Mesečev otac (mađarska mitologija)
| Mesečev otac Hold (Éj) Atya | |
|---|---|
| Prebivalište | 6. sprat neba |
| Porodica | |
| Supružnik | Majka Sunca |
| Mitologija | |
| Etnička grupa | Turkijski narodi Mađari[1] |
| Rod | muški |
| Simboli | Sunce |
Mesečev otac (mađ. Hold Atya staroturkijski:𐰖:𐱃𐰀) je prema staromađarskom verovanju bog Meseca.[2] Mesečev otac ili Aj Ata (Ay Ata) je takođe jedan od mitoloških entiteta u turkijskoj mitologiji i tengrizmu. Aj Ata bukvalno znači „Mesečev otac”.
Opis[uredi | uredi izvor]
Prema mitologiji, on je bog meseca, i živi na šestom spratu neba sa Kun Anom, boginjom sunca, sa kojom je u paru[3]. Dok je Kun Ana simbol topline i vrućine, Aj Ata ili Aj Dede je simbol hladnoće.
U Turskoj je dobro poznat u moderno doba, Aj Dede je popularan među decom zbog priča koje se pričaju o njemu. Mitologija je češća među sibirskim Turkijcima, kao što su Altajci i Jakuti, koji još uvek imaju stanovništvo koje aktivno praktikuje tengrizam.
Značajno je da se u epu o Oguz Kana Aj Tanri takođe pominje kao otac Oguz Kana, iako je taj deo pomalo nejasan. Takođe je značajno da se drugi sin Oguz Kana zvao Ajhan (Aj Kan, „mesečev kan“).
Ajsar[uredi | uredi izvor]
Turkijski narod je od davnina verovao da ljudi imaju tajne lunarne moći (Aisar ili Ajsar). Ženska trudnoća traje oko devet lunarnih meseci, a žene se često porođaju tokom punog meseca.
Tri faze meseca su takođe bile simbolične. Verovalo se da je na „Aj Nazi“ (mladi mesec) Mesec simbolizovao rastuće malo dete, koje je čisto i skromno. Na "Aj Toli" (pun mesec), Mesec je personifikovao zrelu dobrodušnu majku ili oca. U "Aj Kartiju" (stari mesec) ostareli mesec je postao mudar. Ali istovremeno i svađalački i zlonamerni. Pre svoje smrti, mesec je vladao potpuno mračnom noći. U ovim noćima susrele su se sile života i smrti. Nakon sastanka su se razdvojili, da bi se ponovo sreli nakon određenog perioda. Kada je stari mesec umro, rođen je novi, i tako redom, do beskonačnosti.
Turkijski narod je verovao magičnom uticaju Meseca. On je bio njihov jedini „noćni fenjer”. Proslave zlonamernih duhova dešavale su se uglavnom noću. Rituali i transovi veštica i demona su uvek bili tempirani prema fazama Meseca. U turkijskoj kulturi očekivalo se da će se bolesti pogoršati noću i uzrokovati više smrtnih slučajeva. Da bi ugodili Bogu Meseca, oni koji su rođeni tokom punog meseca dobijali su imena kao na primer: Ajsilu (Ajsulu), Ajtuli (Ajtulu), Ajnir (Ajnur), Ajzirek (Ajzerek) i Ajnaz (Ajnaz).
Među Jakutima, Aj Tangara (Bog Meseca) se vidi kao tvorac i hoda oko Drveta života u obliku orla.[4]
Ime na raznim jezicima[uredi | uredi izvor]
- Tuvinski: Aй Ata
- Uzbečki: Oy Ota
- Tatarski: Aй Әti / Ata or Ay Ata
- Kazački: Aй Ata
- Čuvaš: Uйăh Atte ili Uйӑh Aššĕ
- Baškir: Aй Ataй
- Jakutski: Ый Aҕa
- Turkmenski: Aý Ata
- Ujgurski: ئاي ئاتا
- Osmanski: آى آتا
- Kirgiski: Aй Ata
- Altajski: Aй Ada
- Hakaš: Aй Aba or Aй Ada
- Balkarski: Aй Ata
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sunce, mesec i zvezde prema turskoj mitologiji (jezik: turski)
- Mesec u turskoj mitologiji (jezik: turski)
- Mesec u turskoj mitologiji (jezik: turski)
- Legenda o mesecu i suncu - Sivas Arhiva (Turski kulturni Portal) - U bajci je Sunce lepa devojka, a Mesec zgodan muškarac.
- Türk Mitolojisi, Murat Uraz
- Bahaeddin Ögel, Türk Mitolojisi (Vol-1, Page 132)