Međunarodni krivični sud

Ne poistovećivati sa Međunarodnim sudom pravde.

Međunarodni krivični sud International Criminal Court  (engleski) Cour pénale internationale  (francuski) المحكمة الجنائية الدولية  (arapski) 国际刑事法院  (kineski) Международный уголовный суд  (ruski) Corte Penal Internacional  (španski)
International Criminal Court
Članice i potpisnice Rimskog statuta   članice   potpisnice koje nisu ratifikovale potpis   potpisnice koje su opozvale potpis   nisu članice i nisu potpisale Rimski statut   Država članica koja je kasnije povukla svoje članstvo
Logo Međunarodnog krivičnog suda
Skraćenica	ICC
Datum osnivanja	17. jula 1998. (Rimskim statutom) 1. jula 2002. (stupio na snagu)
Tip	međunarodni sud
Sedište	Hag, Holandija
Članovi	123 države
Službeni jezici	engleski, francuski, arapski, kineski, ruski, španski Radni jezici: engleski, francuski
Predsednik	Pjotr Hofmanski
Veb-sajt	www.icc-cpi.int

Međunarodni krivični sud (engl. International Criminal Court, ICC ili ICCt) je međunarodni sud sa sedištem u Hagu, osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine. Međunarodni krivični sud predstavlja telo nadležno za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu. Osnivanje suda je podržalo blizu 90 zemalja, ali ne i SAD, Rusija i Kina.

Međunarodni krivični sud je prvi i jedini stalni međunarodni sud sa jurisdikcijom da procesuira pojedince za međunarodne zločine genocida, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločine agresije. Razlikuje se od Međunarodnog suda pravde, organa Ujedinjenih nacija koji razmatra sporove između država. Iako je hvaljen kao veliki korak ka pravdi, i kao inovacija u međunarodnom pravu i ljudskim pravima, MKS se suočio sa brojnim kritikama vlada i civilnog društva, uključujući prigovore na njegovu nadležnost, optužbe za pristrasnost, evrocentrizam i rasizam, dovođenja u pitanje pravičnosti njegovih postupaka za izbor predmeta i suđenja, i sumnje u njegovu efikasnost.

Nastanak suda

Generalna skupština UN je 1948. godine zatražila od Komisije za međunarodno pravo da ispita mogućnost osnivanja stalnog međunarodnog krivičnog suda. Prvi nacrti dostavljeni su 1951. i 1953. godine, ali je ovo pitanje palo u drugi plan usled blokovske podeljenosti i Hladnog rata.

Do obnove inicijative dolazi 1990. i 1992. godine, a Komisija Generalnoj skupštini podnosi nacrt statuta 1993. godine, koji je revidiran 1994. Generalna skupština UN nakon toga osniva ad hoc komitet koji 1995. godine zaključuje da se nastavi sa radom na statutu i priprema diplomatska konferencija i usvajanja konačne verzije statuta. Na plenipotencijalnoj diplomatskoj konferenciji održanoj u Rimu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u julu 1998. godine usvojen je Statut tog suda.

Pošto je 11. aprila 2002. godine 66 zemalja članica (od 139 zemalja potpisnica) deponovalo instrumente ratifikacije, Statut Međunarodnog krivičnog suda stupio je na snagu 1. jula 2002. godine.

Nadležnost suda

Sud je nadležan za vođenje krivičnog postupka u vezi sa sledećim međunarodnim krivičnim delima:

• krivičnim delom genocida
• krivičnim delima protiv čovečnosti
• ratnim zločinima
• krivičnim delom agresije (kada budu ustanovljeni elementi krivičnog dela agresije i uslovi nadležnosti)

Međunarodni krivični sud je nadležan za navedena dela u slučaju kada je neko od tih krivičnih dela učinjeno na teritoriji neke od zemalja koje su prihvatile Statut, ili je delo učinjeno od strane njihovog državljanina. U slučaju da je reč o zemlji koja nije prihvatila Statutu, moguće je da ona svojom izjavom prihvati nadležnost Suda samo za konkretan slučaj. Sud može biti nadležan i u odnosu na slučaj kada krivično delo tužiocu prijavi Savet bezbednosti postupajući na osnovu odredaba glave VII Povelje UN.

Organizacija suda

Zgrada Međunarodnog krivičnog suda u Hagu

Sud čine sledeća tela:

• Predsedništvo
• tri sudska odeljenja (žalbeno, sudeće i ono koje vodi prethodni postupak)
• Kancelarija tužioca
• Sekretarijat

Sud je sastavljen od 18 sudija s tim što na predlog Predsedništva Skupština država članica MKS taj broj može povećati. Žalbeno odeljenje sastoji se od predsednika i još četiri sudije. Sudeće i veće za prethodni postupak imaju najmanje 6 članova (1 sudija se po potrebi dodaje jednom ili drugom veću) a u ovim većima pretežniji je broj sudija koji imaju iskustva u krivičnom pravu. To za posledicu ima da u žalbenom veću sedi veći broj sudija koji imaju iskustva u međunarodnom pravu.

Statutom su određeni kriterijumi za izbor sudija (eminentnost u struci i dr.). Predviđen je dosta složen postupak izbora sudija sa dve liste od koje jednu čine stručnjaci iz oblasti krivičnog prava, a drugu oni iz oblasti međunarodnog prava (pre svega međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava), s tim što se bira nešto veći broj sudija koji imaju iskustvo u oblasti krivičnog prava. Svaka država članica može da predloži kandidate za sudiju, a izbor se vrši tajnim glasanjem na sednici Skupštine država članica. Sudije moraju biti državljani različitih zemalja, tj. dvoje sudija ne mogu biti državljani različitih zemalja, tj. dvoje sudija ne mogu biti državljani iste zemlje.

Statut pravi razliku između službenih i radnih jezika Suda. Službeni jezici su arapski, engleski, francuski, kineski, ruski i španski. Na njima se objavljuju presude Suda kao i druge bitne odluke koje donosi Sud. Radni jezici suda su engleski i francuski. Izuzetno, uz odobrenje Suda može se na zahtev stranke u postupku odobriti da ta stranka koristi neki drugi jezik.

Skupština država članica

Rimski statut predviđa Skupštinu država članica MKS, tj. onih zemalja koje su prihvatile Statut. Nju čine predstavnici tih zemalja, i to tako što svaka zemlja ima po jednog predstavnika u Skupštini, odnosno jedan glas prilikom odlučivanja. Skupština ima više važnih nadležnosti od kojih posebno treba istaći to da je ona nadležna i za izmene i dopune Statuta Međunarodnog krivičnog suda, odnosno ima ulogu koju u nacionalnim pravnim sistemima ima zakonodavno telo.

Vidi još

• Međunarodni sud pravde
• Rimski statut
• Haški tribunal (poznat i kao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju)

Literatura

• Stojanović, Z. (2006). Međunarodno krivično pravo. Beograd. ISBN 978-86-86223-03-6. 
• Archibugi, Daniele, Pease, Alice. (2018). Crime and Global Justice: The Dynamics of International Punishment. Polity Press. ISBN 978-1-50951-262-1. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Ba, Oumar (2020). States of Justice: The Politics of the International Criminal Court. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-77181-8. doi:10.1017/9781108771818. 
• Bosco, David (2014). Rough Justice: The International Criminal Court's Battle to Fix the World, One Prosecution at a Time. Oxford University Press. .
• Broomhall, Bruce (2003). International Justice and the International Criminal Court: Between Sovereignty and the Rule of Law. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-927424-X. 
• de Brouwer, Anne-Marie. Supranational Criminal Prosecution of Sexual Violence: The ICC and the Practice of the ICTY and the ICTR. Antwerp – Oxford: Intersentia. 2005. ISBN 90-5095-533-9.
• Calvo-Goller, Karin. The Trial Proceedings of the International Criminal Court – ICTY and ICTR Precedents, Martinus Nijhoff Publishers, 2006, ( ISBN 90-04-14931-7).
• Calvo-Goller, Karin, La procédure et la jurisprudence de la Cour pénale internationale, (Preface by Pr Robert Badinter), Lextenso éditions – La Gazette du Palais, (2012) ISBN 978-2-35971-029-8.
• Cassese, Antonio; Gaeta, Paola; Jones, John R.W.D. (eds.). (2002). The Rome Statute of the International Criminal Court: A Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-829862-5. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Chappell, Louise, 'The Role of the ICC in Transitional Gender Justice: Capacity and Limitations' in Susanne Buckley-Zistel/Ruth Stanley (eds.): Gender in Transitional Justice, Palgrave, 2012, pp. 37–58.
• Köchler, Hans. Global Justice or Global Revenge? International Criminal Justice at the Crossroads. Vienna/New York: Springer. 2003. ISBN 3-211-00795-4.
• Fichtelberg, Aaron (2009). „Fair Trials and International Courts: A Critical Evaluation of the Nuremberg Legacy”. Criminal Justice Ethics. 28 (1): 5—24. S2CID 56227525. doi:10.1080/07311290902831268. .
• Kreicker, Helmut (jul 2009). „Immunität und IStGH: Zur Bedeutung völkerrechtlicher Exemtionen für den Internationalen Strafgerichtshof” (PDF). Zeitschrift für internationale Strafrechtsdogmatik (ZIS). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kreicker, Helmut. Völkerrechtliche Exemtionen: Grundlagen und Grenzen völkerrechtlicher Immunitäten und ihre Wirkungen im Strafrecht. 2 vol., Berlin. 2007. ISBN 978-3-86113-868-6.. See also „S107”. Mpicc.de. 30. 11. 2010. Arhivirano iz originala 17. 4. 2014. g. Pristupljeno 1. 3. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Lee, Roy S. (ed.). The International Criminal Court: The Making of the Rome Statute. The Hague: Kluwer Law International. 1999. ISBN 90-411-1212-X.
• Lee, Roy S.; Friman, Hakan, ur. (2001). The International Criminal Court: Elements of Crimes and Rules of Procedure and Evidence. Ardsley, NY: Transnational Publishers. ISBN 1-57105-209-7. 
• Luban, David (20. 8. 2020). „America the Unaccountable”. The New York Review of Books. LXVII (13): 50—52. CS1 održavanje: Format datuma (veza). "At first the US supported the idea [of a permanent international criminal court] and was actively involved in the 1998 Rome negotiations. But the Pentagon feared that the ICC would be used politically against US forces all over the world, and Washington turned against it." (p. 51.)
• Moffett, Luke (2014). Justice for Victims before the International Criminal Court. Routledge. ISBN 978-0415722391. 
• Morris, Madeline (ed.). "The United States and the International Criminal Court", Law and Contemporary Problems, Winter 2001. „The United States and the International Criminal Court”. Law and Contemporary Problems. 64 (1). 2001. Arhivirano iz originala 2012-02-07. g. 
• Roach, Steven C. (ed.) (2009). Governance, Order, and the International Criminal Court: Between Realpolitik and a Cosmopolitan Court. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-954673-2. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Schabas, William A. (2004). An Introduction to the International Criminal Court (2nd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-01149-3. 
• Schiff, Benjamin N. (2008). Building the International Criminal Court. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521873123. 
• Strapatsas, Nicolaos (2002). „Universal Jurisdiction and the International Criminal Court”. Manitoba Law Journal. 29: 2. 
• Sunga, Lyal S. (april 1998). „The Crimes within the Jurisdiction of the International Criminal Court (Part II, Articles 5–10)”. European Journal of Crime, Criminal Law and Criminal Justice. 6 (4): 377—399. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Sunga, Lyal S. "The Emerging System of International Criminal Law: Developments in Codification and Implementation" (Brill) (1997).
• Averting Palestinian Unilateralism: The International Criminal Court and the Recognition of the Palestinian Authority as a Palestinian State Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2022), Ambassador Dore Gold with Diane Morrison, October 2010.
• Seada Hussein Adem (17. 4. 2019). Palestine and the International Criminal Court. T.M.C. Asser Press. ISBN 978-94-6265-290-3. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

Sajtovi UN i MKS

• Zvanični sajt suda(jezik: engleski)
• Sajt UN o Rimskom statutu(jezik: engleski)
• Tekst Rimskog statuta(jezik: engleski)
• Instrumenti ratifikacije Rimskog statuta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. maj 2008)(jezik: engleski)

Drugi sajtovi

• Koalicija za MKS(jezik: engleski)
• Američka NVO Koalicija za MKS Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2021)(jezik: engleski)
• Nema mira bez pravde(jezik: engleski)
• Član 126 - nezvanični MKS blog(jezik: engleski)
• Prigovori MKS sa stanovišta Ustava SAD i međunarodnog prava(jezik: engleski)
• MKS od Amnesti Internešenela SAD (jezik: engleski)
• Izložba MKS(jezik: nemački)