Metod likova
Metod likova (ili metod ogledalskih likova) je jedan od osnovnih načina rešavanja problema u elektromagnetizmu koji se oslanja na simetriju sistema. Metod podrazumeva uočavanje karakteristične površi za dat problem (ravan, sferna površ itd.) u odnosu na koju se naelektrisanja preslikaju na određeni način, tako da na toj površi ostanu zadovoljeni isti granični uslovi (Dirihleovi ili Nojmanovi granični uslovi).
Opravdanost korišćenja ove metode je posledica Teoreme o jedinstvenosti koja garantuje jedinstveni oblik potencijala za dati sistem ako su određena gustinska naelektrisanja i granični uslovi za datu oblast.
Primena kod različitih simetrija
[uredi | uredi izvor]Metod simetrija se najčešće primenjuje kod ravanske i sferne simetrije. Primenjuje se za tačkasta naelektrisanja, električne dipolne momente, magnetne dipole oko superprovodnih površina i druge sisteme.
Karakteristični primeri u kojima se primenjuje metod likova:
-
Kod ravanske simetrije
-
Kod sferne simetrije