-1964),
  • H. Hasanov (1964-1968),
  • B. Majidov (1968-1972),
  • Guliieva Z. T. (1972-1983),
  • Z. D. Mamedov (1972-1983),
  • Z. D. Mamedov (1964-1968 ).
  • B. Məcidov (1968 – 1972)
  • Z. Quliyeva (1972 – 1983)
  • Y. Məmmədov (1983 – 1992)
  • Əhliman Əmiraslanov (1992 – 2015)
  • Gəray Gəraybəyli (2016 - Hal-hazırda).[1]

Medicinski institut nije prestao sa radom ni tokom Velikog otadžbinskog rata. Institut je obučavao lekare za front, a pružao je i veliku praktičnu pomoć evakuacionim bolnicama. U periodu od 1941 do 1944. Institut je obučio 2.082 lekara.

Dana 29. april 1957. godine Azerbejdžanski medicinski institut je na osnovu Ukaza Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Azerbejdžanske SSR, dobio ime po javnoj ličnosti, lekaru i piscu Narimanu Narimanovu. Sve dalje aktivnosti Instituta bile su vezane za njegovo ime.

Od 1992. do 2016. rektora univerziteta je bio profesor A. T. Amiraslanov, dobitnik Državne nagrade, redovni član Poljske akademije nauka, član Udruženja svetskih onkologa i Evropskog udruženja rekonstruktivne hirurgije, zaslužni naučnik, doktor medicinskih nauka, redovni član Nacionalne akademije nauka Azerbejdžana. Za novog rektora univerziteta 2016. godine imenovan je Garaj Garajbejli, glavni psihijatar Republike Azerbejdžan.[2]

U jesen 2013. godine upriličeno je otvaranje Edukativno-hirurške klinike Univerziteta.[3]

Struktura[uredi | uredi izvor]

Više od 8 hiljada studenata studira na univerzitetu, dok Azerbejdžanski medicinski univerzitet ima 7 obrazovnih ustanova, 6 fakulteta i 75 odeljenja .

Azerbejdžanski medicinski univerzitet je do 2011. godine imao i 7. fakultet – pedijatrijski, koji je od školske 2011/2012. godine ukinut i pripojen medicinskom fakultetu.[4]

Na 75 katedri Univerziteta rade:

  • 2 akademika,
  • 1 dopisni član,
  • 15 zaslužnih naučnih radnika,
  • 21 zaslužni doktor,
  • 118 profesora,
  • 248 vanrednih profesora,
  • 513 asistenata,
  • 212 nastavnika različitih specijalnosti,
  • 142 doktora i
  • 692 naučnih kandidata.

Univerzitet svake godine upisuje 1.200 studenata na različitim fakultetima u trajanju od:

  • opšta medicina - 6 godina,
  • stomatologija - 5 godina,
  • medicinsko-biološki fakultet - 5 godina,
  • medicinski i preventivni fakultet - 6 godina,
  • vojnomedicinski fakultet – 5 godina,
  • farmaceutski fakultet – 4 godine
  • diplomirani, magistar – 2 godine,
  • bolničar – 2 godine.

Među studentima je i 60 stranaca iz Azije, Afrike, Latinske Amerike.

Za smeštaj studente i postdiplomaca tokom studija postoji 8 studenstkih domova koji su u mogućnosti da obezbede smeštaj za sve nerezidente.

Studentima su na raspolaaganju sportski kompleks sa bazenom, teretane i mnogo različitih sportskih sekcija.

Univerzitetska biblioteka raspolaže sa oko 800.000 primeraka nastavne i naučne literature.

Trenutno, univerzitet ima i rekreativni centar „Tabib” na obali Kaspijskog jezera u selu Nabran.

U okviru univerziteta postoje i anatomski muzeji, kao klinička baza (onkologije, terapije, stomatologije).[5]

Vojnomedicinski fakultet osnovan je pod okriljem Azerbejdžanskog medicinskog univerziteta u cilju pripreme profesionalnih vojnomedicinskih oficira za potrebe Oružanih snaga u skladu sa ukazom predsednika Republike Azerbejdžan u cilju „unapređenja obuke rezervnih oficira VS“ od 25. maja 2000. Trajanje studija je 2 godine. Od avgusta 2000. godine za prijem na ovaj fakultet biraju se muški kandidati Medicinskog univerziteta koji su završili četvrtu godinu terapijsko-profilaktičkog, pedijatrijskog i stomatološkog fakulteta. U okviru Vojnomedicinskog fakulteta funkcionišu i kursevi kako bi se osigurala načela doslednosti medicinskih oficira. U skladu sa zahtevima „Zakona o obrazovanju Republike Azerbejdžan“ od školske 2011/2012. godine na vojnomedicinskom fakultetu Azerbejdžanskog medicinskog univerziteta funkcioniši napredni kursevi za 11 zanimanja u cilju daljeg usavršavanja vojnih lekara.[6]

Fakulteti[uredi | uredi izvor]

  • medicinski I
  • medicinski II
  • stomatološki
  • farmaceutski
  • opšti zdravstveni
  • vojno-medicinski (od 2000. godine).[6]

Spoljni odnosi[uredi | uredi izvor]

U zimu 2013. godine doneta je odluka o osnivanju Inovativnog multidisciplinarnog centra za razvoj virtuelnih laboratorija iz biologije i medicine.[7] U projektu učestvuju državni univerzitet Tbilisi , Univerzitet Volongong , Univerzitet L'Akvila ( Italija ), Univerzitet u Brestu ( Francuska ), Gruzijski univerzitet David Agmašenebeli, Državni univerzitet u Bakuu , Nacionalni univerzitet u Odesi, Nacionalni univerzitet u Lavovu.[8]

U proleće 2017. čelnici Azerbejdžanskog medicinskog univerziteta (AMU) i Univerziteta Koč (Republika Turska) potpisali su memorandum o saradnji. Jedna od glavnih tačaka memoranduma bila je saglasnost na međusobnu razmenu lekara, kao i bolesnika.[9]

U jesen 2018. godine održan je događaj posvećen godišnjici (stogodišnjici) Astrahanskog državnog medicinskog univerziteta . Potpisan je sporazum o saradnji u oblasti zdravstva, kao i visokog obrazovanja.[1]

Nosioci počasnih doktorata[uredi | uredi izvor]

  • Ihsan Dogramaci - predsednik rektora Turskog univerziteta, pedijatar Harman van Ouson - glavni lekar Univerzitetske bolnice u Kelnu
  • Javad Heiat - profesor Medicinskog univerziteta Tabriz
  • Anvar Hasanoglu - rektor Univerziteta Gazi
  • Mustafa Galami - predsednik parlamenta Republike Turske , urolog
  • T.G. Gibredze – šef odeljenja Instituta za eksperimentalnu morfologiju Republike Gruzije
  • Ertan Demirtaš – načelnik VMA. Gulkhane centar za kardiologiju, kontraadmiral.[10]
  • Ibrahim Jildirim - prorektor za međunarodne odnose Istanbulskog univerziteta , šef katedre za plastičnu hirurgiju Medicinskog fakulteta
  • Andreas D. Ebert - direktor bolnice za akušerstvo i ginekologiju. Vivandes Humbolt u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „80-letie Azerbaйdžanskogo medicinskogo universiteta”. AZE.az (na jeziku: engleski). 2010-10-05. Pristupljeno 2022-07-25. 
  2. ^ „Stalo izvestno imя novogo rektora Azerbaйdžanskogo medicinskogo universiteta”. 1news.az (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-25. 
  3. ^ „Ilьham Aliev prinяl učastie v otkrыtii Učebno-hirurgičeskoй kliniki Azerbaйdžanskogo medicinskogo universiteta » Oficialьnый saйt prezidenta Azerbaйdžanskoй Respubliki”. president.az (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-25. 
  4. ^ „Azərbaycan Tibb Universitetində pediatriya fakültəsi ləğv olunur - Trend.Az”. web.archive.org. 2014-10-20. Arhivirano iz originala 20. 10. 2014. g. Pristupljeno 2023-01-13. 
  5. ^ „Azerbaйdžanskiй Medicinskiй Universitet - STUDENTS.AZ - Education Platform”. students.az. Pristupljeno 2022-07-25. 
  6. ^ a b „Military medical faculty of Azerbaijan Medical University”. MINISTRY OF DEFENSE OF THE REPUBLIC OF AZERBAIJAN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-25. 
  7. ^ „EMICVL”. sites.google.com. Arhivirano iz originala 09. 10. 2020. g. Pristupljeno 2022-07-25. 
  8. ^ „Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013”. Pristupljeno 25. 7. 2022. 
  9. ^ „Podpisan memorandum o sotrudničestve meždu universitetami Azerbaйdžana i Turcii”. azertag.az (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-25. 
  10. ^ „Svяtoe serdce bьetsя rovno”. www.mk.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-25. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Medicinski univerzitet Azerbejdžana na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медицински_универзитет_Азербејџана&oldid=27356184”