Ментално здравље избеглица и миграната (knjiga)
| Mentalno zdravlje izbeglica i migranata | |
|---|---|
 Naslovna strana srpskog izdanja iz 2019. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Jovana Bjekić, Maša Vukčević-Marković, Milutin Vračević i Nataša Todorović |
| Zemlja | Srpski |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | stručna monografija |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Crveni krst Srbije |
| Datum | 2019. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-80205-71-7 |
Mentalno zdravlje izbeglica i migranata je knjiga čiji su autori Jovana Bjekić, Maša Vukčević-Marković, Milutin Vračević i Nataša Todorović, objavljena 2019. godine u izdanju Crvenog krsta iz Beograda.[1]
O autorima[uredi | uredi izvor]
- Jovana Bjekić (1988) - Doktor psiholoških nauka i naučni saradnik na Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu.[2] Autor je većeg broja istraživanja o mentalnom zdravlju izbeglica u Srbiji i jedan od osnivača udruženja Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN).[3]
- Maša Vukčević-Marković (1985) - Naučni saradnik na Odeljenju za psihologiju, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu.[4] Doktor je psiholoških nauka, kao i psihoterapeut. Rukovodilac većeg broja projekata usmerenih na pružanje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške izbeglicama, autor većeg broja istraživanja o mentalnom zdravlju, osnivač i predsednik udruženja Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN).[3]
- Milutin Vračević (1971) - Zaposlen u Zdravstvu i zaštiti Crvenog krsta Srbije. Bavi se istraživanjem u oblasti psihijatrije, gerijatrije i epidemiologije.[5] Doktor je medicine, master iz javnog zdravlja, Autor je mnogobrojnih istraživanja na temu starenja i starosti i nasilja nad starijima.[3]
- Nataša Todorović (1968) - Stručna saradnica Crvenog krsta Srbije i predsednica Mreže HUMANAS.[6] Diplomirani je psiholog, master iz javnog zdravljaa, autor mnogobrojnih istraživanja na temu starenja i starosti i nasilja nad starijima.[3]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Knjiga "Mentalno zdravlje izbeglica i migranata” predstavlja rezultate istraživanja koje je sproveo Crveni krst Srbije u partnerstvu sa Mrežom psihosocijalnih inovacija (PIN), a uz podršku Međunarodne federacije Društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i Norveškog Crvenog krsta.[7]
Izbeglice i migranti predstavljaju posebno ranjiivu grupu kada je reč o teškoćama i poremećajima mentalnog zdravlja koji su jedan od vodećih globalnih problema javnog zdravlja. Traumatična iskustava kako u zemlji porekla tako i tokom puta, kao i sve teškoće sa kojima se suočavaju u zemlji trajnog ili privremenog boravka predstavljaju značajne faktore rizika za probleme i teškoće u domenu mentalnog zdravlja.[7]
Crveni krst Srbije u sklopu svojih redovnih aktivnosti i programa usmerenih na podršku izbeglicama i migrantima sprovoveo je inicijalnu procenu mentalnog zdravlja. Cilj ove procene bio je identifikacija onih korisnika kojima je potrebna dodatna podrška kao i sa ciljem prilagođavanja programa spram populacionih pokazatelja o psihološkoj vulnerabilnosti korisnika na različitim lokacijama u Srbiji.[7]
U periodu od decembra 2018. do februara 2019. godine, na uzorku od preko 200 korisnika, sprovedeno je prikupljanje podataka, a rezultati ispitivanja pokazuju sledeće:[7]
- 72.5% izbeglica i migranata je psihološki ugroženo,
- Kod 14.2% izbeglica i migranatata su dominantne teškoće sa kojima se suočavaju simptomi post traumatskog stresa,
- Kod 28.6% izbeglica i migranata je uočena depresijea,
- Kod 18.9% izbeglica i migranata je uočena anksioznost,
- Kod 48.0% izbeglica i migranata se javljaju akutni znaci uznemirenosti i drugih psiholoških tegoba.
Autori knjige ističu da je neophodno obezbediti dostupnost psihološke procene pri dobijanju azila, adekvatno praćenje zdravlja raseljenih duž čitave migrantske rute, omogućiti obuku iz prve psihološke pomoći svima koji rade sa ovim ranjivim grupama, kao i obezbeđivanje programa za edukaciju migranata/kinja i izbeglica, kako se ojačala njihova znanja i veštine.[8]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Knjiga sadrži sledeća poglavlja:[3]
- Mentalno zdravlje
- Mentalno zdravlje izbeglica i migranata u Srbiji
- Simptomatologija i znaci psihološke vulnerabilnosti
- Post-traumatski stresni poremećaj
- Depresija
- Anksioznost
- Mentalno zdravlje i izazovi novog početka
- Teškoće u domenu mentalnog zdravlja: izazov za tok i postupak azila
- Mentalno zdravlje i izazovi integracije u lokalnu zajednicu
- Zaključci i preporuke
- Well-being walk – primer dobre prakse
Inicijalna procena mentalnog zdravlja - primer dobre prakse Kontinuirana evaluacija programa podrške - primer dobre prakse
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Mentalno zdravlje izbeglica i migranata”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ „dr Jovana Bjekić”. lira.f.bg.ac.rs. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ a b v g d Bjekić, Jovana; Vukčević-Marković, Maša; Vračević, Milutin; Todorović, Nataša (2019). Mentalno zdravlje izbeglica i migranata. Beograd: Crveni krst Srbije. ISBN 978-86-80205-71-7.
- ^ „dr Maša Vukčević Marković”. lira.f.bg.ac.rs. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ „Milutin Vracevic”. researchgate.net. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ „Beskonačno dugi dani”. vreme.com. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ a b v g „MENTALNO ZDRAVLJE IZBEGLICA I MIGRANATA”. redcross.org.rs. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ „Predstavljena publikacija Crvenog krsta o mentalnom zdravlju izbeglica i migranata”. socijalnoukljucivanje.gov.rs. Pristupljeno 26. 6. 2022.