Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu
Međunarodni dan sećanja na stradanje Roma (poznat pod različitim nazivima) obeležava se 2. avgusta u spomen na žrtve genocida nad Romima (Porajmos) koji su nacistička Nemačka i njeni saveznici počinili nad romskim narodom tokom Drugog svetskog rata.
Ovaj datum je izabran jer je u noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine u logoru za romske porodice (Zigeunerfamilienlager) u koncentracionom logoru Aušvic ubijeno 2.897 Roma, uglavnom žena, dece i staraca. Ukupan broj žrtava koje su ubijene u genocidu procenjuje se na između 220.000 i 500.000. Neke zemlje su odlučile da obeležavaju genocid na različite datume.
Osnivanje i pomen[uredi | uredi izvor]
Tokom 2004. godine Vrhovna rada (parlament Ukrajine) usvojila je rezoluciju o obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na holokaust Roma.
Tokom 2009. godine Srpski nacionalni kongres Roma (Romski nacionalni savet) i Međunarodna romska unija predložili su uvođenje Dana sećanja na holokaust Roma/Porajmosa.[1]
Poljska je 2011. godine odlukom parlamenta ustanovila Dan sećanja na genocid nad Romima i Sintima (Dzień Pamięci o Zagładzie Romów i Sinti). Hrvatska, Češka, Litvanija i Slovačka takođe obeležavaju 2. avgust kao Dan sećanja na genocid nad Romima i Sintima.[2][3]
Evropski parlament je 15. aprila 2015. godine proglasio „da Evropski dan treba da bude posvećen komemoraciji žrtava genocida nad Romima tokom Drugog svetskog rata i da se ovaj dan zove Evropski dan sećanja na Holokaust Roma“.[4]
Savet Evrope takođe održava ceremonije komemoracije.[5]
Drugi datumi[uredi | uredi izvor]
Finska, Nemačka, Irska, Italija, Letonija, Portugal, Slovenija, Španija i Švedska obeležavaju genocid nad Romima i Sintima 27. januara, na Međunarodni dan sećanja na holokaust. Češka ima četiri datuma: 2. avgust, 7. mart, 13. maj i 21. avgust. Letonija ima tri datuma: 27. januar, 8. april i 8. maj.[3][6]
U Srbiji se od 2007. godine ovaj dan obeležava 16. decembra, „u znak sećanja na taj datum 1942. godine, kada je Himler naredio sistematsko deportovanje Roma u koncentracione logore i njihovo istrebljenje“.[1][7]
Lokacije[uredi | uredi izvor]
Spomen-obeležja na teritoriji Republike Srbije nalaze se u sledećim mestima:
- Spomen-kompleks Stratište, u Jabuci kod Pančeva, gde je streljano oko 12.000 Roma, Srba i Jevreja,[8]
- Logor Topovske šupe, u Beogradu,
- Arapova dolina, kod Leskovca, gde je 11. decembra 1941. streljano 310 osoba (293 Roma, 11 Srba i 6 Jevreja),[9]
- Logor Crveni krst, u Nišu[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Pisarri, Milovan (2014). The Suffering of the Roma in Serbia during the Holocaust (PDF). Belgrade: Forum for Applied History. Pristupljeno 5. 4. 2022.
- ^ „OSCE/ODIHR”. Pristupljeno 5. 4. 2022.
- ^ a b „Roma and Sinti Holocaust” (PDF). Pristupljeno 5. 4. 2022.
- ^ „International Roma Day – anti-Gypsyism in Europe and EU recognition of the memorial day of the Roma genocide during WW II”. European Parliament. Pristupljeno 5. 4. 2022.
- ^ „2 August European Roma Holocaust Memorial Day”. 8.7.020. Pristupljeno 5. 4. 2022.
- ^ „Teaching about and Commemorating the Roma and Sinti Genocide: Practices within the OSCE Area” (PDF). Organization for Security and Co-operation in Europe. 4. 11. 2015. Pristupljeno 5. 4. 2022.
- ^ „16. decembar Međunarodni dan sećanja na Rome žrtve Drugog svetskog rata”. romaworld.rs. 16. 12. 2021. Pristupljeno 5. 4. 2022.
- ^ Janković, Olga (17. 12. 2021). „Počast stradalim Romima”. Politika. Pristupljeno 05. 04. 2022.
- ^ „Sećanje na stradale Rome u Arapovoj dolini u Leskovcu”. romskinacionalnisavet.org.rs. 13. 12. 2021. Pristupljeno 5. 4. 2022.
- ^ Torović, Vesna (16. 11. 2020). „Čuo je da su Cigani streljani na Bubnju”. medijskakutija.rs. Pristupljeno 5. 4. 2022.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „The History and Significance of August 2, Roma Holocaust Memorial Day”. USC Shoah Foundation. 2017-08-01. Pristupljeno 5. 4. 2022.