Meksički talas
„Meksički talas“ je fenomen koji se javlja pri velikim sportskim događajima prilikom kojih publika na stadionu kružno (u smeru kazaljke na satu) ustaje uzdignutih ruku i ponovo seda.
Tačno poreklo ovog talasa nije poznato, ali se veruje da je nastao slučajno. Jedno poreklo se vezuje za utakmicu Hokejaške nacionalne lige (NHL) 1980. u Kanadi, drugo za utakmicu Velike bejzbolske lige (MBL) u Sjedinjenim Američkim Državama 1981. godine.
Prvo pojavljivanje talas je doživeo 8. avgusta 1984. godine tokom Letnjih Olimpijskih igara u Los Anđelesu, u toku poluvremena Brazil — Italija pri rezultatu (2-1). Oko 80.000 ljudi je učestvovalo u pravljenju jednog pa i više istovremenih talasa, kao i talasa u smeru suprotno od kazaljke na satu.
Međunarodnu pažnju privukao je tokom Svetskog prvenstva u fudbalu u Meksiku 1986. pa je zato i nazvan „meksički talas“. U Brazilu, Nemačkoj, Italiji i još nekim zemljama zovu ga „la ola“ (ili jednostavno „ola“).
Najveći zapažen talas publike bio je tokom Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine kada je 110.000 ljudi izvelo dva istovremena talasa suprotnih smerova.
Tamaš Viček, sa Univerziteta „Eötvös Loránd“ u Budimpešti, analizirao je sa svojim kolegama 14 talasa zabeleženih video-kamerom sa meksičkih fudbalskih stadiona, razvijajući standardni model za ponašanje publike. Zaključeno je da je dovoljno nekoliko desetina ljudi da započnu talas. Najčešće se kreće u smeru kazaljke na satu i kreće se brzinom od 12 metara u sekundi ili 22 sedišta u sekundi.
Meksički talas se pojavljuje u svim kulturama i sportovima.