Pređi na sadržaj

Međunarodna komisija za zaštitu Dunava

S Vikipedije, slobodne enciklopedije


Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav
International Commission for the Protection of the Danube River
SkraćenicaICPDR
Datum osnivanja29. jun 1994. (Konvencija o zaštiti reke Dunav)
22. oktobar 1998. (početak rada)
Tipmeđunarodna organizacija
SedišteBeč,
 Austrija
Područje delovanjabasen reke Dunav
Članovi14 država i EU
Službeni jeziciengleski i nemački
Veb-sajtwww.icpdr.org

Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (engl. International Commission for the Protection of the Danube River; ICPDR) je komisija koja se bavi promovisanjem i koordinisanjem održivog i integralnog upravljanja vodama. Pored toga, ova komisija se bavi i zaštitom, poboljšanjem i racionalnom upotrebom voda radi dobrobiti zemalja dunavskog sliva i njihovih stanovnika. Komisiju čine predstavnici 13 zemalja podunavskog regiona. Savezna Republika Jugoslavija je postala punopravni član Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav postala je 19. avgusta 2003, pošto je 30. januara 2003. godine ratifikovala Konvenciju o zaštiti reke Dunav.[1][2][3]

Delatnost[uredi | uredi izvor]

Konvencija o zaštiti reke Dunav je postavila principe i pravila za zaštitu i održivo upravljanje ovom rekom. Konvenacija je sastavljena kako bi zemlje potpisnice zajedno radile na obezbeđivanju održivog korišćenja i pravičnog upravljanja vodnim resursima u slivu, donoseći mere za održanje (konzervaciju) ekosistema, poboljšanje i racionalnu upotrebu površinskih i podzemnih voda u celom slivu.

S tim u vezi, Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav usvaja preporuke za poboljšanje kvaliteta voda, razvija mehanizam za kontrolu poplava i akcidenata, dogovaraa standarde u oblasti emisija i sl.[4]

Srbija[uredi | uredi izvor]

U radu Komisije iz Republike Srbije učestvovali su i učestvuju predstavnici: Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, JVP „Srbijavode“, JVP „Vode Vojvodine“, Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine - Agencije za zaštitu životne sredine, Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda i predstavnici univerziteta.

Predstavnici Republike Srbije učestvuju u radu grupa i to:[5]

  • Ekspertske grupe za upravljanje rečnim slivom (RBM EG),
  • Ekspertske grupe za monitoring i procenu (MA EG),
  • Ekspertske grupe za pritiske i mere (PM EG),
  • Ekspertske grupe za odbranu od poplava (FLOOD EG),
  • Ekspertske grupe za upravljanje informacijama i geografski informacioni sistem (IMGIS EG),
  • Ad hoc Ekspertske grupe za učešće javnosti i komunikaciju (ad hoc PP EG),
  • Ad hoc strateške ekspertske grupe (ad hoc S EG),
  • Grupe za Tisu,
  • Ekonomske radne grupe,
  • Radne grupe za hidromorfologiju,
  • Radne grupe za prevenciju i kontrolu aksidenata,
  • Radne grupe za nutrijente,
  • Radne grupe za podzemne vode,
  • PIAC (bivša Radna grupa za sistem za uzbunjivanje prilokom aksidenata),
  • Tima za klimatske promene,
  • Tima za hidroenergetiku,
  • Tima za sedimente.

Ekspertska grupa za upravljanje rečnim slivom u saradnji sa ekspertskim grupama za pojedina pitanja (hidromorfološke promene, podzemne vode, pritiske i uticaje ...) organizovala je rad na izradi Plana upravljanja na slivu reke Dunav, a čijom implementacijom je planirano da se ostvari značajno smanjenje zagađenja reke Dunav.

Plan upravljanja za sliv reke Dunav sa Zajedničkim programom mera usvojen je 10. decembra 2009. godine sa ciljem postizanja ciljeva Okvirne direktive o vodama u prvom periodu do 2015. godine. Ovaj prvi ciklus se nadopunjuje noveliranjem Plana za period do 2021. godine i kasnije do 2027. godine kada bi trebalo da svi postavljeni ciljevi budu dostignuti.

Države članice Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav su usvojile na 17. Redovnom sastanku održanom 9-10. decembra 2014. godine u Beču, nacrt noveliranog Plana upravljanja slivom reke Dunav i Nacrt Plana upravljanja rizicima od poplava za period 2015-2021. Plan upravljanja slivom reke Dunav i Plan upravljanja rizicima od poplava imaju za cilj da poboljšaju zaštitu i unaprede status svih voda i da obezbede održivo i dugogodišnje korišćenje vodnih resursa, kao i održivo upravljanje rizicima od poplava.[6]

Članice[uredi | uredi izvor]

Komisija se sastoji od 14 zemalja i Evropske unije. Zemlje članice su:[7]

Dunavski basen

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Plovput | Međunarodne aktivnosti | ICPDR”. www.plovput.rs. Pristupljeno 2020-06-30. 
  2. ^ „About Us | ICPDR - International Commission for the Protection of the Danube River”. www.icpdr.org. Pristupljeno 2020-06-30. 
  3. ^ „Over Two Decades of Cooperation | ICPDR - International Commission for the Protection of the Danube River”. www.icpdr.org. Pristupljeno 2020-06-30. 
  4. ^ „Međunarodna saradnja na slivu reke Dunav - Republička direkcija za vode”. www.rdvode.gov.rs. Arhivirano iz originala 30. 06. 2020. g. Pristupljeno 2020-06-30. 
  5. ^ „Expert Groups | ICPDR - International Commission for the Protection of the Danube River”. www.icpdr.org. Pristupljeno 2020-06-30. 
  6. ^ „Activities & Projects | ICPDR - International Commission for the Protection of the Danube River”. www.icpdr.org. Arhivirano iz originala 21. 09. 2020. g. Pristupljeno 2020-06-30. 
  7. ^ „Contracting Parties | ICPDR - International Commission for the Protection of the Danube River”. www.icpdr.org. Pristupljeno 2020-06-30. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународна_комисија_за_заштиту_Дунава&oldid=26936769”