Pređi na sadržaj

Melburn

Uredi veze
Koordinate: 37° 49′ 14″ J; 144° 57′ 41″ I / 37.820556° J; 144.961389° I / -37.820556; 144.961389
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Melburn
engl. Melbourne
Melburn
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Australija
Savezna državaViktorija
Osnovan1835.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2022.5.031.195
 — gustina571,34 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate37° 49′ 14″ J; 144° 57′ 41″ I / 37.820556° J; 144.961389° I / -37.820556; 144.961389
Aps. visina31 m
Površina8.806 km2
Melburn na karti Australije
Melburn
Melburn
Melburn na karti Australije
Ostali podaci
GradonačelnikRobert Dojl (LS od nov. 2008)
Pozivni broj03
Veb-sajt
melbourne.vic.gov.au

Melburn (engl. Melbourne) je grad u Australija. Glavni je grad Viktorije.[1] Prema proceni iz 2022. u gradu je živelo 5.031.195 stanovnika. Drugi je grad po veličini Australije, iza Sidneja.

Melburn je veliki industrijski i trgovački centar. Mnoge australijske i multinacionalne kompanije posluju tamo - jedna trećina najvećih kompanija u Australiji je smeštena u Melburnu. Najveći aerodrom Australije nalazi se u Melburnu. U gradu postoji 7 univerziteta. Veći deo auto industrije proizvodi u Melburnu uključujući Holden, Ford i Tojotu.

Grad su 1835.[1] osnovali Džon Betmen i Džon Pasko Fokner. U toku zlatne groznice grad dobija veliki broj stanovnika. Bio je glavni grad cele države u narednim godinama.

Godine 1956. u njemu su održane XVI Olimpijske igre.

Geografija

[uredi | uredi izvor]

Klima

[uredi | uredi izvor]

Klima u Melburnu je neki prelazni tip suptropske i okeanske. Tokom leta ovde može biti jako sveže i kišovito uz temperature između 15 i 20 °C, a opet i veoma toplo uz temperature i iznad 40 °C. Temperatura iznad 30 °C traje najviše do 5 vezanih dana u nizu, jer stalni južni vetrovi donose osveženje s mora. Apsolutni maksimum iznosi 46 °C, a minimum -3 °C.[2][3]

Klima Regionalna kancelarija Melburna (1981–2010)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 45,6
(114,1) 		46,4
(115,5) 		41,7
(107,1) 		34,9
(94,8) 		28,7
(83,7) 		22,4
(72,3) 		23,3
(73,9) 		26,5
(79,7) 		31,4
(88,5) 		36,9
(98,4) 		40,9
(105,6) 		43,7
(110,7) 		46,4
(115,5)
Srednji maksimum, °C (°F) 39,2
(102,6) 		37,9
(100,2) 		34,7
(94,5) 		29,0
(84,2) 		22,8
(73) 		18,2
(64,8) 		17,6
(63,7) 		20,5
(68,9) 		24,8
(76,6) 		29,5
(85,1) 		34,0
(93,2) 		36,9
(98,4) 		40,5
(104,9)
Maksimum, °C (°F) 26,3
(79,3) 		26,6
(79,9) 		24,4
(75,9) 		21,0
(69,8) 		17,5
(63,5) 		14,8
(58,6) 		14,2
(57,6) 		15,7
(60,3) 		17,7
(63,9) 		20,1
(68,2) 		22,6
(72,7) 		24,4
(75,9) 		20,4
(68,7)
Prosek, °C (°F) 21,0
(69,8) 		21,3
(70,3) 		19,5
(67,1) 		16,4
(61,5) 		13,7
(56,7) 		11,4
(52,5) 		10,7
(51,3) 		11,8
(53,2) 		13,5
(56,3) 		15,4
(59,7) 		17,6
(63,7) 		19,3
(66,7) 		16,0
(60,8)
Minimum, °C (°F) 15,6
(60,1) 		16,0
(60,8) 		14,5
(58,1) 		11,8
(53,2) 		9,8
(49,6) 		7,9
(46,2) 		7,1
(44,8) 		7,8
(46) 		9,2
(48,6) 		10,6
(51,1) 		12,6
(54,7) 		14,1
(57,4) 		11,4
(52,5)
Srednji minimum, °C (°F) 9,5
(49,1) 		9,6
(49,3) 		7,7
(45,9) 		5,3
(41,5) 		3,2
(37,8) 		1,5
(34,7) 		0,9
(33,6) 		1,5
(34,7) 		2,8
(37) 		4,2
(39,6) 		6,3
(43,3) 		8,3
(46,9) 		0,2
(32,4)
Apsolutni minimum, °C (°F) 5,5
(41,9) 		4,5
(40,1) 		2,8
(37) 		1,5
(34,7) 		−1,1
(30) 		−2,2
(28) 		−2,8
(27) 		−2,1
(28,2) 		−0,5
(31,1) 		0,1
(32,2) 		2,5
(36,5) 		4,4
(39,9) 		−2,8
(27)
Količina kiše, mm (in) 45,1
(1,776) 		39,9
(1,571) 		40,7
(1,602) 		50,2
(1,976) 		46,5
(1,831) 		46,5
(1,831) 		44,7
(1,76) 		50,5
(1,988) 		52,9
(2,083) 		58,5
(2,303) 		63,1
(2,484) 		64,1
(2,524) 		602,6
(23,724)
Dani sa kišom (≥ 0.2mm) 8,7 6,6 9,3 10,5 12,2 13,5 14,4 15,3 14,0 13,3 11,3 10,0 139,1
Popodnevna relativna vlažnost, % 47 47 49 51 58 62 60 54 51 48 48 47 51,8
Sunčani sati — mesečni prosek 266,6 228,8 223,2 186,0 142,6 120,0 136,4 164,3 183,0 223,2 225,0 263,5 2.362,6
Izvor: Bureau of Meteorology.[4][5][6]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Parlament Viktorije i nekada Australije

Zemljoradnici, stočari i rudari zlata bili su među naraštajima koji su osnivali Melburn, drugi po veličini grad u Australiji i večni rival Sidneja. Sudeći prema njihovoj istoriji, ta dva obalna grada mogli bismo nazvati sestrinskima, pri čemu je Melburn mlađi, iako izgleda stariji. Decenijama ti su se gradovi borili za čast da postanu glavni grad Australije, sve dok 1913. nijedan od njih, već Kanbera, nije bila proglašena sedištem vlade.

Petnaest godina nakon dolaska prvih doseljenika u Sidnej, 1802, engleski zemljovlasnici naselili su se 700 km južnije u Filips zaliv, na mestu današnjeg Melburna. No obrađivanje zemlje nije išlo onako dobro kao što su očekivali, tako da su mnogi zemljoradnici otišli da traže sreću u unutrašnjosti kontinenta. Tek su 1835. stočari odabrali plodnu dolinu oko Melburna kao svoj dom i ubrzo je za njima došlo mnoštvo novih doseljenika. Oko 1850. započela je prava trka jakih i istrajnih kad je u ovom području otkriveno zlato. To je bio početak nezaustavljivog uspona grada Melburna.

Nekadašnji grad kopača zlata danas ima preko tri i po miliona stanovnika, a njegove starije četvrti podsećaju na viktorijanski i edvardijanski stil gradnje u Londonu u 19. i na početku 20. veka, iako se sve više i više ističu novi visoki oblakoderi.

U nastojanju da se stvori tradicija u mestu koje nije imalo tradicije, godine 1840. Melburn je uvezao rezidenciju guvernera države Viktorija direktno iz Engleske i ovde ponovo sagradio njegovu kuću iz delova, kamen po kamen. Kuća poznata pod nazivom „La Trobes Cottage“ danas je otvorena za posetioce. Godine 1934, iz britanske grofovije Jorkšir preko mora je do Melburna prevezena roditeljska kuća slavnog pomorca Džejmsa Kuka, koja danas ukrašava parking kao „Kuća kapetana Kuka“.

Spomenik neznanom junaku

Stanovništvo

[uredi | uredi izvor]

Prema popisu, u gradu je 2006. živelo 3.371.888 stanovnika.

Demografija
1991.1996.2001.2006.
2.761.995[7]2.865.329[7]3.160.171[7]3.371.888[7]

Privreda

[uredi | uredi izvor]

Saobraćaj

[uredi | uredi izvor]
Železnička stanica

Melburn ima integrisani gradski saobraćajni sistem koji se zove Metlink. Nastao je krajem 19. veka kada su vozovi i tramvaji bili korišćeni za prevoz do Melburnskih predgrađa. Melburnsko gradsko saobraćajno preduzeće je privatizovano 1999. godine.

Melburnska tramvajska mreža je jedna od najvećih na svetu a takođe je i jedini višelinijski sistem u Australiji. Osim što služe kao prevozno sredstvo, tramvaji su i simbol grada. Popularne znamenitosti grada su povezane besplatnim turističkim tramvajem. Takođe postoje i tramvaji-restorani, jedinstveni u svetu.

Postoji skoro 300 autobuskih linija i 15 metro linija. Flinders Strit stanica je glavna metro stanica u Melburnu. Tokom 1926. godine bila je i stanica sa najviše putnika na svetu. U današnje vreme najvažnija železnička stanica je Sautern Kros stanica koja opslužuje više regionalnih linija i domaće linije do Adelejda i Sidneja.

Luka Melburn je najveća kargo luka u Australiji.

Četiri aerodroma opslužuju Melburn. Najveći i glavni aerodrom je Aerodrom Melburn, nalazi se u Talamarinu, oko 20 km severno od Melburna i to je trenutno jedini međunarodni aerodrom. Aerodrom Avalon se nalazi u Avalonu, oko 55 km jugozapadno od Melburna i služe nekoliko domaćih letova. Aerodrom Esendon se nalazi između centra grada i Aerodrom Talamarin i nekada je bio glavni aerodrom Melburna. Aerodrom Murabin se nalazi u predgrađu Murabin, i služi za civilnu avijaciju.

Uticaji različitih naroda

[uredi | uredi izvor]
Obala reke Jara

I druge su kulture ostavile svoj trag u Melburnu. Došljaci iz Kine obogatili su grad živopisnom Kineskom četvrti i hramom „Kuća Si Jup Džos“ sagrađenim 1856. godine. Mala Italija četvrt je s mnogo picerija, poslastičarnica i restorana sa specijalitetima od testenine, koja nudi sredozemni način života u Australiji. U području Ričmond živi tako velika grčka zajednica da je smatraju trećim grčkim gradom po veličini, odmah posle Atine i Soluna. Tu je i Mali Sajgon u ulici Ričmond u kojem preovlađuju vijetnamske prodavnice, restorani i barovi.

Takvi snažni uticaji različitih naroda Melburnu daju njegovu živost i dopadljivost. Središte grada pešačka je zona s mnogim arkadama ispod kojih su prodavnice, a tu su i veliki trgovi, brojna područja prekrivena zelenilom – pravi primer napredne urbane kulture.

Kultura i zabava

[uredi | uredi izvor]
Kraljevska izložbena palata pod zaštitom UNESKO-a

Na trgu Siti Skver osvežavajuće fontane prskaju vodu, akrobate i mimičari izvode svoje tačke, a šaroliko mnoštvo različitih nacionalnosti uživa u hotelima i na terasama restorana. Besplatna zabava posebno privlači mlade, jednako kao i koncerti rok muzike, igrane i pozorišne predstave koje se odvijaju na otvorenom bez naplaćivanja ulaznica.

Šarmu ovoga grada doprinose i tramvaji. Postoje i lepa moderna kola, ali i ona stara rasklimana s tvrdim drvenim sedištima i stalnom promajom. Najčešće su obojeni u zeleno. Prilikom posete Melburnu, pop – zvezda Elton Džon toliko se zaljubio u stotinu godina star tramvaj da ga je odmah kupio, prevezao u San Francisko i postavio u dvorište svoje kuće.

Radovi australijskih slikara, uključujući i aboridžinske i pripadnike grupe Hajdelberške škole, izloženi su u galeriji Viktorijski Umetnički Paviljon. Među muzejskim blagom nalaze se i stari avioni, preparirani trkački konj Far Lap i jedrenjak Poli Vudsajd izgrađen u Belfastu u Irskoj 1885.

Svake godine u Melburnu se održava popularni festival Mumba tokom kog se organizuju ulični festivali, takmičenja i pozorišne predstave. Reč „Mumba“ dolazi iz aboridžinskog jezika a znači: „Dođite i zabavite se!“. No, domoroci su doslovce nestali s ulica ovog grada. Bolest i alkohol koje su doneli belci desetkovali su populaciju Aboridžina. Oni su u Australiju došli još pre 40.000 godina na splavovima ili, preko danas potopljene prevlake, i bili su prvi vladari ovoga kontinenta.

Obrazovanje

[uredi | uredi izvor]

Od dvadeset najboljih srednjih škola Australije pet se nalazi u Melburnu.[8][9] Takođe se primećuje brz porast broja stranih studenata, koji se školuju u gradu: Melburn je priznat kao 4. najbolji grad na svetu za studiranje u inostranstvu u rangiranju najboljih studentskih gradova 2024. godine po verziji QS,[10] i priznat je kao četvrti najbolji univerzitetski grad na svetu 2008. godine nakon Londona, Bostona i Tokija u istraživanju koje je sprovedeno po nalogu Kraljevskog tehnološkog instituta Melburna. U Melburnu posluje osam državnih univerziteta:[11][12][13] Melburnski univerzitet, Univerzitet Monaš, Tehnološki univerzitet Suinberna, Univerzitet Dikina, Kraljevski tehnološki institut Melburna (Univerzitet RMIT), Univerzitet La Trob, Australijski katolički univerzitet (ACU) i Univerzitet Viktorije (VU). Univerziteti u Melburnu imaju kampove širom Australije, a neki i u inostranstvu. Univerziteti Suinberna i Monaš imaju kampove u Maleziji, a RMIT u Vijetnamu, dok Univerzitet Monaš takođe ima istraživačke centre u Pratu, Italiji, i zajedničku istraživačku akademiju sa Indijskim tehnološkim institucijama u Mumbaju, Indija.

Melburnski univerzitet, drugi najstariji univerzitet u Australiji, je univerzitet sa najvišim rangom u Australiji u tri glavna svetska ranga – QS (13. mesto), THES (34. mesto) i Akademskog ranga univerziteta sveta (32. mesto), dok Univerzitet Monaš takođe ulazi u top-50 – QS (37. mesto) i THES (44. mesto).[14] Obojica su članovi Grupe osam, koalicije vodećih australijskih visokih obrazovnih ustanova koje nude sveobuhvatno i vodeće obrazovanje.[15][16][17]

Od 2024. godine Univerzitet RMIT zauzima 18. mesto u svetu kako u oblasti umetnosti, dizajna, tako i arhitekture.[18]

Partnerski gradovi

[uredi | uredi izvor]

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Panorama Melburna
    Panorama Melburna
  • Dokovi
    Dokovi

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. L-M. Beograd: Politika : Narodna knjiga. str. 154. ISBN 86-331-2116-6. 
  2. ^ „Melbourne Sea Temperature”. World Sea Temperatures. 
  3. ^ „Port Melbourne Sea Temperature”. World Sea Temperatures. 
  4. ^ „Climate statistics for MELBOURNE REGIONAL OFFICE”. Climate statistics for Australian locations. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  5. ^ „Highest Temperature - 086071”. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  6. ^ „Lowest Temperature - 086071”. Bureau of Meteorology. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  7. ^ a b v g „Australian Bureau of Statistics: 2006 Census QuickStats by Location”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2019. g. Pristupljeno 6. 12. 2012. 
  8. ^ „Top 100 Schools In Australia”. schoolinaustralia.com. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  9. ^ „Top 6 Best High Schools in Australia”. www.yabacampus.com. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  10. ^ „QS Best Student Cities 2024”. www.topuniversities.com. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  11. ^ „Universities in Melbourne, VIC”. australianuniversities.click. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  12. ^ „10 Best Places to Study in Australia”. www.studentjobboard.com.au. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  13. ^ „Universities in Melbourne, Australia”. studylink.com. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  14. ^ „Monash University”. www.timeshighereducation.com. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  15. ^ „The Group Of Eight (Go8) Universities: Australia’s Premier Research Hubs”. globaltree.in. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  16. ^ „The Group of Eight: Australia’s Leading Universities Explained”. pingmestudyabroad.com. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  17. ^ „Group of Eight (Go8) - Study at Australia’s Best Universities”. www.idp.com. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  18. ^ „RMIT University”. www.topuniversities.com. Pristupljeno 7. 1. 2025. 
  19. ^ „International connections - City of Melbourne”. www.melbourne.vic.gov.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 5. 2023. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Bell, Agnes Paton (1965). Melbourne: John Batman's Village. Melbourne, Vic: Cassell Australia. 
  • Boldrewood, Rolf (1896). Old Melbourne Memories. Macmillan and Co. 
  • Borthwick, John Stephen; McGonigal, David (1990). Insight Guide: Melbourne. Prentice Hall Travel. ISBN 978-0-13-467713-2. 
  • Briggs, John Joseph (1852). The History of Melbourne, in the County of Derby: Including Biographical Notices of the Coke, Melbourne, and Hardinge Families. Bemrose & Son. 
  • Brown-May, Andrew; Swain, Shurlee (2005). The Encyclopedia of Melbourne. Melbourne, Vic: Cambridge University Press. 
  • Carroll, Brian (1972). Melbourne: An Illustrated History. Lansdowne. ISBN 978-0-7018-0195-3. 
  • Cecil, David (1954). Melbourne. Grosset's universal library. Bobbs-Merrill. LCCN 54009486. 
  • Cervero, Robert (1998). The Transit Metropolis: A Global Inquiry. Washington: Island Press. ISBN 9781559635912. 
  • Collins, Jock; Mondello, Letizia; Breheney, John; Childs, Tim (1990). Cosmopolitan Melbourne. Explore the world in one city. Rhodes, New South Wales: Big Box Publishing. ISBN 978-0-9579624-0-8. 
  • Coote, Maree (2003). The Melbourne Book: A History of Now (2009 izd.). Melbournestyle Books. ISBN 978-0-9757047-4-5. 
  • Jim Davidson, ur. (1986). The Sydney-Melbourne Book. North Sydney, New South Wales: Allen and Unwin. ISBN 978-0-86861-819-7. 
  • Lewis, Miles Bannatyne; Goad, Philip; Mayne, Alan (1994). Melbourne: The City's History and Development (2nd izd.). City of Melbourne. ISBN 978-0-949624-71-0. 
  • McClymont, David; Armstrong, Mark (2000). Lonely Planet Melbourne. Lonely Planet. ISBN 978-1-86450-124-7. 
  • Newnham, William Henry (1956). Melbourne: The Biography of a City. F. W. Cheshire. LCCN 57032585. 
  • O'Hanlon, Seamus; Luckins, Tanja, ur. (2005). Go! Melbourne. Melbourne in the Sixties. Beaconsfield, Victoria: Melbourne Publishing Group. ISBN 978-0-9757802-0-6. 
  • Priestley, Susan (1995). South Melbourne: A History. Melbourne University Press. ISBN 978-0-522-84664-5. 
  • Tout-Smith, Deborah, ur. (2009). Melbourne: A city of stories. Museum Victoria. ISBN 978-0-9803813-7-5. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мелбурн&oldid=29031712”