Pređi na sadržaj

Место под сунцем

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mesto pod suncem
Filmski poster
Izvorni naslovA Place in the Sun
RežijaDžordž Stivens
ScenarioMajkl Vilson
Hari Braun
ProducentDžordž Stivens
Temelji se naAmerička tragedija
(Teodor Drajzer)
Glavne ulogeMontgomeri Klift
Elizabet Tejlor
Šeli Vinters
MuzikaFranc Vaksman
Direktor
fotografije		Vilijam Melor
MontažaVilijam Hornbek
StudioParamount Pictures
Godina1951.
Trajanje122 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet2,3 miliona dolara
Zarada7 miliona dolara
IMDb veza

Mesto pod suncem (engl. A Place in the Sun) je američki dramski film iz 1951. godine, zasnovan na romanu Teodora Drajzera Američka tragedija, kao i predstavi iz 1926. godine, takođe pod nazivom Američka tragedija. Radnja prati mladića iz radničke klase koji ulazi u vezu sa dve žene: prva radi u fabrici njegovog bogatog strica, a druga dolazi iz veoma imućne porodice. Još jedna adaptacija ovog romana snimljena je 1931. godine, pod nazivom Američka tragedija. Oba filma su inspirisana stvarnim ubistvom Grejs Braun od strane Čestera Džileta 1906, što je rezultovalo Džiletovom osudom i pogubljenjem na električnoj stolici 1908. godine.[1]

Film je režirao Džordž Stivens po scenariju Harija Brauna i Majkla Vilsona, a glavne uloge tumače Montgomeri Klift, Elizabet Tejlor i Šeli Vinters; sporedne uloge tumače En Revir i Rejmond Ber.[2][3]

Film je ostvario kritički i komercijalni uspeh, osvojivši šest Oskara i prvu nagradu Zlatni globus za najbolji dramski film. Godine 1991, Kongresna biblioteka je odabrala Mesto pod suncem za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Godine 1950, Džordž Istman, siromašni nećak bogatog industrijalca Čarlsa Istmana, stiže u grad nakon slučajnog susreta sa svojim stricem dok je radio kao portir u hotelu u Čikagu. Stric je pozvao Džordža da ga poseti ako ikada dođe u grad, a ambiciozni mladić je iskoristio tu ponudu. Uprkos Džordžovoj porodičnoj vezi sa Istmanovima, oni ga smatraju autsajderom, ali mu njegov stric ipak nudi početni posao u svojoj fabrici. Džordž se, bez žalbi, nada da će impresionirati svog strica (kome se uvek formalno obraća) svojim napornim radom i popraviti svoj položaj. Dok je radio u fabrici, Džordž je počeo da izlazi sa koleginicom fabričkom radnicom Alis Trip, što se protivi pravilima na radnom mestu. Alis je siromašna i neiskusna devojka koju Džordž zaslepljuje i koja veruje da mu ime Istman ne donosi nikakve prednosti.

Vremenom, Džordž počinje polako da se penje na korporativnoj lestvici do pozicije nadzornika u odeljenju gde je počeo. Podneo je preporuke o unapređenju proizvodnje u svom odeljenju, što je konačno privuklo pažnju njegovog strica, koji ga poziva u svoj dom na otmenu zabavu. Na zabavi, Džordž upoznaje „devojku iz visokog društva” Anđelu Vikers, i njih dvoje se zaljubljuju. Činjenica da se viđa sa Anđelom gura Džordža u opojni i bezbrižni način života visokog društva. Kada Alis otkrije da je trudna i jasno stavi do znanja da očekuje da se Džordž oženi njome, on odlaže venčanje što više može, provodeći sve više vremena sa Anđelom i svojim novim dobrostojećim prijateljima. Alis ne uspeva da dobije dozvolu za abortus i ponovo insistira na braku. Džordž je pozvan da se pridruži Anđeli u vikendici Vikersovih na jezeru tokom praznika rada i ponovo odlaže venčanje sa Alis, tvrdeći da će ta poseta unaprediti njegovu karijeru i doprineti njihovom budućem detetu.

Džordž i Anđela provode vreme na jezeru, gde Anđela priča Džordžu priču o navodnom davljenju jednog para, kao i da telo muškarca nikada nije pronađeno.

U međuvremenu, Alis pronalazi u novinama sliku Džordža i Anđele na čamcu sa prijateljima, i shvata da ju je Džordž lagao o svojim namerama, pa odlučuje da ode na jezero. Tokom večere kojoj prisustvuju porodice Istman i Vikers, Alis poziva njihov kućni broj i traži da razgovara sa Džordžom. Ona mu kaže da je na autobuskoj stanici i da će, ako on ne dođe po nju, stići u vikendicu i razotkriti ga. Vidno potresen, on saopštava porodicama da mu je majka bolesna i da mora da ode, ali obećava Anđeli da će se vratiti. Sledećeg jutra, Džordž i Alis odvoze se u gradsku većnicu da se venčaju, ali otkrivaju da je zatvorena zbog praznika rada. Sećajući se priče koju mu je Anđela ispričala o utopljeniku i znajući da Alis ne ume da pliva, Džordž predlaže da provedu dan na obližnjem jezeru.

Kada stignu do jezera, Džordž se pretvara da mu je ponestalo goriva kako bi sakrio automobil u šumi. Ponaša se nervozno kada iznajmi čamac od čoveka koji kao da zaključuje da mu je Džordž dao lažno ime; sumnje čoveka se još više pobuđuju kada ga Džordž pita da li ima još čamaca na jezeru (nema nijedan). Dok su na jezeru, Alis priča o svojim snovima o njihovoj srećnoj budućnosti zajedno sa njihovim detetom. Pošto se Džordž vidno sažali na nju, Alis pokušava da ustane u čamcu, zbog čega se on prevrne, a Alis se udavi.

Džordž pliva do obale, ponaša se sumnjičavo kada naiđe na kampere po povratku do automobila i na kraju se odveze do vikendice Vikersovih. Tamo pokušava da se opusti, ali je sve napetiji. Nikome ne govori ništa o tome da je bio na jezeru ili o tome šta se tamo dogodilo. U međuvremenu, Alisino telo je otkriveno i njena smrt se gotovo od prvog trenutka tretira kao ubistvo, dok se protiv Džordža skuplja obilje dokaza i izveštaja svedoka. Baš kada Anđelin otac odobri njen brak sa Džordžom, Džordž biva uhapšen i optužen za Alisino ubistvo. Džordžove spletke pre i posle Alisine smrti osuđuju ga. Njegovo poricanje je uzaludno, i on je proglašen krivim za ubistvo i osuđen na smrt putem električne stolice. Pred izvršenje kazne priznaje svešteniku i majci da, iako nije ubio Alis, nije ni pokušavao da je spase jer je mislio na Anđelu. Sveštenik tada navodi da je u njegovom srcu to bilo ubistvo.

Kasnije, Anđela posećuje Džordža u zatvoru, govoreći da će ga uvek voleti, a Džordž polako kreće ka sopstvenom pogubljenju.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga
Montgomeri Klift Džordž Istman
Elizabet Tejlor Anđela Vikers
Šeli Vinters Alis Trip
En Revir Hana Istman
Kif Brasel Erl Istman
Fred Klark advokat Belous
Rejmond Ber R. Frenk Marlou
Herbert Hejs Čarls Istman
Šeperd Stradvik Entoni „Toni” Vikers
Frida Ineskort En Vikers
Ketrin Givni Luiza Istman
Volter Send Art Džensen
Ted de Korsija sudija R. S. Oldendorf

Cenzura

[uredi | uredi izvor]

U pismu Američke filmske asocijacije od 14. novembra 1949, Džozef I. Brin je ukazao na problem u vezi sa dijalogom između Alis i njenog doktora. Brin je upozorio na direktne reference na abortus, posebno na deo u scenariju gde Alis kaže: „Doktore, morate mi pomoći.” U gotovom filmu, rečenica je glasila: „Neko mora da mi pomogne”, pri čemu se abortus verovatno podrazumeva, ali film ne uključuje nikakvo stvarno pominjanje toga.[4]

Godine 1965, režiser Stivens je zapretio da će tužiti bilo koju TV stanicu za milion dolara, ako ubaci bilo kakvu reklamu prilikom prikazivanja ovog filma bez njegovog konkretnog odobrenja oglasa.[5]

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Film je dobio pohvale kritičara, a procenjuje se da je zaradio 3,5 miliona dolara na blagajnama u SAD i Kanadi.[6][7] Nakon što je pogledao film, Čarli Čaplin ga je nazvao „najboljim filmom o Americi ikada snimljenim”.[8]

Bela haljina koju je kreirala Edit Hed, a koju je u filmu nosila Elizabet Tejlor, bila je najpopularnija vrsta haljine za maturske večeri u Sjedinjenim Državama 1951. godine[9] i uticala je na dizajn maturskih haljina i venčanica do kraja decenije.[10]

Priznanje filma nije se u potpunosti zadržalo tokom vremena. Savremene recenzije filma pokazuju da mnogo toga što je bilo uzbudljivo u filmu 1951. nije tako snažno u 21. veku. Kritičari navode spori tempo, preteranu melodramu i zastarele društvene komentare kao nešto što nije bilo prisutno u velikim filmovima tog doba, poput onih Alfreda Hičkoka i Elije Kazana, iako gluma Klifta, Tejlorove i Vintersove i dalje dobija pohvale.[11][12][13][14]

Ipak, mnogi smatraju da je film klasik. Godine 1998. našao se na 92. mestu liste Američkog filmskog instituta 100 godina AFI-ja... 100 filmova, kao i na 53. mestu liste 100 godina AFI-ja... 100 ljubavnih priča. Trenutno drži rejting odobravanja od 81% na sajtu Rotten Tomatoes, na osnovu 36 recenzija.[15] Britanski filmski institut je 2013. ponovo objavio film širom Ujedinjenog Kraljevstva zbog njegovih značajnih zasluga.[16]

Nagrade i nominacije

[uredi | uredi izvor]
Montgomeri Klift na premijeri filma 1951.
Poster za ponovno objavljivanje filma 1959.
Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat
Oskar Najbolji film Džordž Stivens Nominacija
Najbolji režiser Osvojeno
Najbolji glumac Montgomeri Klift Nominacija
Najbolja glumica Šeli Vinters Nominacija
Najbolji scenario Majkl Vilson i Hari Braun Osvojeno
Najbolja fotografija – crno-bela Vilijam Melor Osvojeno
Najbolja kostimografija – crno-bela Edit Hed Osvojeno
Najbolja montaža Vilijam Hornbek Osvojeno
Najbolja originalna muzika Franc Vaksman Osvojeno
Kanski filmski festival[17] Grand pri Džordž Stivens Nominacija
Nagrada Udruženja režisera Amerike Najbolji filmski režiser Osvojeno
Nagrade Zlatni globus Najbolji film – drama Osvojeno
Najbolja glumica – drama Šeli Vinters Nominacija
Najbolji režiser Džordž Stivens Nominacija
Najbolja fotografija – crno-bela Vilijam Melor Nominacija
Srebrna vrpca Najbolji strani režiser Džordž Stivens Osvojeno
Nagrade Nacionalnog odbora za recenziju filmova Najbolji film Osvojeno
Top deset filmova Osvojeno
Nacionalni odbor za prezervaciju filmova Nacionalni registar filmova Inducted
Nagrade Udruženja njujorških filmskih kritičara Najbolji režiser Džordž Stivens Nominacija
Najbolja glumica Šeli Vinters Nominacija
Nagrada Udruženja producenata Amerike Galerija slavnih – filmovi Osvojeno
Nagrada Udruženja scenarista Amerike Najbolje napisana američka drama Majkl Vilson i Hari Braun Osvojeno
Najbolje napisan film o američkoj sceni Nominacija

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ York, Michelle (11. 7. 2006). „Century After Murder, American Tragedy Draws Crowd”. The New York Times. Pristupljeno 12. 2. 2021. 
  2. ^ „A Place in the Sun”. Variety (Film review; poor reproduction quality). sv. 183 br. 6. New York, New York. 18. 7. 1951. str. 6. Pristupljeno 12. 2. 2021 — preko mediahistory collection at Internet Archive. 
  3. ^ „"A Place in the Sun" with Montgomery Clift, Elizabeth Taylor and Shelley Winters”. Harrison's Reports (Film review). sv. XXXIII br. 29. New York, New York. 21. 7. 1951. str. 115. Pristupljeno 12. 2. 2021 — preko Media History Digital Library at Internet Archive. 
  4. ^ „A Place in the Sun (1951)”. Turner Classic Movies. Arhivirano iz originala 13. 4. 2014. g. Pristupljeno 12. 2. 2021. 
  5. ^ Mooring, William H. (12. 11. 1965). „Legal Test Case Scheduled On TV Editing Of Movies”. The Voice. str. 29. Pristupljeno 11. 4. 2021. 
  6. ^ 'The Top Box Office Hits of 1951', Variety, January 2, 1952
  7. ^ Golden, Herb. "Review: A Place in the Sun." Variety. 18 July 1951. 9 April 2014.
  8. ^ Andrew, Geoff. "A Place in the Sun." Arhivirano 2014-07-17 na sajtu Wayback Machine "Cinematheque".
  9. ^ Matelski, Elizabeth M. (2011). The Color(s) of Perfection: The Feminine Body, Beauty Ideals, and Identity in Postwar America, 1945-1970 (Dissertation). Loyola eCommons. str. 30. Docket 158. Pristupljeno 20. 3. 2022. 
  10. ^ Truhler, Kimberly (25. 1. 2013). „The Style Essentials - Edith Head Style Finds A Place in the Sun at 2013 Golden Globes”. www.glamamor.com/. GlamAmor. Pristupljeno 20. 3. 2022. 
  11. ^ Kehr, Dave. "A Place in the Sun." Chicago Reader. 9 April 2014.
  12. ^ Huddleston, Tom. "A Place in the Sun (U)." Time Out. 29 January 2013. 9 April 2014.
  13. ^ "A Place in the Sun." Arhivirano 2014-04-13 na sajtu Wayback Machine TV Guide. 9 April 2014.
  14. ^ Maltin, Leonard. "A Place in the Sun." Turner Classic Movies. 9 April 2014.
  15. ^ „A Place in the Sun”. 
  16. ^ Andrew, Geoff. "Hollywood's beautiful people". "BFI". 3 April 2013
  17. ^ „Festival de Cannes: A Place in the Sun”. festival-cannes.com. Arhivirano iz originala 18. 03. 2012. g. Pristupljeno 16. 1. 2009. 

Dalje čitanje

[uredi | uredi izvor]
  • Tibbetts, John C., and James M. Welsh, eds. The Encyclopedia of Novels Into Film (2nd ed. 2005) pp. 15–17.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Mesto pod suncem na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Место_под_сунцем&oldid=28701030”