Pređi na sadržaj

Meri Kasat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Meri Kasat
Autoportret (1878)
Lični podaci
Puno imeMeri Stivenson Kasat
Datum rođenja(1844-05-22)22. maj 1844.
Mesto rođenjaPitsburg, SAD
Datum smrti14. jun 1926.(1926-06-14) (82 god.)
Mesto smrtiLe Menij Teribu, Francuska

Meri Stivenson Kasat (engl. Mary Stevenson Cassatt; Pitsburg, 22. maj 1844 — Le Menij Teribu, 14. jun 1926) je bila američka slikarka i grafičar impresionizma.[1] Većinu svog života provela je u Francuskoj, gde se sprijateljila sa slikarom Edgarom Dega i gde je kasnije i izlagala zajedno sa impresionistima. Kasat je obično stvarala slike sa temom socijalnog i privatnog života žena, kao i slike sa temom odnosa između majke i dece.

Gistav Žefroa ju je opisao kao jednu od „les trois grandes dames“ (tri velike dame) impresionizma pored Mari Brakmon i Bertom Morizo.[2] Godine 1879, Dijego Marteli ju je uporedio sa Degasom, jer su oboje nastojali da prikažu pokret, svetlost i dizajn u najsavremenijem smislu.[3]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Meri Kasat je rođena 22. maja u Alegeni Sitiju, Pensilvanija, sad delu Pitsburga,[4] od oca Roberta. S. Kasata, uspešnog bankara, i majke Katarine Kelso Džonston, koja je takođe došla iz porodice bankara.[5] Predačko ime njene porodice bilo je Cossart, a porodica je poticala od francuskog hugenota Žaka Kosata, koji je dospeo u Novi Amsterdam 1662. godine..[6][7] Njena majka, Ketrin Kelso Džonston, bila je obrazovana i načitana, i imala je dubok uticaj na svoju ćerku.[8] U tom smislu, Kasatova doživotna prijateljica Luizin Havemajer napisala je u svojim memoarima: „Svako ko je imao privilegiju da poznaje majku Meri Kasat odmah bi znao da je [Meri] nasledila svoju sposobnost od nje i samo od nje.“[9] Ona je bila dalji rođak, umetnika Roberta Henrija.[10] Meri je bila jedno od sedmoro dece, od kojih je dvoje umrlo u ranom detinjstvu. Jedan brat, Aleksandar Džonston Kasat, kasnije je postao predsednik Pensilvanske železnice. Porodica se preselila na istok, prvo u Lankaster u Pensilvaniji, zatim na periferiju Filadelfije, gde je ona počela školovanje sa šest godina.[11]

Meri je odrasla u okruženju gde se putovanje smatralo vidom obrazovanja. Pre svoje desete godine već je posetila većinu prestonica Evrope uključujući i London, Pariz, i Berlin. Njena porodica bila za to da ona postane profesionalni slikar, i ona započinje školovanje na „Pensilvanijskoj umetničkoj akademiji“ u Filadelfiji (1861—1865). Pošto je smatrala da je podučavanje bilo suviše sporo, i pošto se javio problem odnosa između nje, profesora i muških studenata, ona odlučuje da sama uči o klasičnom slikarstvu, i ubrzo se 1866. godine seli se u Pariz.

The Boating Party by Mary Cassatt

Kada je otpočeo Francusko-pruski rat vratila se u SAD, gde će živeti sa svojom porodicom, ali će se javiti problemi pronalaženja modela i slikarskog materijala u malom gradu. Otac joj je davao za osnovne životne potrebe, ali ne i za slikarski materijal. Godine 1871, vraća u Evropu kada je unajmljuje Arhibiskup od Pitsburga da uradi određeni broj kopija slika iz Italije, posle čega ona nastavlja da putuje po Evropi.

Čaj. (1880). Meri Kasat, ulje na platnu.

Impresionizam[uredi | uredi izvor]

Posle samostalnog učenja u velikim Evropskim muzejima, njen stil dolazi do vrhunca 1872. i tada u Parizu počinje da uči sa Kamij Pisarom.

Njena prva slika biva prihvaćena 1872. godine od strane Pariskog salona, ali je bila kritikovana da su njene boje bile suviše svetle kao i da su njeni portreti bili suviše laskavi za onog ko ih gleda.

Kada je Meri Kasat videla radove urađene pastelama od strane Edgara Dega u izlogu prodavaca umetničkim delima, znala je da nije sama u otporu protiv salona. „Često sam prislanjala nos uz izlog apsorbujući sve što sam mogla u njegovim delima," pisala je svom prijatelju. „Promenio mi je život. Videla sam umetnost onako kakvu sam želela da izgleda." Srela se sa Degaom 1874. godine, gde ju je pozvao na izložbu Impresionista a već godine 1879. njeno delo je visilo na Impresionističkoj izložbi. Ona postaje aktivni član impresionističkog kruga 1886. godine, i postaje prijateljica sa Edgarom Dega i Bertom Morizo. Sa Degaom, Kasat se sve više okreće pastelama i dosta njenih slika biva nacrtano ovom tehnikom.

Summertime (c. 1894)

Ubrzo posle trijumfa Impresionista, Kasat prestaje da slika da bi se brinula o svojoj majci i sestri, koja se razbljevaju odmah posle selidbe u Pariz 1877. godine. Njena sestra Lidija umire 1882, ali njena majka ozdravlja, i Kasat nastavlja slikanje kasnih 1880-ih.

Njen stil se razvija, i ona se od impresionizma pomera ka jednostavnijoj tehnici, i direktnijem pristupu. Godine 1886, ona se više ne identifikuje sa bilo kojim umetničkim pravcem i počinje da eksperimentiše sa više mogućih tehnika.

Godine 1891, izložila je seriju litografskih radova, uključujući Woman Bathing i The Coiffure, ispirisanie radovima Japanskih starih umetnika čija je izložba bila u parizu jednu godinu ranije. (Pogledati Japanizam)

Loža, Meri Kasat, (1880), ulje na platnu

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Godine 1890-e bile su za Kasat najkreativnije. Osim uspešnih radova ona je vrlo brzo postala i uzor mnogim mladim umetnicima. Među njima je bila i Lucy A. Bacon, koju je Kasat upoznala sa Kamij Pisarom. Kako je novi vek dolazio, Meri je radila kao savetnik nekoliko velikih kolekcionara umetnosti i ujedno ih stimulisala da što više ulažu u Američke muzeje umetnosti. I mada je svoj posao uspešno radila prikupljajući dosta velikih dela, njena lična dela će još dugo vremena biti neshvaćena u SAD.

Godine 1906, brat Meri Kasat, Aleksandar Kasat, umire. Posle njegove smrti Meri neće slikati do 1912. godine.

Za to vreme ona putuje i 1910. posećuje Egipat koji je impresionira svojom lepotom stare umetnosti. Godinu dana kasnije dijagnostikovan joj je dijabetes, reumatizam, neuralgija, i katarakta, ali ona ne usporava ritam života sve do 1914. kada je bila prinuđena da prestane slikati zato što je bila skoro slepa. Uprkos tome Meri je izlagala još jednom 1915. godine u podršci tadašnjem feminističkom pokretu, gde je izložila 18 svojih dela.

Zbog svog doprinosa umetnosti, Francuska joj je dodelila orden Legije časti 1904. godine.

Umrla je 14. juna 1926, a sahranjena je u blizini Pariza u Francuskoj.

Godine 2005, njene slike su prodavane po ceni od oko 2,87 miliona dolara.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Mary Cassatt Self-Portrait”. National Portrait Gallery (na jeziku: engleski). Smithsonian Institution. Pristupljeno 12. 6. 2018. 
  2. ^ Geffroy, Gustave (1894), „Histoire de l'Impressionnisme”, La Vie Artistique: 268 
  3. ^ Moffett, Charles S. (1986). The New Painting: IMpressionism 1874–1886. San Francisco: The Fine Arts Museums of San Francisco. str. 276. ISBN 0-88401-047-3. 
  4. ^ Roberts, Norma J. (1988). The American Collections. Columbus: Columbus Museum of Art. str. 36. ISBN 978-0-918881-20-5. 
  5. ^ Pollock 1998, str. 280.
  6. ^ Mathews 1998, str. 3.
  7. ^ Rubinstein, Charlotte Streifer (1982). American women artists: from early Indian times to the presentNeophodna slobodna registracija. Boston, Mass.: Hall. ISBN 978-0816185351. 
  8. ^ Pollock 1998, str. 281–82.
  9. ^ Havemeyer, Louisine (1961). Sixteen to Sixty: Memoirs of a Collector. New York: Priv. Print. for the family of Mrs. H.O. Havemeyer and the Metropolitan Museum of Art. p. 272.
  10. ^ Perlman, Bennard B. (1991). Robert Henri: His Life and ArtNeophodna slobodna registracija. New York: Dover Publications. str. 1. ISBN 978-0-486-26722-7. 
  11. ^ „Mary Cassatt - The Complete Works - Biography - marycassatt.org”. www.marycassatt.org. Pristupljeno 19. 11. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

* <cite id="CITEREFRoberts1988" class="citation book">Roberts, Norma J. (1988). [https://archive.org/details/americancollecti0000colu/page/36 ''The American Collections'']. Columbus: [[Columbus Museum of Art]]. str.&nbsp;[https://archive.org/details/americancollecti0000colu/page/36 36]. [[Međunarodni standardni broj knjige|ISBN]]&nbsp;[[Posebno:BookSources/978-0-918881-20-5|978-0-918881-20-5]].</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%82&rft.aufirst=Norma+J.&rft.aulast=Roberts&rft.btitle=The+American+Collections&rft.date=1988&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-918881-20-5&rft.pages=36&rft.place=Columbus&rft.pub=Columbus+Museum+of+Art&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Famericancollecti0000colu%2Fpage%2F36&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&nbsp;</span></span>]] Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć).  line feed character u |isbn= na poziciji 18 (pomoć)

  • Shackelford, George T.M. (1998). „Pas de Deux: Mary Cassatt and Edgar Degas”. Ur.: Barter, Judith A.. Mary Cassatt, modern woman / with contributions by Erica E. Hirshler ... [et al.]. New York: Harry N. Abrams, Inc. str. 109—43. ISBN 978-0810940895. LCCN 98007306. 
  • Adelson, Warren (2008). Mary Cassatt: Prints and Drawings from the Collection of Ambroise Vollard. New York: Adelson Galleries. ISBN 978-0-9815801-0-4. .
  • Barter, Judith A., et al. Mary Cassatt: Modern Woman. Exhibition catalogue. New York: Art Institute of Chicago in association with Harry N. Abrams, Inc., 1998.
  • Breeskin, Adelyn D. (1970). Mary Cassatt: A Catalogue Raisonné of the Oils, Pastels, Watercolors, and Drawings. Washington, DC: Smithsonian Institution Press. .
  • Conrads, Margaret C. (1990). American Paintings and Sculpture at the Sterling and Francine Clark Art Institute. New York: Hudson Hills Press. .
  • Pinsky, Susan; Rosen, Marc; Adelson, Warren; Cantor, Jay E.; Shapiro, Barbara Stern (2000). Mary Cassatt: Prints and Drawings from the Artist's Studio. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08887-7. .
  • Pollock, Griselda. Mary Cassatt: Painter of Modern Women. World of Art. London: Thames and Hudson, 1998.
  • Stratton, Suzanne L. Spain, Espagne, Spanien: Foreign Artists Discover Spain 1800–1900. Exhibition catalogue. New York: The Spanish Institute in association with the Equitable Gallery, 1993.
  • Weinberg, H Barbara (2009). American impressionism and realism. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-300-08569-3.  (see index)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Meri Kasat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мери_Касат&oldid=27552928”