Mezozoik
ERA | PERIOD |
Kenozoik | Kvartar |
Neogen | |
Paleogen | |
Mezozoik | Kreda |
Jura | |
Trijas | |
Paleozoik | Perm |
Karbon | |
Devon | |
Silur | |
Ordovicijum | |
Kambrijum |
Mezozoik je jedna od tri geološke ere fanerozojskog eona.[1][2] Podela vremena na ere je počela sa Đovanijem Arduinom u 18. veku, iako je originalno ime za današnji mezozoik bilo „sekundar“ (s time da je moderna era bila nazvana tercijar). Smešten između paleozoika i kenozoika, mezozoik znači „srednji život", na grčkom: Μεση (mesi), Μεσαίο (meseo) za srednje i ΖΩΗ (zoi) za život. Često se zove „Doba srednjeg života“ ili „Doba dinosaurusa“, prema fauni koja je dominirala u to vreme.
Mezozoik je bio vreme tektonske, klimatske i evolucijske aktivnosti. Kontinenti su se postupno menjali od stanja međusobne povezanosti prema njihovoj današnjoj konfiguraciji; ova podela je dovela do specijacije i drugih važnih evolucijskih događaja. Klima je bila dosta topla kroz celi period pa je imala važnu ulogu pri evoluciji i razvoju novih životinjskih vrsta. Pred kraj ere već je postojala osnova modernog života.
Geološke periode
[uredi | uredi izvor]Nakon paleozoika, mezozoik je trajao otprilike 180 miliona godina: od oko pre 251 miliona godina do početka kenozoika pre 65 Ma. Ovaj vremenski okvir je podeljen u tri geološke periode. Od najstarijeg prema najmlađem:
Donja (trijaska) međa je definisana permsko-trijaskim izumiranjem, tokom koga je 90%-96% morskih vrsta i oko 70% kopnenih kičmenjaka izumrlo,[3] iako su te aproksimacije dovedene u pitanje, pri čemu neki paleontolozi procenjuju stvarne brojke na nivou od 81%.[4]. To se isto tako naziva „Velikim umiranjem“ s obzirom da predstavlja najveće masovno izumiranje u istoriji Zemlje. Gornja (kredna) međa je određena Kredno-tercijarnim (KT) izumiranjem,[5] za koje se pretpostavlja da se desilo nakon udara meteora koji je stvorio krater Čikšulub na poluostrvu Jukatan. Oko 50% svih rodova je izumrlo, uključujući sve dinosauruse osim ptica.
Tektonika
[uredi | uredi izvor]Uopšteno govoreći, mezozojska era je obeležena povećanom tektonskom aktivnošću. Počela je kada je sva svetska kopnena masa bila oformila jedan superkontinent zvan Pangea. Pangea se postepeno razdvajala na severni kontinent - Lauraziju - i južni kontinent - Gondvanu. Pred kraj ove ere, došlo je do formiranja kontinenata sa današnjim oblicima. Laurazija je postala Severna Amerika i Eurazija,[6] dok se Gondvana razbila na Južnu Ameriku, Afriku, Australiju, Antarktik,[7] dok se indijski potkontinent sudario s Azijom i stvorio Himalaje.
Mezozojska klima
[uredi | uredi izvor]Trijas je uglavnom bio suv, što je trend koji je bio počeo u kasnom karbonu, te sa jasnim godišnjim dobima, pogotovo u unutrašnjosti Pangee.[8] Nizak nivo mora je takođe pogodovao ekstremnim temperaturama. Voda deluje kao stabilizator temperature zbog svoje visoke specifične toplote, i kopno u blizini velikih vodenih masa, pogotovo okeanskih, ima manje temperaturnih varijacija. S obzirom da je većina kopna koje je sačinjavalo Pangeu bilo udaljeno od okeana, temperature su se često drastično menjale, te se unutrašnjost Pangee verovatno sastojala od velikih pustinja. Dokazi u obliku crvenih naslaga i evaporita poput soli podržavaju takav zaključak.
Nivo mora je počeo rasti tokom jure, verovatno zbog širenja okeanskog dna. Stvaranje nove kore ispod površine je izbacilo okeansku vodu na 200 m iznad današnjeg nivoa, što je poplavilo obalna područja. Nadalje, Pangea se počela razdvajati na manje celine, dovodeći sve više kopna u dodir s morem kroz stvaranje Tetisa. Temperature su nastavljale da rastu, ali su se stabilizovale. Vlažnost se takođe povećala zbog blizine vode, a pustinje su se povukle.
Klima u doba krede je manje poznata, pa je izvor kontroverzi. Delimično zahvaljujući većoj količini ugljen-dioksida u atmosferi, svetski temperaturni gradijent od severa do juga postao je gotovo ravan: temperature su bile slične na celoj planeti. Prosečne temperature su takođe bile znatno više nego danas, oko 10 °C. U stvari, sredinom krede su okeanske vode na ekvatoru imale temperaturu od 20 °C u dubokom okeanu, što ih je možda učinilo nepogodnim za život, a kopno blizu ekvatora je moglo biti pustinja bez obzira na blizinu vode. Cirkulacija kiseonika u dubokom okeanu je takođe možda bila poremećena. Zbog toga su se velike količine organske materije akumulirale, jer se nisu bile u stanju raspasti te su se vremenom nataložile kao „crni šejl“.[9][10]
Svi podaci, međutim, ne podržavaju gorenavedene hipoteze. Čak i uz veliku toplotu, temperaturne fluktuacije trebalo je da budu dovoljne da se zadrže polarne kape i lednici, ali ne postoje dokazi ni za jedno ni za drugo. Kvantitativni modeli takođe nisu uspeli da rekonstruišu ravninu temperaturnog gradijenta u kredi.
Mezozojski život
[uredi | uredi izvor]Izumiranje gotovo svih životinjskih vrsta na kraju permske periode je stvorilo uslove za radijaciju mnogih novih oblika života. To se posebno odnosi na izumiranje krupnih dinokefalnih biljojeda i mesoždera koji su iza sebe ostavili prazne ekološke niše. Neki od njih su preživeli cinodonti dikinodonti, s time da su potonji kasnije izumrli. životinjskim svetom tokom mezozoika su, međutim, dominirali krupni arhosaurski reptili koji su se pojavili nekoliko miliona godina nakon permskog izumiranja: dinosaurusi, pterosaurusi, te morski reptili kao ihtiosaurusi, pleziosaurusi i mosasaurusi.
Klimatske promene u kasnoj juri i kredi su donele nove adaptivne radijacije. Jura je predstavljala vrhunac raznolikosti arhosaurusa, a tada su se pojavile prve ptice i placentalni sisari. angiosperme su svoju radijaciju imale početkom krede, prvo u tropima, a ravni temperaturni gradijent im je omogućio da se prošire prema polovima. Pred kraj krede angiosperme su dominirale florom u mnogim područjima, iako neki dokazi sugerišu da su biomasom dominirale cikade i igličarke sve do K-T izumiranja.
Neki tvrde da su se insekti diversifikovali s pojavom angiospermi jer je anatomija insekata, posebno delovi usta, pogodna za cvetnice. Međutim svi delovi insekata su bili prethodili angiospermama, a diversifikacija se s dolaskom cvetnica usporila, pa se može zaključiti da je njihova anatomija služila nekoj drugoj svrsi.
Kako su temperature u morima rasle, tako su velike životinje ranog mezozoika počele nestajati dok su manje životinje svih vrsta, uključujući guštere, zmije, a možda čak i pretke primata među sisarima evoluirale. K-T izumiranje je potvrdilo taj trend. Veliki arhosaurusi su izumrli, dok su se ptice i sisari nastavili razvijati, kao što je i danas slučaj.
Mezozojska era je bila izuzetno dug vremenski period, za vreme kog je došlo do pojave, razvoja i nestanka pojedinih vrsta živog sveta koje su smenjivale jedna drugu, tako da se može razlikovati najmanje šest uzastopnih evolutivnih zajednica ili carstava kopnenih kičmenjaka (tetrapoda). Ako se kao kriterijum za podelu uzmu veliki biljožderi, ta carstva ili zajednice se mogu podeliti na:
- listrosaure (najraniji trijas)
- kanemejeriide-traversdontide – rani (olenekijski) do kasnog karnijsko-trijaskog perioda);
- plateosaure-vulkanodontide (kasni trijas (norijski) do rane jure)
- sauropode-stegosaure (srednja - kasna jure)
- iguanodonte-nodosaure (rana - srednja kreda)
- kretopse-hadrosaure (kasna kreda – samo u Lauraziji, dok su Gondvanom vladali titanosauridi i mesožderi abelisauridi).
U morima se organizmi mogu podeliti na:
- miksosaure-notosaure (srednji trijas)
- šastasaure (kasni trijas)
- ihtiosaure-pleziosauride-pleziosauride (najkasniji trijas (retijski) do rane jure)
- oftalmosaure-pliosauride-metriorinhide (srednja jura – rana kreda) i
- protostegidsko-elazmosauridsko-mosaurske zajednice (srednja do kasne krede)[11]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ur., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-3-12-539683-8
- ^ „Mesozoic”. Dictionary.com Unabridged. Random House.
- ^ Benton M J (2005). „Chapter 8: Life's Biggest Challenge”. When life nearly died: the greatest mass extinction of all time. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28573-2.
- ^ Stanley, Steven M. (3. 10. 2016). „Estimates of the magnitudes of major marine mass extinctions in earth history”. Proceedings of the National Academy of Sciences. National Academy of Sciences. 113 (42): E6325—E6334. Bibcode:2016PNAS..113E6325S. ISSN 1091-6490. PMC 5081622 . PMID 27698119. doi:10.1073/pnas.1613094113 .
- ^ Gradstein F, Ogg J, Smith A. A Geologic Time Scale 2004.
- ^ Hughes, T. (avgust 1975). „The case for creation of the North Pacific Ocean during the Mesozoic Era”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 18 (1): 1—43. Bibcode:1975PPP....18....1H. doi:10.1016/0031-0182(75)90015-2.
- ^ Stanley, Steven M. Earth System History. New York: W.H. Freeman and Company, 1999. ISBN 0-7167-2882-6
- ^ Preto, N.; Kustatscher, E.; Wignall, P.B. (2010). „Triassic climates – State of the art and perspectives”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 290 (1–4): 1—10. Bibcode:2010PPP...290....1P. doi:10.1016/j.palaeo.2010.03.015.
- ^ Leckie, R. Mark; Bralower, Timothy J.; Cashman, Richard (septembar 2002). „Oceanic anoxic events and plankton evolution: Biotic response to tectonic forcing during the mid-Cretaceous: Oceanic anoxic events and plankton evolution”. Paleoceanography. 17 (3): 13—1—13—29. doi:10.1029/2001PA000623.
- ^ Turgeon, Steven C.; Creaser, Robert A. (17. 7. 2008). „Cretaceous oceanic anoxic event 2 triggered by a massive magmatic episode”. Nature. 454 (7202): 323—326. Bibcode:2008Natur.454..323T. PMID 18633415. S2CID 4315155. doi:10.1038/nature07076.
- ^ Mezozojski četvoronošci
Literatura
[uredi | uredi izvor]- British Mesozoic Fossils, 1983, The Natural History Museum, London.
- The Mesozoic from Palaeos
- Lecture19: Mesozoic Terrestrial Ecosystems
- Global Climate Change Student Guide: Mesozoic Climates
- Paleozoic/Mesozoic Climate
- „International Commission on Stratigraphy (ICS)”. Home Page. Pristupljeno 19. 9. 2005.
- Amthor, J. E.; Grotzinger, John P.; Schröder, Stefan; Bowring, Samuel A.; Ramezani, Jahandar; Martin, Mark W.; Matter, Albert (2003). „Extinction of Cloudina and Namacalathus at the Precambrian-Cambrian boundary in Oman”. Geology. 31 (5): 431—434. Bibcode:2003Geo....31..431A. doi:10.1130/0091-7613(2003)031<0431:EOCANA>2.0.CO;2.
- Collette, J. H.; Gass, K. C.; Hagadorn, J. W. (2012). „Protichnites eremita unshelled? Experimental model-based neoichnology and new evidence for a euthycarcinoid affinity for this ichnospecies”. Journal of Paleontology. 86 (3): 442—454. S2CID 129234373. doi:10.1666/11-056.1.
- Collette, J. H.; Hagadorn, J. W. (2010). „Three-dimensionally preserved arthropods from Cambrian Lagerstatten of Quebec and Wisconsin”. Journal of Paleontology. 84 (4): 646—667. S2CID 130064618. doi:10.1666/09-075.1.
- Getty, P. R.; Hagadorn, J. W. (2008). „Reinterpretation of Climactichnites Logan 1860 to include subsurface burrows, and erection of Musculopodus for resting traces of the trailmaker”. Journal of Paleontology. 82 (6): 1161—1172. S2CID 129732925. doi:10.1666/08-004.1.
- Gould, S. J. (1989). Wonderful Life: the Burgess Shale and the Nature of Life. New York: Norton.
- Ogg, J. (jun 2004). „Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSPs)”. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 30. 4. 2006.
- Owen, R. (1852). „Description of the impressions and footprints of the Protichnites from the Potsdam sandstone of Canada”. Geological Society of London Quarterly Journal. 8 (1–2): 214—225. S2CID 130712914. doi:10.1144/GSL.JGS.1852.008.01-02.26.
- Peng, S.; Babcock, L.E.; Cooper, R.A. (2012). „The Cambrian Period” (PDF). The Geologic Time Scale. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 02. 2015. g. Pristupljeno 25. 02. 2021.
- Schieber, J.; Bose, P. K.; Eriksson, P. G.; Banerjee, S.; Sarkar, S.; Altermann, W.; Catuneau, O. (2007). Atlas of Microbial Mat Features Preserved within the Clastic Rock Record. Elsevier. str. 53–71. ISBN 9780444528599.
- Yochelson, E. L.; Fedonkin, M. A. (1993). „Paleobiology of Climactichnites, and Enigmatic Late Cambrian Fossil”. Smithsonian Contributions to Paleobiology. 74 (74): 1—74. doi:10.5479/si.00810266.74.1.
- Emiliani, Cesare. (1992). Planet Earth : Cosmology, Geology, & the Evolution of Life & the Environment. Cambridge University Press. (Paperback Edition ISBN 0-521-40949-7)
- Mikulic, DG, DEG Briggs, and J Kluessendorf. 1985. A new exceptionally preserved biota from the Lower Silurian of Wisconsin, USA. Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 311B:75-86.
- Moore, RA; Briggs, DEG; Braddy, SJ; Anderson, LI; Mikulic, DG; Kluessendorf, J (2005). „A new synziphosurine (Chelicerata: Xiphosura) from the Late Llandovery (Silurian) Waukesha Lagerstatte, Wisconsin, USA”. Journal of Paleontology. 79 (2): 242—250. doi:10.1666/0022-3360(2005)079<0242:anscxf>2.0.co;2.
- Ogg, Jim; June, 2004, Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's) https://web.archive.org/web/20060716071827/http://www.stratigraphy.org/gssp.htm Original version accessed April 30, 2006, redirected to archive on May 6, 2015.
- Beerling, David (2007). The Emerald Planet: How Plants Changed Earth's History. Oxford University Press. ISBN 9780192806024.
- „The Carboniferous Period”. www.ucmp.berkeley.edu. Arhivirano iz originala 2012-02-10. g.
- Biello, David (28. 6. 2012). „White Rot Fungi Slowed Coal Formation”. Scientific American. Arhivirano iz originala 30. 6. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2013.
- Blackwell, Meredith; Vilgalys, Rytas; James, Timothy Y.; Taylor, John W. (2008). „Fungi. Eumycota: mushrooms, sac fungi, yeast, molds, rusts, smuts, etc”. Arhivirano iz originala 2008-09-24. g. Pristupljeno 2008-06-25.
- Conybeare, W. D.; Phillips, William (1822). Outlines of the geology of England and Wales : with an introductory compendium of the general principles of that science, and comparative views of the structure of foreign countries. Part I. London: William Phillips. OCLC 1435921.
- Cossey, P.J.; Adams, A.E.; Purnell, M.A.; Whiteley, M.J.; Whyte, M.A.; Wright, V.P. (2004). British Lower Carboniferous Stratigraphy. Geological Conservation Review. Peterborough: Joint Nature Conservation Committee. str. 3. ISBN 1-86107-499-9.
- Davydov, Vladimir; Glenister, Brian; Spinosa, Claude; Ritter, Scott; Chernykh, V.; Wardlaw, B.; Snyder, W. (mart 1998). „Proposal of Aidaralash as Global Stratotype Section and Point (GSSP) for base of the Permian System” (PDF). Episodes. 21: 11—18. doi:10.18814/epiiugs/1998/v21i1/003. Pristupljeno 7. 12. 2020.
- Dudley, Robert (24. 3. 1998). „Atmospheric Oxygen, Giant Paleozoic Insects and the Evolution of Aerial Locomotor Performance” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 201 (Pt 8): 1043—1050. PMID 9510518. Arhivirano (PDF) iz originala 24. 1. 2013. g.
- Floudas, D.; Binder, M.; Riley, R.; Barry, K.; Blanchette, R. A.; Henrissat, B.; Martinez, A. T.; et al. (28. 6. 2012). „The Paleozoic Origin of Enzymatic Lignin Decomposition Reconstructed from 31 Fungal Genomes”. Science. 336 (6089): 1715—1719. Bibcode:2012Sci...336.1715F. PMID 22745431. S2CID 37121590. doi:10.1126/science.1221748. hdl:10261/60626 .
- Garwood, Russell J.; Edgecombe, Gregory (2011). „Early terrestrial animals, evolution and uncertainty”. Evolution: Education and Outreach. 4 (3): 489—501. doi:10.1007/s12052-011-0357-y .
- Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason A.; Sutton, Mark D. (2009). „High-fidelity X-ray micro-tomography reconstruction of siderite-hosted Carboniferous arachnids”. Biology Letters. 5 (6): 841—844. PMC 2828000 . PMID 19656861. doi:10.1098/rsbl.2009.0464.
- Garwood, Russell J.; Sutton, Mark D. (2010). „X-ray micro-tomography of Carboniferous stem-Dictyoptera: New insights into early insects”. Biology Letters. 6 (5): 699—702. PMC 2936155 . PMID 20392720. doi:10.1098/rsbl.2010.0199.
- Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes”. Science. 322 (5898): 64—68. Bibcode:2008Sci...322...64H. PMID 18832639. S2CID 206514545. doi:10.1126/science.1161648.
- Heckel, P.H. (2008). „Pennsylvanian cyclothems in Midcontinent North America as far-field effects of waxing and waning of Gondwana ice sheets”. Resolving the Late Paleozoic Ice Age in Time and Space:Geological Society of America Special Paper. 441: 275—289. ISBN 978-0-8137-2441-6. doi:10.1130/2008.2441(19).
- Hogan, C. Michael (2010). „Fern”. Encyclopedia of Earth. Washington, DC: National council for Science and the Environment. Arhivirano iz originala 9. 11. 2011. g.
- Kaiser, Sandra (1. 4. 2009). „The Devonian/Carboniferous boundary stratotype section (La Serre, France) revisited”. Newsletters on Stratigraphy. 43 (2): 195—205. doi:10.1127/0078-0421/2009/0043-0195. Pristupljeno 7. 12. 2020.
- Kazlev, M. Alan (1998). „The Carboniferous Period of the Paleozoic Era: 299 to 359 million years ago”. Palaeos.org. Arhivirano iz originala 2008-06-21. g. Pristupljeno 2008-06-23.
- Krulwich, R. (2016). „The Fantastically Strange Origin of Most Coal on Earth”. National Geographic. Pristupljeno 30. 7. 2020.
- Martin, R. Aidan. „A Golden Age of Sharks”. Biology of Sharks and Rays | ReefQuest Centre for Shark Research. Arhivirano iz originala 2008-05-22. g. Pristupljeno 2008-06-23.
- Menning, M.; Alekseev, A.S.; Chuvashov, B.I.; Davydov, V.I.; Devuyst, F.X.; Forke, H.C.; Grunt, T.A.; et al. (2006). „Global time scale and regional stratigraphic reference scales of Central and West Europe, East Europe, Tethys, South China, and North America as used in the Devonian–Carboniferous–Permian Correlation Chart 2003 (DCP 2003)”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 240 (1–2): 318–372. Bibcode:2006PPP...240..318M. doi:10.1016/j.palaeo.2006.03.058.
- Monastersky, Richard (13. 5. 1995). „Ancient Animals Got a Rise out of Oxygen”. Science News. Arhivirano iz originala 3. 1. 2013. g. Pristupljeno 1. 5. 2018.
- Ogg, Jim (jun 2004). „Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)”. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 30. 4. 2006.
- Paproth, Eva; Feist, Raimund; Flajs, Gerd (decembar 1991). „Decision on the Devonian-Carboniferous boundary stratotype” (PDF). Episodes. 14 (4): 331—336. doi:10.18814/epiiugs/1991/v14i4/004.
- Sahney, S.; Benton, M.J.; Falcon-Lang, H.J. (2010). „Rainforest collapse triggered Pennsylvanian tetrapod diversification in Euramerica”. Geology. 38 (12): 1079—1082. Bibcode:2010Geo....38.1079S. doi:10.1130/G31182.1.
- Stanley, S.M. (1999). Earth System History. New York: W.H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-2882-5.
- Robinson, JM (1990). „Lignin, land plants, and fungi: Biological evolution affecting Phanerozoic oxygen balance.”. Geology. 18 (7): 607—610. Bibcode:1990Geo....18..607R. doi:10.1130/0091-7613(1990)015<0607:llpafb>2.3.co;2.
- Scott, A. C.; Glasspool, I. J. (18. 7. 2006). „The diversification of Paleozoic fire systems and fluctuations in atmospheric oxygen concentration”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (29): 10861—10865. Bibcode:2006PNAS..10310861S. PMC 1544139 . PMID 16832054. doi:10.1073/pnas.0604090103.
- Verberk, Wilco C.E.P.; Bilton, David T. (27. 7. 2011). „Can Oxygen Set Thermal Limits in an Insect and Drive Gigantism?”. PLOS ONE. 6 (7): e22610. Bibcode:2011PLoSO...622610V. PMC 3144910 . PMID 21818347. doi:10.1371/journal.pone.0022610.
- Ward, P.; Labandeira, Conrad; Laurin, Michel; Berner, Robert A. (7. 11. 2006). „Confirmation of Romer's Gap is a low oxygen interval constraining the timing of initial arthropod and vertebrate terrestrialization”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (45): 16818—16822. Bibcode:2006PNAS..10316818W. PMC 1636538 . PMID 17065318. doi:10.1073/pnas.0607824103.
- Wells, John (3. 4. 2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Era: | |||
---|---|---|---|
Periode: |