Pređi na sadržaj

Mejling lista

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mejling lista (engl. Mailing list) predstavlja oblik komunikacije koji pošiljaocu daje mogućnost da istu poruku šalje na neograničen broj korisničkih mejl adresa. Mejling listu čine ljudi sličnih interesovanja. Korisnici se samostalno prijavljuju da budu član mejling liste.[1]

Klasifikacija mejling liste[uredi | uredi izvor]

Mejling liste mogu biti:

  • Promotivne (komercijalne)
  • Informativne (komercijalne i nekomercijalne)
  • Diskusione (komercijalne i nekomercijalne)

Promotivna lista[uredi | uredi izvor]

Kroz ovaj tip mejling lista se pružaju besplatne informacije koje se odnose na određene proizvode ili usluge. One predstavljaju vid jednosmerne komunikacije, gde oglašavač, pružajući kvalitetne informacije, ostvaruje poboljšanje kredibiliteta u oblasti kojom se bavi i stiče se lojalnost kupaca. Članovi promotivnih lista ne mogu komunicirati, to jest slati mejlove jedni drugima. Promotivne liste se mogu koristiti u različite svrhe, kao što su deljenje vesti, ispravke proizvoda, obaveštenja o aktuelnim događajima i slično.[2]

Informativna lista[uredi | uredi izvor]

Informativne liste predstavljaju popularniji tip mejling lista na internetu. Broj osoba koje se prijavljuju na mejling listu ovog tipa je u direktnoj vezi sa vrstom informacije koja se šalje u ovim mejlovima. Tako na primer, slanje podataka o proizvodima i popustima neke kompanije ima manju vrednost za većinu korisnika u odnosu na slanje dodatnih podataka koji ne moraju biti u direktnoj vezi sa proizvodima. Kao i kod promotivnih mejling lista, ni informativne liste ne omogućavaju članovima istih da međusobno komuniciraju elektronskom poštom.

Diskusiona lista[uredi | uredi izvor]

Ove liste pružaju mogućnost raznim osobama, sa sličnim interesovanjima, da brzim i jednostavnim razmenjivanjem poruka dobiju informacije o nečemu što ih zanima. Za razliku od prethodna dva tipa mejling lista, diskusione liste odlikuje dvosmerna komunikacija, pa tako osoba koja je prijavljena na ovaj tip liste može da šalje svoje poruke ili odgovara na poruke poslate unutar liste. Diskusionim listama može se promovisati pojedinac, firma, proizvod ili usluga, takođe, može biti koristan alat u podsticanju komunikacije, saradnje i razmene znanja među ljudima sličnih interesovanja.


Veoma često se koriste i autoresponderi[3], koji predstavljaju prethodno generisane poruke koje se šalju korisnicima na osnovu njihovih zahteva. Ovaj način komunikacije vlasnicima štedi vreme, dok sa druge strane korisnici u veoma kratkom vremenskom periodu dobijaju odgovor na postavljeno pitanje. Autoresponderi se mogu koristiti za širok spektar usluga kao što su slanje napisanih članaka, slanje ponude, uputstva za upotrebu određenog proizvoda ili usluge kao i slanje odgovora na često postavljena pitanja.

Praćenja[uredi | uredi izvor]

Pošiljaoci žele da znaju kada se artikli isporučuju. Takozvano "sejanje" njihovih lista im omogućava da uporede vreme isporuke, naročito kada vreme u godini utiče na kašnjenje. Takođe, može da pruži informacije o lošem rukovođenju uzorcima.[4][5]

Posedovanje stavki "sejanja" na mejling listi olakšava praćenje ukoliko je neko koristio listu bez dozvole.[6]

Kreiranje mejling liste[uredi | uredi izvor]

Osnovni koraci u kreiranju mejling liste su sledeći:[7]

  1. Prvi korak je odlučivanje o svrsi i obimu mejling liste;
  2. Zatim sledi odabir platforme koja će najbolje odgovarati potrebama kompanije;
  3. Sledeći korak je kreiranje naloga na prethodno odabranoj platformi;
  4. Zatim je potrebno dodati pretplatnike na mejling listu;
  5. Potom sledi sastavljanje relevantnih informacija kao i uključivanje svih neophodnih priloga ili veza;
  6. Pretposlednji korak je postavljanje rasporeda slanja elektronske pošte;
  7. I na samom kraju potrebno je pratiti analizu i performanse liste.

Bezbednost liste[uredi | uredi izvor]

Na diskusionim listama preduzimaju se mere predostrožnosti da bi se izbegla bezvredna pošta.[8]Diskusione liste često zahtevaju da moderator odobri svaku poruku pre nego što ona bude poslata ostalim pretplatnicima.

Kompanije koje šalju promotivnu poštu imaju mogućnost da rade sa distributerima pošte "bele liste", koji pristaju na standarde i visoke novčane kazne, ukoliko se neko od pretplatnika koji daje saglasnost žali. U zamenu za njihovu usaglašenost i dogovor o zabrani novčanih kazni, elektronska pošta koju kompanija šalje nisu blokirane filterima bezvredne pošte.

Neke liste primalaca pošte su otvorene za sve koji žele da im se pridruže, dok druge zahtevaju odobrenje vlasnika liste pre nego što dobiju pristup listi. Pridruživanje listi primalaca pošte naziva se "pretplata", a istupanje iz liste naziva se "otkazivanje pretplate".[9]

Čišćenje liste[uredi | uredi izvor]

Takozvano "čišćenje liste" je proces u kojem se uklanjaju pojedinačne stavke u mejling listama, koje obično sadrže podatke kao što su mejl adresa ili broj telefona onih koji se nisu dobrovoljno pretplatili.[10] Samo žalbe se uklanjaju uz pomoć ovog procesa. S obzirom da većina onih koji se nisu dobrovoljno pretplatili ostaje na listi, ovo pomaže pošiljaocima bezvredne pošte da održe listu bezvrednih mejl adresa. Većina legitimnih nosilaca liste redovno pruža svojim korisnicima uslugu "čišćenja liste" i deduplikacije podataka besplatno ili uz malu nadoknadu.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Turner, Willis. „Direct Mail or Email? Win Over Donors With Both”. NonProfit PRO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-18. 
  2. ^ L-Soft. „About Announcement Lists: Building Loyalty, Recognition and Trust”. L-Soft (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-24. 
  3. ^ GetResponse. „Increase Conversions with Email Autoresponders | GetResponse”. www.getresponse.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-24. 
  4. ^ Sullivan, James (2017-10-12). „Why Seed Names Are Important to Your Mailings”. NonProfit PRO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-24. 
  5. ^ „Are You Seeding Your Mail List? - The Dingley Press”. https://dingley.com/ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-24.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  6. ^ „Tips & Tricks: Email Monitoring - Seed Lists - Engaging Networks”. www.engagingnetworks.net (na jeziku: engleski). 2018-06-12. Pristupljeno 2023-12-24. 
  7. ^ „How to Quickly Create a Mailing List in Outlook”. Lifewire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-24. 
  8. ^ Martin, Andrew (2008-11-15). „Spam Turns Serious and Hormel Turns Out More”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-12-24. 
  9. ^ „Public Mailing List - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2023-12-24. 
  10. ^ Foster, Ed (2007-10-05). „Reader Voices: AOL Clueless Ones”. InfoWorld (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-18. 
  11. ^ TechDogs. „TechDogs - Discover the Latest Technology Articles, Reports, Case Studies, White Papers, Videos, Events, Hot Topic: AI, Tech Memes, Newsletter”. TechDogs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-24. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мејлинг_листа&oldid=27836135”